- Црна Гора и Албанија се придружиле Иницијативи Три мора (3SI). Хрватска преузима председавање 3SI од Пољске. Учесници иницијативе изражавају подршку Украјини
На 10. самиту Иницијативе Три мора, одржаном у Варшави, Црна Гора и Албанија су примљене као придружени чланови, баш као што су раније примљене Украјина и Молдавија. Турска и Шпанија су се придружиле новим стратешким партнерима платформе, поред Сједињених Држава, Немачке, Јапана и Европске комисије.
Ово је највеће проширење наше Иницијативе, рекао је пољски председник Анджеј Дуда.
Као што је познато, пуноправни чланови иницијативе, покренуте у Дубровнику 2016. године, јесу 13 држава чланица ЕУ: Аустрија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија, Грчка, Летонија, Литванија, Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка и Словенија.
На самиту у Варшави, албански председник Бајрам Бегај нагласио је стратешки значај учешћа земље у 3SI. „Наше учешће у Иницијативи Три мора допринеће даљем јачању њеног југоисточног крила и унапређењу њене стратешке димензије, посебно у безбедносној сарадњи, демократској одрживости и трансатлантској координацији“, рекао је он.
Црногорски председник Јаков Милатовић рекао је да његова земља, кроз сарадњу у оквиру Иницијативе Три мора, може ојачати стратешки значај региона, побољшати квалитет живота својих грађана и обезбедити трајни мир и просперитет на Западном Балкану.
„Црна Гора је поносна што се придружила заједници која промовише повезаност, иновације и одрживост – принципе који су кључни за будућност региона Западног Балкана“, рекао је он. „Придруживањем овој иницијативи, чинимо још један корак ка нашем стратешком циљу чланства у ЕУ“, закључио је Милатовић.
* * *
На Варшавском самиту, Хрватска преузима једногодишње председавање Иницијативом Три мора од Пољске.
Хрватски премијер Андреј Пленковић нагласио је да ће се хрватско председавање фокусирати на јачање економске и енергетске сарадње и развој инфраструктурних веза. „Желимо да повежемо Балтичко и Јадранско море, али и Црно и Јадранско море, и Црно и Балтичко море више него раније“, нагласио је он.
Пленковић је напоменуо да постизање енергетске независности остаје приоритет, што је посебно важно с обзиром на све већи број предлога за наставак увоза руског гаса путем цевовода након што се постигне прекид ватре у Украјини. Нагласио је да Хрватска постаје ново енергетско чвориште, с обзиром на терминале на Крку за нафту и течни природни гас (ТПГ). „Проширењем годишњег капацитета ТПГ терминала на острву Крк на 6,1 милијарду кубних метара гаса, Хрватска ће моћи да снабдева гасом земље централне и источне Европе, чиме ће постати регионално енергетско чвориште“, рекао је премијер.
Током свог председавања, Хрватска ће се, такође, залагати за побољшане моделе финансирања инфраструктурних пројеката, јачање парламентарне сарадње и одржавање јаких трансатлантских веза. Као потврду подршке Сједињених Држава Иницијативи, хрватски премијер је истакао присуство америчког министра енергетике Криса Рајта на самиту.
* * *
Учесници састанка у Варшави изразили су непоколебљиву подршку Украјини. У Заједничкој декларацији 10. самита Иницијативе Три мора, између осталог, наводи се:
• „С обзиром на последице по европску и глобалну безбедност, снажно осуђујемо руски агресивни рат у Украјини, као и сваку подршку трећих земаља.“
• „Потврђујемо нашу непоколебљиву подршку Украјини, њеном суверенитету и територијалном интегритету у оквиру њених међународно признатих граница. Такође, подвлачимо улогу подршке коју 3SI може имати у процесу обнове Украјине.“
• „Остајемо спремни да појачамо притисак на Русију како бисмо ослабили њену способност да настави да води свој агресивни рат.“
• „Изражавамо нашу подршку праведном, трајном и свеобухватном миру заснованом на принципима Повеље УН и у складу са међународним правом, укључујући УНЦЛОС и кроз одговарајуће мере које је договорила међународна заједница.“
• „Остајемо уверени да они који су наредили или починили ратне злочине у Украјини морају бити позвани на одговорност.“
- Комесарка ЕУ Кос посетила Србију
Комесарка ЕУ за проширење Марта Кос посетила је Србију 29. и 30. априла, када се састала са владом, посланицима владајућих и опозиционих странака и активистима цивилног друштва, укључујући студенте који учествују у протестима.
Комесарка је нагласила да Европска комисија и Европски парламент пажљиво прате дешавања у Србији, јер је она земља кандидат за чланство у ЕУ. „Избор Србије је да постане део ЕУ, а тај избор долази са одговорношћу, посвећеношћу и резултатима. То је оно што желим да видим“, рекла је Кос.
Она је рекла да је са представницима српске владе и Народне скупштине разговарала о хитној потреби спровођења реформи на које се Србија обавезала пре отварања следећег Кластера 3. То укључује три медијска закона, изборни закон и именовање нових чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). „Спровођење реформи је процес трансформације. То није зато што неко у Бриселу каже да то треба да ураде или није само штиклирање квадратића“, нагласила је комесарка.
У Београду, Кос се састала са новим премијером Србије Ђуром Мацутом, председником Александром Вучићем и председницом Скупштине Аном Брнабић, као и са представницима владајуће већине и опозиције у парламенту.
У објави на друштвеним мрежама након састанка са европским комесаром, председник Србије је приметио да су имали „добар разговор“ са посебним фокусом на реформе и спровођење Европског плана раста за Западни Балкан. „Нагласио сам нашу пуну спремност да убрзамо реформе, не због бирократских захтева, већ зато што верујемо да ће оне донети бољи живот нашим грађанима“, написао је Вучић.
Говорећи на конференцији са премијером Мацутом, Кос је рекла да позива Србију да сарађује са Европом на реформама, стварању независног правосуђа које може ефикасно да се бори против корупције и на изборном систему који гарантује да се чује воља српског народа. „Оно што захтевамо веома је слично захтевима грађана који протестују“, нагласила је.
Кос је посетила Нови Сад, где је положила цвеће испред железничке станице где се кров срушио 1. новембра и састала се са студентима. „Желим да поновим да се оно што ЕУ тражи од Србије уско поклапа са захтевима грађана који протестују. Најважније је да желим да ви, млада генерација, имате користи од многих могућности које ЕУ нуди“, написала је након састанка.
Када су је новинари питали о могућим последицама уколико Вучић одлучи да присуствује паради у Москви 9. маја, Кос је приметила да су 9. мај 1945. и 9. мај 2025. две потпуно различите ситуације. „На председнику Вучићу је да одлучи да ли ће ићи у Москву или не. Али ако оде, многе институције ЕУ и државе чланице ће то приметити. Тада би задатак да помогнем Србији да остане чврсто на свом путу ка ЕУ био много тежи. Но, то је његова одлука“, закључила је она.
Ни Кос ни други званичници Европске комисије нису најавили никакве конкретне кораке ЕУ као одговор на могуће учешће Вучића у прослави 9. маја у Москви.
- Србија обезбеђује још једно одлагање санкција НИС-у
„Србија је успела да обезбеди ново одлагање санкција НИС-у, овог пута за два месеца, до 27. јуна. Захваљујем нашим америчким партнерима на разумевању става Србије“, навео је председник Александар Вучић на друштвеним мрежама.
Као што је познато, Канцеларија за контролу стране имовине при Министарству финансија САД, ставила је 10. јануара „Нафтну индустрију Србије“, НИС, на листу санкција због руског власништва над компанијом.
САД су већ два пута одложиле примену санкција, крајем фебруара и крајем марта, сваки пут само за месец дана.
Од децембра 2024. године, највећи акционар НИС-а са 50% акција био је Гаспром њефт (Русија). Још 5% припадало је Гаспрому (Русија), 29,87% влади Републике Србије, а преостале акције мањинским акционарима. У фебруару 2025. године, власничка структура је претрпела промене, јер је Гаспром њефт пренео око 5% Гаспрому, смањивши свој удео са 50 на приближно 44,85%.
Одлагање санкција долази усред знакова промена у политици санкција Вашингтона. Администрација председника Доналда Трампа је раније наложила Канцеларији за контролу стране имовине да преиспита нека постојећа ограничења за компаније са везама са Русијом, кажу аналитичари.
- Председник Црне Горе није потписао закон о ангажовању инвеститора из УАЕ у контроверзним приобалним пројектима у близини Улциња
Председник Црне Горе Јаков Милатовић је 29. априла вратио парламенту на поновно разматрање предлог закона којим се одобрава Споразум о сарадњи у туризму и развоју некретнина са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). Споразум је требало да отвори пут инвеститорима из УАЕ за развој обале дуге 12 километара, познате као „Велика плажа“ у Улцињу.
Претходног дана, црногорски парламент је усвојио законе о ратификацији Споразума о економској сарадњи и Споразума о сарадњи у туризму и развоју некретнина са Уједињеним Арапским Емиратима, упркос критикама активиста цивилног друштва, еколога и опозиције. Гласање је било неопходно да би споразуми које је премијер Милојко Спајић потписао са представницима УАЕ ступили на снагу.
Председник је потписао један од два закона, којим је потврђен Споразум о економској сарадњи, али је трећи вратио парламенту. Милатовић је рекао да би споразум са УАЕ, поменут у закону, ставио Црну Гору у неповољан положај. Нови закон „предвиђа низ обавеза за државу Црну Гору, док истовремено не садржи конкретне обавезе друге стране које би осигурале заштиту интереса наше државе“, рекао је Милатовић. „Овим приступом, црногорска влада је ставила државу Црну Гору у неравноправан положај у односу на другу уговорну страну.“
Милатовићеве главне забринутости су „одступања од уставних одредби о обезбеђивању слободне конкуренције и једнаких тржишних услова“ и „обустава примене црногорског законодавства о јавним набавкама, јавним тендерима и државној имовини“.
Такође се осврнуо на висок ниво нетранспарентности који је примећен након припреме и потписивања споразума и претњу да би одступања од прихваћених правила тржишне економије и пружања државне помоћи могла довести у питање наставак пута Црне Горе ка ЕУ.
Одбијање председника Милатовића да потпише закон који је предложила влада, а који је подржала владајућа већина, још је једна потврда постојећих контрадикција између њега и премијера Спајића. Милатовић је већ неко време у опозицији влади по многим политичким и економским питањима.
- Косово издало потернице за 20 Срба због ратних злочина
Главни суд у Приштини, на захтев Специјалног тужилаштва, издао је потернице за 20 Срба због сумње да су починили ратне злочине, убиство 106 албанских цивила у Ђаковици у мају 1999. године.
Према наводима тужилаштва, након рата, тела убијених цивила пронађена су у масовној гробници у Батајници код Београда.
Међу оптуженима за ратне злочине је и бивши заменик председника водеће странке косовских Срба, Српска листа, Милан Радојичић.
Радојичић је, такође, главни осумњичени у случају терористичког напада у Бањској на северу Косова у септембру 2023. године, где је наоружана српска група напала косовску полицију, убивши једног полицајца. Упркос потерници издатој у том случају, Радојичић никада није притворен. Тренутно се налази у Србији. Београд наставља да пружа Милану Радојичићу азил и заштиту, упркос тешким злочинима које је оптужен да је починио у Приштини.
- Албанија укида безвизни режим за Белорусе
Албанске власти су 24. априла објавиле суспензију споразума са Белорусијом из 2020. године о међусобном укидању визног режима. Пре тога, Белоруси су могли да бораве у Албанији без визе највише 30 дана од датума уласка и укупно највише 90 дана у календарској години.
Након ступања на снагу одлуке, белоруским држављанима ће бити потребна виза за прелазак у Албанију.
Влада је одобрила измену у знак подршке закону „О међународним споразумима у Републици Албанији“ на предлог министра за Европу и спољне послове.
Европска унија је више пута изјављивала потребу за усклађивањем визне политике кандидата за приступање ЕУ са правилима која важе у Европској унији.
Раније је албанска влада усвојила сличну одлуку о поновном увођењу визног режима за грађане Русије. Од априла 2023. године, Албанија је укинула безвизни режим за Русе, који је био на снази од 1. маја до 30. септембра.
