- Крвава провокација на северу Косова
Косовска полиција саопштила је да је на улазу у село Бањска код Лепосавића дошло до сукоба са Србима, при чему је један полицајац погинуо, а други је повређен. Полиција је изашла на позив о блокади пута са два камиона, због чега на њих је била отворена ватра из ватреног оружја, ручних бомби и бацача граната. Упуцана је и патрола која је ишла да помогне. Касније је, према косовској страни, око 30 наоружаних људи упало у манастир Српске православне цркве у Бањској. Косовски граничари затворили су два кључна гранична прелаза са Србијом и прогласили територију четири насеља за поприште антитерористичке операције.
Мирослав Лајчак, специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине, хитно је стигао на Косово, а шеф Еулекса Ђовани Барбано стигао је у полицијску станицу у Северној Митровици да лично прати ситуацију. Касније је косовска полиција саопштила да су три нападача елиминисана, а петорица ухапшена.
Косовске власти оптужиле су званични Београд за провокације против Косова. „Осуђујемо овај злочиначки и терористички напад. Организовани криминал уз политичку, финансијску и логистичку подршку званичног Београда напада нашу земљу. У овој борби бранимо и обезбеђујемо поштовање закона, штитимо грађане и независно Косово“, рекао је косовски премијер министар Аљбин Курти.
Председница Косова Вјоса Османи рекла је да су убиства и рањавања полицајаца на северу Косова планирале, организовале и извеле српске криминалне групе, а да је напад на ред и мир на северу земље напад на Косово.
Са своје стране, председник Србије Александар Вучић је у обраћању нацији оптужио премијера Косова за провокације против Срба и поручио да Косово жели да увуче Србију у рат са НАТО-ом. Он је напоменуо да не оправдава убиство полицајца, али се запитао зашто операцију није извео КФОР, већ косовска полиција. Србија намерава да сазове седницу Савета за националну безбедност на којој ће се одлучити шта даље.
Инцидент на северу Косова нагло је заоштрио ситуацију у региону, на шта су рачунали извођачи и организатори ове провокације. Сједињене Америчке Државе најоштрије су осудиле организоване насилне нападе на косовску полицију, изјавио је амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховеније. Косовска полиција, истакао је амбасадор, сноси пуну и законску одговорност за одржавање владавине права у складу са уставом и законима Косова. Односно, САД препознају улогу полиције као организације која прва реагује у ванредним и кризним ситуацијама, а истовремено цене сталну координацију између Косовске полиције, Мисије ЕУ за владавину права на Косову и НАТО снага на Косову (КФОР).
Занимљиво је да је уочи инцидента на магистралном путу Краљево-Рашка виђена дуга колона борбених оклопних возила Војске Србије која се кретала ка копненој зони безбедности ка Косову. Да ли је то случајност или срачунат преурањени потез Београда знаће се у скорије време, али је очигледно да постоје снаге које су заинтересоване за ескалацију ситуације. Москва и њени саучесници на Западном Балкану имају највише добити од погоршања ситуације. У негативном сценарију, Србија би могла да се усуди да покрене војну операцију са накнадним враћањем под контролу Београда над српским општинама на територији Косова. То бих био озбиљан преседан да Република Српска објави своје повлачење из Босне и Херцеговине и прикључење Србији. Али Вашингтон и Брисел неће мирно гледати на поступке провокатора. Јасно је да ће се учинити све да се избегне даља ескалација.
- Северна Македонија поново протерује руске дипломате који су се бавили шпијунским активностима
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски рекао је да је његова земља у последње две године протерала 21 руског дипломату због умешаности у шпијунажу. „У свим случајевима, и у сваком од ових 18 плус три нова, наше службе су уз помоћ партнерских служби из НАТО алијансе до последњег слова доказале да су Руси премашили статус који су добили када су дошли у Северну Македонију. Дакле, они нису били дипломате, зато су протерани“, рекао је Пендаровски.
Оцењујући да су односи Скопља и Москве стога на историјском ниском нивоу, Пендаровски очекује да ће Русија због протеривања последња три дипломата вероватно одговорити реципрочним мерама, али Северној Македонији није преостало ништа друго него да то учини. „Све надлежне службе наше земље, и спољнообавештајне и контраобавештајне, имају заједнички извештај о активностима ове тројице дипломата, а одлука врха државе је да нема избора нити било какве опције, сасвим је јасно да нису се бавили дипломатским активностима, како то предвиђају Бечке конвенције“, сматра Пендаровски.
Мора се разумети да је Северна Македонија протерала највише руских шпијуна који су радили под дипломатским покрићем међу свим земљама Западног Балкана, с обзиром на њену територију и становништво. Принципијелан став Скопља позитивно је оцењен у Бриселу, узимајући у обзир штету коју су атлантском јединству нанеле руске обавештајне службе.
Занимљиво је да је један од руских дипломата протјераних из Сјеверне Македоније касније завршио у Амбасади Руске Федерације у БиХ, што је изазвало скандал око неопрезних провјера босанско-херцеговачких специјалних служби. Министар вањских послова Босне и Херцеговине морао је домаћој јавности објашњавати зашто се то догодило. Осим тога, руски свештеник који живи у Софији и служи у Руској православној цркви, али је био ангажован у обавештајној делатности у Северној Македонији, протеран је из Северне Македоније. Васиан Змеев је руски свештеник Московске Патријаршије који је прошле године имао интензивне посете Северној Македонији и честе сусрете са архиепископом Стефаном и митрополитима Григоријем и Петром. Испоставило се да је балкански координатор руске црквене политике, са посебним утицајем у Бугарској и Македонији. Бугарска Агенција за националну безбедност прошле недеље је, по одлуци бугарских власти, из истих разлога протерала из земље тројицу свештеника повезаних са руским специјалним службама. Као што видите, службе безбедности балканских земаља са повећаном пажњом посматрају агенте руског утицаја у региону, не само на дипломатском, већ и на верском плану.
- Оцена албанског премијера Едија Раме о поступцима Аљбина Куртија у вези са решењем за Косово
После последњих неуспешних преговора председника Србије и премијера Косова у Бриселу, међународни посредници и српска страна окривили су Аљбина Куртија за крах преговора. Он је заузврат оптужио специјалног представника ЕУ за преговоре Београда и Приштине Мирослава Лајчака за заверу са председником Србије Александром Вучићем, који је, по његовом мишљењу, крив за недостатак напретка у преговорима у Бриселу. И не само то, А.Курти је послао писмо са поменутим оптужбама француском председнику и немачком канцелару. С тим у вези, албански премијер Еди Рама рекао је да су то ствари које нас „све остављају без речи“ и доносе више штете него користи.
Е.Рама је навео да овакав приступ Приштине само помаже Београду, јер Србија постаје жртва у очима целе међународне заједнице и косовских пријатеља и партнера. Реакција премијера Куртија била је једноставно без преседана. „Не сећам се сличног случаја да је лидер Косова директно оптужио представника ЕУ и упутио жалбу званичницима – немачком канцеларе и председнику Француске. То су ствари које само чине штетнијим јер наводно покушавају да поправе ситуацију због наводног дослуха Србије и специјалног изасланика ЕУ, што не би требало да се ради. Истовремено, Е.Рама је нагласио да не сумња у жељу А.Куртија да учини најбоље за Косово, али велика жеља и добра воља никада нису довољни: за постизање циља потребна је стратешка визија, која једноставно није видљива. На питање да Албанија председава Саветом безбедности, али је немоћна да утиче на Приштину, Рама је одговорио да то не жели, јер влада Косова постоји по вољи народа и она је та која сноси одговорност. Суштина је да пут који је Курти изабрао не води ка остварењу зацртаног циља, већ у колизију са САД и ЕУ. Тужно је, али постоји нада да је ова ситуација привремена. То не доноси жељени резултат да Косово заврши процес нормализације и потом изађе из „ћорсокака за признавање“, пре свега са земљама ЕУ. То је и циљ француско-немачког плана, који би требало да буде највеће могуће достигнуће, а то би било де факто признање земље од стране Србије, без обзира да ли Београд формално признаје Косово или не. Косово би добило своје место, ослободило би се терета сукоба у наставку процеса европских интеграција. Он је оценио и да су напори „Србије и Русије“ да поново отворе питање Косова у УН бескорисни, јер је Косово добило битку, а то је потврдио и Међународни суд правде УН. То је узалудан, пропагандни напор, и не води никуда.
Треба напоменути да мишљење албанског премијера деле и многи други политичари. Тако је заменик помоћника државног секретара САД Габријел Ескобар рекао да би после неуспешних преговора у Бриселу Влада Косова, која функционише по принципу „узми или остави“, требало да промени приступ у дијалогу Косова и Србије. Он је био веома скептичан према мишљењу косовског премијера о савезу Александра Вучића и Мирослава Лајчака. Својим непредвидивим поступцима А.Курти се довео у ситуацију да западни савезници нису прихватили његов став. Уосталом, начин решавања кризе захтева одређене компромисе. За њих, званични Брисел и Вашингтон неспремност званичне Приштине виде као жељу да ствари раде само на свој начин, упркос чињеници да је Косово далеко од ситуације да тако нешто може себи да приушти.
- Састанак министара спољних послова земаља југоисточне Европе на маргинама Генералне скупштине УН
Западни Балкан је остварио значајан напредак у протекле две деценије, али то није место за које су се његови грађани или стране мировне снаге надале да ће бити после двадесет и кусур година, рекла је Маилинда Брегу, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу (RCC) на отварање Министарског доручка Процеса сарадње у југоисточној Европи (SEECP), који су заједно организовали RCC и Северна Македонија као председавајући SEECP у Њујорку током недеље састанака на високом нивоу Генералне скупштине УН.
Нажалост, како је додала М. Брегу, разлике између економија и даље постоје, а сукоби могу ометати инвестиције и привредни раст у региону. Имајући ово у виду, као и велике геополитичке промене, државе чланице треба да размотре развој регионалних тела као што је SEECP, чија вредност може да лежи у способности да прелиминарно преговара, а чије су функције спречавање и решавање разлика пре него што постану веће у оквиру мултилатералних преговора и консултација. Поставља се логично питање да ли се SEECP може замислити као регионално упориште, тачан одраз јединствених карактеристика југоисточне Европе, повезаних заједничким вредностима које одражавају смисао Европске уније.
Тиме је састанак министара земаља југоисточне Европе на маргинама Генералне скупштине УН постао још један доказ важности наставка регионалне сарадње у оквиру SEECP. Као чувари регионалне сарадње, земље региона су добро свесне озбиљних кршења светског поретка, попут руске агресије на Украјину. А у свом говору, М. Брегу је нагласила да је заједничка историја показала земљама региона да када су глобалне институције и структуре преоптерећене, регионална тела могу да интервенишу и обезбеде стабилност, доследност и правац развоја.
- Говор председника Србије Александра Вучића на Генералној скупштини УН
„Ми смо на европском путу, али не желимо да изгубимо пријатељства која смо дуго градили“, рекао је председник Србије Александар Вучић током говора у Генералној скупштини УН. Српски председник је напоменуо да подржава тезу председника САД Џозефа Бајдена о поштовању територијалног интегритета и људских права, међутим, по његовом мишљењу, скоро све западне земље су прекршиле Повељу УН и Резолуцију 1244 и брутално напале његову земљу без одлуке Савета безбедности УН, а 2008. донели су незакониту одлуку о отцепљењу дела Србије. Он је навео и да „сви који су извршили агресију на Србију данас говоре о територијалном интегритету Украјине. Ми то подржавамо и не мењамо наше принципе, за нас је све насиље исто. Међутим, у данашњем свету правила треба да важе за све“.
Тако су оптужбе на рачун Запада у вези са признањем Косова биле у фокусу говора српског председника. Вучић је у свом говору оптужио западне земље да су признавањем Косова „брутално газиле” Повељу УН и Резолуцију УН 1244. Он је подсетио на догађаје који су претходили проглашењу независности Косова 2008. године. Међутим, неки стручњаци су проверили аутентичност изјава из говора. Конкретно, злочини које су починиле војне и полицијске снаге над албанским цивилима током рата на Косову потврђени су пресудама чланова политичког и војног врха СР Југославије пред међународним трибуналом у Хагу. Током рата на Косову од 1998. до 1999. године убијено је више од 10.000 цивила, од којих је више од 8.000 албанске националности. У масовним гробницама у Србији пронађено је скоро 1.000 посмртних остатака убијених косовских Албанаца.
Истовремено, треба напоменути да се на маргинама Генералне скупштине председник Александар Вучић састао са потпредседником Европске комисије Марошем Шефчовичем, задуженим за зелену агенду, међуинституционалне односе и стратешко предвиђање. Разговарало се о инвестицијама, заједничком приступу и пројектима. Потписано је Писмо о намерама између Републике Србије и Европске уније. Председник Србије је на званичном пријему код председника Џозефа Бајдена потврдио посвећеност даљем унапређењу односа са САД. Стога су, уз западне критике признања Косова, одржани важни састанци за унапређење односа Београда са Бриселом и Вашингтоном.
