- Скупштина Србије бира нову владу
За нову владу гласала су 153 од 199 посланика Народне скупштине Србије, против је било 46, а 51 је био одсутан. Нова влада је добила подршку владајуће коалиције. Присутне опозиционе странке на седници гласале су против, док су поједини опозиционари одлучили да не присуствују састанку.
Нову владу предводиће Ђуро Мацут, један од водећих српских стручњака за ендокринологију.
Владу чини 30 министара, од којих су две трећине биле део претходног кабинета.
Међу новим члановима је и критичар студентских протеста, професор Београдског универзитета Дејан Вук Станковић, који је постављен за министра просвете.
Демо Бериша, пензионисани војник Војске Србије, изабран је за министра за људска права и права мањина. Он је на челу организације Албанаца у Србији Матица Албанаца, али је више пута говорио против независности Косова.
Проруски политичар Александар Вулин, чијем именовању се противила Европска унија, није уврштен у владу. Ипак, проруски блок у новој влади је очуван.
Лидерка прокремаљске странке Заветиници Милица Ђурђевић Стаменковски остаје у влади. Она ће уместо Министарства за бригу о породици и демографију водити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Ненад Поповић, који је стављен на листу санкција САД због повезаности са санкционисаним руским компанијама, задржао је функцију министра без портфеља.
Министарство информисања и телекомуникација водиће нови начелник Борис Братина, присталица пријатељства са Русијом и критичар ЕУ. Пре неколико година, запалио је заставу Европске уније на митингу. Братина је ванредни професор на Филозофском факултету у Северној Митровици, на Косову, ради у српском систему и није признат од стране косовских власти, члан је уредништва часописа Московског државног института за међународне односе (МГИМО).
- Албанија отвара још један кластер у преговорима са ЕУ
Четврта међувладина конференција Албанија – ЕУ у Луксембургу означила је почетак преговора са Албанијом о Кластеру 2: „Унутрашње тржиште“.
Кластер укључује следећа преговарачка поглавља:
Поглавље 1 – Слободно кретање робе,
Поглавље 2 – Слобода кретања радника,
Поглавље 3 – Право оснивања и слобода пружања услуга,
Поглавље 4 – Слободно кретање капитала,
Поглавље 6 – Право предузећа,
Поглавље 7 – Право интелектуалне својине,
Поглавље 8 – Политика конкуренције,
Поглавље 9 – Финансијске услуге,
Поглавље 28 – Заштита потрошача и здравља
„Проширење ЕУ остаје у сржи наших приоритета. Овај конкретан напредак одражава нашу снажну посвећеност нашим партнерима на Западном Балкану, региону који је кључан за стабилност и безбедност Европске уније“, истакао је Радослав Сикорски, министар спољних послова Пољске, земље која тренутно председава Саветом Европске уније.
На заједничкој конференцији за новинаре са министром Сикорским и Мартом Кос, европском комесарком за проширење, албански премијер Еди Рама изразио је захвалност пољском председавајућем ЕУ „на његовом стабилном вођству и непоколебљивој посвећености унапређењу овог процеса“. Динамичан процес европских интеграција Албаније помоћи ће у јачању позиције владајуће Социјалистичке партије, коју предводи Рама, уочи парламентарних избора заказаних за 11. мај.
- Српски председник планира да присуствује паради 9. маја у Москви, упркос упозорењу ЕУ
Европска унија је саопштила да би посета председника Србије Александра Вучића Москви 9. маја прекршила критеријуме ЕУ за земље кандидате и могла би да блокира процес европских интеграција Србије.
Министарка спољних послова Летоније Баиба Браже казала је да је током вечере са западнобалканским партнерима, 14. априла, било речи о питању усаглашавања спољне и безбедносне политике земаља кандидата и ЕУ. Према њеним речима, разговори су укључивали „веома јасне инструкције земаља чланица ЕУ“ да земље кандидати не треба да учествују на паради у Москви, 9. маја.
„О чему се такође врло јасно разговарало, и о чему су говориле различите државе чланице [ЕУ], јесте да било какво учешће на парадама или прославама 9. маја у Москви неће бити олако схваћено на европској страни, с обзиром на то да Русија заиста води велики рат у Европи“, рекла је новинарима висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас. ЕУ је, како је рекла, такође врло јасно ставила до знања да блок не жели да види ниједну земљу кандидата да учествује у догађајима 9. маја у Москви.
ЕУ треба да се увери да потенцијалне чланице разумеју да одређене одлуке имају високу цену, рекао је генерални секретар естонског министарства спољних послова Јонатан Всевиов. Последица ће бити да они неће ући у Европску унију, додао је.
Међутим, председник Србије је одговорио да се његови планови нису променили.
„Приближава нам се период велике дипломатске активности, као и великих притисака поводом Параде победе 9. маја у Москви, 80 година од победе над фашизмом, у којој сам, са јединицом Војске Србије, најавио наше учешће. Не знам шта ће други одлучити, да ли ће војска моћи да издржи притисак, али ја до сада нисам променио своју одлуку, изјавио је Вучић 16. априла.
Уколико се планови председника Србије спроведу, и он ипак отпутује у Москву, то ће бити виђено као демарш који ће указати на спремност Београда да обустави процес европских интеграција.
- Српски студенти настављају протесте
Током провладиних демонстрација 12. априла, председник Србије Александар Вучић најавио је крај „револуције у боји“.
Централни митинг у оквиру тродневне кампање „Не дамо Србију”, поводом оснивања новог политичког савеза око Вучића, Покрета за народ и државу, одржан је испред зграде Скупштине у Београду.
Вучић је у говору изнео и захтеве учесника кампање државним институцијама „да заведу ред и мир у земљи”, наводећи да неће одустати од њих док не буду испуњени.
У међувремену, протести у Србији се настављају.
У Краљеву се 16. априла увече окупило неколико хиљада људи на још једном великом митингу. Дан раније у Краљево су из неколико градова Србије пешке дошли студенти и средњошколци који учествују у блокади својих образовних објеката.
У Београду од 14. априла увече траје блокада Радио-телевизије Србије (РТС).
Демонстранти оптужују државни медијски сервис за непотпуно и пристрасно извештавање о студентским протестима. Како се наводи у њиховом саопштењу, РТС је пропустио да извештава о студентима који су се возили бициклима у Стразбур, како би скренули пажњу европске јавности на ситуацију у Србији.
Представници студената из Србије су 16. априла бициклима стигли до Стразбура у Француској. Учесници акције посетили су Европски парламент, Савет Европе и Европски суд за људска права, предали жалбе и европским званичницима саопштили кључни захтев протеста – да се обезбеде политичка и кривична одговорност српских власти за смрт 16 особа услед урушавања надстрешнице на новосадској железничкој станици.
- Судан је одлучио да призна независност Косова
То је саопштила косовска председница Вјоса Османи. Она је на друштвеним мрежама објавила снимак састанка са суданским министром спољних послова Алијем Јусуфом ал-Шарифом на маргинама дипломатског форума у Анталији у Турској, наводећи да је од суданског министра добила поруку да је судански председник одлучио да призна Косово и да ће две земље успоставити дипломатске односе.
Признање Судана долази неколико седмица након што је још једна држава на афричком континенту, Кенија, потврдила такво признање. Косовски председник је истакао да темпо признавања неће јењати.
Као и у случају Кеније, српски званичници, али и поједини аналитичари, говоре о кампањи лобирања представника Приштине за добијање признања Косова. Сматра се да је кључну улогу у томе имао бивши косовски министар спољних послова и председник Косова Беџет Пацоли, који је тренутно у опозицији. Добијање већег признања Косова могло би помоћи Пацолију да се врати на власт.
- Србија прогласила хрватске држављане „непожељним” због „безбедносне претње”
Амбасада Хрватске у Београду примила је извештаје о протеривању троје хрватских држављана из Србије од 7. до 9. априла. Амбасадор Хрватске у Србији Хидајет Бишчевић рекао је новинарима да је, према доступним извештајима, одлука о протеривању хрватских држављана донета на основу тога што они наводно представљају претњу по безбедност Србије.
Међу онима који су у Србији сматрани непожељним особама нашли су се и председник Хрватске привредне коморе и хрватска држављанка која већ 12 година живи у Београду и тамо има породицу – мужа и малолетно дете.
Министарство спољних послова упутило је протестну ноту Србији због „неприхватљивог понашања према хрватским грађанима“ „без чврстих аргумената“.
Хрватски премијер Андреј Пленковић затражио је 10. априла објашњења од Београда о протеривању троје хрватских држављана, које је назвао „неприхватљивим”, одбацивши „инсинуације да се наши грађани на било који начин мешају у унутрашње ствари Србије”.
Европска комисија је 11. априла изразила забринутост због протеривања хрватских држављана из Србије.
„Забринути смо због извештаја да су власти наредиле грађанима ЕУ да напусте Србију на основу тога што наводно представљају безбедносни ризик“, рекао је портпарол Комисије Гијом Мерсије. Мере које се предузимају ради заштите националне безбедности морају се спроводити у складу са законским одредбама Србије, као и стандардима ЕУ и међународним стандардима за заштиту људских права, а такве мере не смеју да доведу до ограничавања слободе кретања било ког појединца, укључујући и стране држављане“, додао је Мерсије.
Укупно, последњих месеци српске власти су одлучиле да протерају 16 хрватских држављана под оптужбом да представљају безбедносну претњу, а за још 16 хрватских држављана забрањен је улазак у Србију.
Хрватски премијер сматра да протеривање Хрвата из Србије није изолован инцидент, већ „систем“ који се мора зауставити. „Било каква унутрашња политичка питања у Србији“ не би требало да утичу на Хрватску или њене грађане, нагласио је Пленковић.
Као што је познато, српске власти су раније оптуживале Хрватску да је умешана у организовање студентских протеста („револуција у боји“) у Србији. Иако нису достављени никакви докази који поткрепљују ове наводе, кампања за протеривање Хрвата је очигледно повезана са овим оптужбама Београда.
После првих случајева забране уласка и протеривања хрватских држављана из Србије пре неколико месеци, званичници у Загребу су већ препоручили хрватским грађанима да одложе сва путовања у Србију која нису неопходна.
- Северна Македонија и Мађарска потписале Меморандум о разумевању о јачању сарадње
Споразум успоставља „институционалну и формалну“ сарадњу између министарстава европских послова две земље и има за циљ да олакша интеграцију балканске земље у Европску унију. Сарадња ће укључивати курсеве обуке и програме стажирања за службенике, са посебним фокусом на ефикасно коришћење средстава ЕУ.
„Постоји снажно стратешко партнерство између Мађарске и Северне Македоније, засновано на заједничким вредностима и заједничким интересима, а то се односи и на питања у вези са процесом европских интеграција“, рекао је Јанош Бока, мађарски министар за европска питања, после разговора у Скопљу 11. априла.
„Ово партнерство доноси конкретну подршку на нашем путу ка ЕУ кроз размену искустава, стручности и заједничког приступа изазовима интеграције“, истакао је министар за европска питања Северне Македоније Орхан Муртезани.
Меморандум о сарадњи је још један корак у изградњи посебног односа Будимпеште и Скопља. Виктор Орбан наставља да активно гради своју мрежу присталица на Западном Балкану, ослањајући се на Северну Македонију, као и на Србију и Републику Српску у Босни и Херцеговини, у покушају да ојача свој међународни и регионални утицај.
