- „Студентска листа“ победила на парламентарним изборима у Србији
На ванредним парламентарним изборима у Србији 25. октобра победила је „Студентска листа – Студенти побеђују“, коју је формирао студентски протестни покрет. Победа „Студентске листе“ била је резултат готово двогодишњих протеста који су почели након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи. Демонстранти, углавном млади, најпре су захтевали од власти да пронађу и казне одговорне за трагедију, а затим су, пошто њихови захтеви нису испуњени, студенти позвали на расписивање ванредних избора.
На „Студентској листи“, коју је формирао протестни покрет и која је имала 250 кандидата за посланике, нашли су се научници, универзитетски професори, лекари, посленици културе и активисти цивилног друштва. Током кампање лидери савеза истицали су као приоритете борбу против корупције, обнову независности правосуђа, заштиту демократских институција и слободу медија.
Републичка изборна комисија (РИК) је 29. октобра објавила прелиминарне резултате на основу обрађених 8.338 од укупно 8.392 бирачка места, према којима је „Студентска листа“ освојила нешто више од 53 одсто гласова. На другом месту је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ са готово 39 одсто гласова. Тако „Студентска листа“ добија већину у новом сазиву парламента и моћи ће самостално да формира владу.
Резултати гласања по регионима показују да је владајућа странка изгубила у већини региона Србије. „Студентска листа“ је у Београду освојила 63 одсто гласова, наспрам готово 32 одсто за „Уједињену Србију“. У Војводини је однос био 52 одсто наспрам нешто мање од 40 одсто, а у Шумадији и Западној Србији 51 одсто према 40 одсто. Насупрот томе, у Јужној и Источној Србији прво место је, са малом предношћу, заузела „Уједињена Србија“ са 46 одсто према 44 одсто за „Студентску листу“.
Опозиција је убедљиво победила и међу дијаспором. На бирачким местима у иностранству „Студентска листа“ је освојила 73 одсто гласова, док је „Уједињена Србија“ добила само 25 одсто.
На изборима је учествовало 4.433.055 бирача, што представља рекордних 69 одсто свих уписаних бирача. Према мишљењу стручњака, управо је висока излазност, која се објашњава активним учешћем протестног бирачког тела, створила услове за победу опозиционог покрета.
Званични резултати избора још нису објављени јер изборни процес није завршен. За 1. новембар заказано је поновљено гласање на 53 бирачка места на којима резултати гласања од 25. октобра нису могли да се утврде или је гласање поништено.
- Александар Вучић признао пораз
Убедљива предност опозиције довела је до тога да дугогодишњи лидер Србије Александар Вучић, недуго након затварања бирачких места, јавно призна пораз провладиног блока „Александар Вучић – Уједињена Србија“ и прогласи победу „Студентске листе – Студенти побеђују“. Ипак, како тврде медији, иза тог потеза крили су се оштра политичка драма и ризик од сценарија употребе силе.
Како је објавио британски лист The Times, владајућа странка је у недељу увече била спремна да употреби силу како би задржала власт. У центар Београда доведено је око 4.000 полицајаца и више од 3.000 присталица власти спремних за насилне акције. Међутим, око 21.30, сат и по након затварања биралишта, снаге безбедности су се изненада повукле са блокираних улица, а Вучић је дао изјаву у којој је признао резултате.
Према изворима The Times-а, пресудан фактор били су хитни телефонски позиви европских политичара и високих званичника, који су Вучића упозорили на катастрофалне последице покушаја насилног преузимања власти.
У међувремену, званична портпаролка Александра Вучића категорички је негирала информације о припремама државног удара. Према њеним речима, велика концентрација припадника органа реда у престоници била је условљена искључиво ризиком од масовних нереда и провокација демонстраната.
- Први кораци власти „Студентске листе“
Представници „Студентске листе“ су након избора изнели које ће бити прве мере будуће власти у кључним питањима унутрашње и спољне политике.
Кандидат „Студентске листе“, професор и академик Радомир Саичић, у интервјуу за NIN нагласио је да су „заједнички интереси“ „Студентске листе“ „владавина права, борба против корупције, ослобађање медија и економски развој“.
У економској сфери, према његовим речима, „у првих 30 дана биће обезбеђена стабилност курса динара, редовна исплата плата и пензија, као и снабдевање енергијом, укључујући нафту, гас и рад Електропривреде Србије“. У том циљу, навео је Радомир Саичић, српске делегације ће водити преговоре у Вашингтону о важећим америчким санкционим ограничењима према Нафтној индустрији Србије (NIS), а у Москви о новом гасном споразуму, „са циљем закључивања дугорочних аранжмана“. Такође, према његовим речима, „биће утврђен и усвојен буџет за 2027. годину, уз заокрет у трошењу средстава ка већој транспарентности“. Поред тога, „у року од 100 дана биће предузете мере усмерене на чишћење државе од криминала, реструктурирање и професионализацију управљања“.
Илија Срдановић, први на „Студентској листи“, у интервјуу за Радио Слободна Европа (RSE) уверио је да ће Србија под новом влашћу наставити европске интеграције. „Остајемо на путу европских интеграција“, нагласио је. Као приоритет на путу ка ЕУ навео је усклађивање унутрашње политике са преговарачким поглављима 23 и 24 (људска права и владавина права).
Говорећи о односу будуће власти „Студентске листе“ према Русији, Срдановић је нагласио да ће се то, као и друга питања међународне политике, решавати „у отвореном дијалогу“ са грађанима. На питање новинара да ли то значи да би став према санкцијама Русији могао бити преиспитан, Срдановић је изјавио: „То може значити да ће грађани Србије недвосмислено одредити те односе“.
Говорећи о Косову и Метохији, Срдановић је нагласио: „Остајемо отворени, остављамо простор за отворен дијалог и решавање питања у интересу наших грађана и свих у међународној заједници“. На директно питање новинара „Да ли то значи потпуну примену Бриселског споразума?“ (споразума о нормализацији односа који су Београд и Приштина закључили уз посредовање ЕУ пре више од 10 година), Срдановић је одговорио: „То значи да ћемо ми, као одговорно друштво и одговорна влада, поштовати међународно усаглашене протоколе у будућности“. Истовремено је нагласио: „Сви протоколи које су наши званичници договорили у име Србије могу бити, то не значи нужно да ће бити, али могу бити преиспитани са становишта њихове усклађености са Уставом Републике Србије“.
- Савет безбедности УН расправљао о ситуацији у Босни и Херцеговини
Савет безбедности Уједињених нација је 30. октобра једногласно продужио мандат мисије EUFOR Althea у Босни и Херцеговини за још годину дана. Резолуцију о EUFOR-у, коју је предложила Велика Британија, подржало је свих 15 чланица Савета безбедности.
Друго питање изазвало је расправу – будућност Канцеларије високог представника међународне заједнице.
Стални представник Руске Федерације при УН Василиј Небензја поново је затражио затварање Канцеларије високог представника. Оспорио је правни основ деловања вршиоца дужности високог представника Луиса Кришока и оптужио западне земље да настоје да задрже спољну контролу над управљањем Босном и Херцеговином. Према његовим речима, даље присуство Канцеларије високог представника неспојиво је са суверенитетом Босне и Херцеговине и није оправдано.
Представник Кине Сун Леј донекле се сложио са овим ставом. По његовом мишљењу, институција високог представника и њена проширена, такозвана Бонска овлашћења, представљају „посебне аранжмане за посебан период“ и не треба их продужавати нити претварати у трајно решење. „Судбина Босне и Херцеговине мора бити у рукама њеног народа, а њени грађани треба самостално да одлучују о државним питањима“, рекао је он, позивајући међународну заједницу да поштује суверенитет Босне и Херцеговине и избегава мешање у њене унутрашње послове.
Сједињене Државе су подржале рад Канцеларије високог представник у овој фази, не искључујући могућност да та институција у будућности буде укинута. „Успех високог представника подразумева изградњу стабилне, безбедне и суверене Босне и Херцеговине, чак и ако то значи да ће његова функција једног дана постати непотребна“, рекла је представница САД при УН Теми Брус.
Европске земље – Велика Британија, Француска, Данска и Летонија – потврдиле су подршку Канцеларији високог представника.
Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић нагласио је да би слабљење институција успостављених ради заштите Дејтонског споразума, посебно Канцеларије високог представника, имало катастрофалне последице по мир и безбедност Босне и Херцеговине и региона. Нагласио је потребу именовања новог високог представника без смањења његових овлашћења и мандата.
