Извештај о ситуацији на Западном Балкану 15.01.2024 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 15.01.2024 – ЦСЗБ
  • САД ће продати Косову 246 копља

Амерички Стејт департмент одобрио је продају противтенковских пројектила Јавелин Косову. Бела кућа је већ обавестила Конгрес о планираној испоруци.

Уговор ће износити 75 милиона долара.

Америчка агенција за одбрамбену и безбедносну сарадњу саопштила је да поред 246 пројектила Јавелин ФГМ-148Ф и 24 лансера, споразум покрива релевантну обуку. Агенција је саопштила да ће продаја пројектила подржати америчку спољну политику и националну безбедност кроз јачање безбедности европског партнера који је важна сила за политичку и економску стабилност у Европи. Истиче се да ће оружје унапредити дугорочне одбрамбене способности Косова ради заштите његовог суверенитета и територијалног интегритета.

Порука коју Сједињене Државе шаљу Србији испоруком противтенковских пројектила Косову је да Вашингтон више не сматра Београд поузданим партнером, кажу међународни аналитичари.

Информација о продаји америчких противтенковских пројектила Косову, према речима председника Србије Александра Вучића, дошла је као велико разочарење, али ће Србија заједно са САД радити на очувању српско-америчких односа.

  • Вучићева странка да ужива апсолутну већину у парламенту

Републичка изборна комисија Србије одобрила је општи извештај о исходу парламентарних избора одржаних 17. децембра. Српска напредна странка (СНС) „Александар Вучић – Србија не сме да стане” имаће 129 места у Народној скупштини од 250.

Још 44 мандата иду садашњим и потенцијалним савезницима СНС:

„Ивица Дачић – премијер Србије“ (Социјалистичка партија Србије, СПС) добиће 18 мандата;

НАДА коалиција – „Др Милош Јовановић – НАДА за Србију“ – 13 мандата;

„Ми смо глас народа, проф. др Бранимир Несторовић“ – 13 места;

Опозициона листа „Србија против насиља – Мирослав Мики Алексић – Мариника Тепић” имаће 65 посланичких места.

Такође, Народна скупштина Србије имаће 12 посланика са пет листа националних мањина:

Савез војводских Мађара – за нашег председника, за нашу заједницу, за будућност!“ добио шест мандата,

Коалиција „Уједињени за правду“ Усаме Зукорлића и Томислава Жигманова, – 2,

„СДА Санџак – др Сулејман Угљанин“ – 2,

„Политичка борба Албанаца се наставља – Шаип Камбери“ – 1,

„Руска странка (Руска странка) – Слободан Николић“ – 1.

  • Састанак министара одбране Хрватске и Црне Горе прекинут је због спора око спомен-плоче, једрилице за обуку

Хрватски министар одбране Иван Анушић отказао је састанак са црногорским колегом Драганом Краповићем због Краповићевих ставова о спомен-плочи у Морињу и судбини школске једрилице Јадран.

Шеф црногорског Министарства одбране требало је да се састане са хрватским колегом у Тивту у оквиру прославе Дана хрватског народа у Црној Гори, али је касније отказао тај догађај. У истоименом селу на обали Боке Которске током напада на Дубровник дјеловао је логор за ратне заробљенике Морин. У том логору држано је око 300 људи (Хрвата). Три затвореника су умрла од мучења.

Спомен-плоча испред некадашњег логора Морин отворена је октобра 2022. године. „Сећамо се злочина почињених на катрању имена и духа Црне Горе. Жао нам је за све патње које су заробљеници доживели. Нека се то никада више не понови“, текст на спомен-плочи наводи.

Брод Јадран је прије рата 1991. пловио из Хрватске у Црну Гору на ремонт, али га Црногорци до сада нису вратили, што је и даље билатерални спор Загреба и Подгорице.

Црногорски министар одбране рекао је пре неколико дана у једној ТВ емисији да Хрватска, према споразумима потписаним након распада Југославије, нема право да полаже право на Јадран и да није спремна да преговара о власништву.

Поводом спомен-плоче у некадашњем војном логору Морин, шеф црногорског Министарства одбране је рекао да је она погрешно постављена, да натпис не одговара чињеницама и да је треба замијенити другом са адекватним текстом.

Подсетимо, и Хрватска и Црна Гора су савезници у НАТО.

  • Опозиција Северне Македоније одбацује позиве Бугарске да се измени устав

Опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ (Унутрашња македонска револуционарна организација – Демократска партија македонског националног јединства) не подржава уставне промене које би Бугаре дефинисале као једну од државотворних етничких група у Републици Северној Македонији. Према речима шефа ВМРО-ДПМНЕ Кристијана Мицкоског, ова странка се залаже за европску будућност Републике Северне Македоније, али не под „бугарским диктатом“. Мицкоски је ово рекао коментаришући интервју амбасадора ЕУ у Северној Македонији Дејвида Гира северномакедонској државној агенцији МИА.

Гир је напоменуо да ако се опозициона странка залаже за интеграцију земље у ЕУ, онда је јасно да треба да подржи промене Устава.

Према речима лидера ВМРО-ДПМНЕ, амбасадор ЕУ у Скопљу би требало да „разговара са својим колегом у Софији и бугарском владом како би се Северној Македонији отворио пут ка Европској унији без ултиматума, диктата и хегемонистичких захтева“.

Како је објављено, Бугарска је блокирала покретање преговора о приступању ЕУ са Северном Македонијом због разлика у погледу историје, језика и идентитета две земље. Софија је у лето 2022. укинула вето под условом да Скопље изврши уставну реформу и фиксира државотворни статус Бугара у преамбули Основног закона.

Важећи Устав Северне Македоније у преамбули се односи на такозване државотворне народе који живе у земљи – Македонце, Албанце, Турке, Влахе (Влахе), Србе, Роме и „остале“. Бугарски народ и Бугари нису на листи, па су тиме погажена њихова права као државотворне етничке групе, сматра Бугарска.

  • Бивши премијер, бивши председник Албаније Сали Бериша организује скупове док је у кућном притвору

Сали Бериша, који је тренутно у кућном притвору, редовно даје политичке изјаве, објављујући их на друштвеним мрежама или се обраћајући присталицама које се редовно окупљају испред његове куће у албанској престоници Тирани, са прозора свог стана.

Од 30. децембра, Сали Бериша, лидер опозиционе Демократске партије, бивши премијер и бивши председник Албаније, налази се у кућном притвору због оптужби за корупцију у корист свог зета. Бериша тврди да су оптужбе против њега политички мотивисане.

Сали Бериша је оптужен за умешаност у приватизацију спортских објеката који припадају ФК Партизан (спортски клуб у власништву Министарства одбране). Касније су на тој парцели изграђене вишеспратнице.

Кривични поступак покренут је 2020.

Сали Бериша је 2021. године, заједно са својом породицом, стављен на америчку листу санкција због наводне умешаности у значајну корупцију, и забрањен му је улазак у земљу. Државни секретар Антони Блинкен је тада твитовао да су Берисхине коруптивне акције подриле демократију у Албанији.

2022. Велика Британија је такође применила санкције против политичара.