- Немачка и Аустрија увеле санкције лидерима Републике Српске
То су Милорад Додик, председник Републике Српске, Радован Вишковић, председник Владе Републике Српске и Ненад Стевандић, председник Скупштине Републике Српске.
Санкције укључују забрану путовања, укључујући и транзит преко територије ове две европске земље.
Истовремено, одлука на нивоу ЕУ о увођењу рестриктивних мера против руководства Републике Српске тешко да ће бити усвојена.
Владе Мађарске и Хрватске већ су саопштиле да неће уводити санкције лидерима РС и истакле да у Европској унији нема једногласне подршке санкционисању Додика и његових савезника.
„Ова мађарска влада никада неће пристати на санкције које би погодиле демократски изабране званичнике Републике Српске“, рекао је мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто након састанка са српском представницом и шефицом Председништва БиХ Жељком Цвијановић у Будимпешти. Према речима високог дипломате, Мађарска то сматра политичким прогоном.
„Оно што се ради против председника Републике Српске Милорада Додика, опасно је јер би могло нарушити безбедност у окружењу. Никада нећемо гласати за то, а ове санкције никада неће ступити на снагу на нивоу ЕУ, јер је тамо потребна једногласна одлука“, рекао је Сијарто.
И хрватски премијер Андреј Пленковић сматра да „иницијатива за усвајање санкција на нивоу ЕУ неће проћи”. „Из перспективе ставова држава чланица, то је нереално“, рекао је хрватски премијер након састанка са председником ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем у Мостару.
Неспремност Хрватске да уведе санкције челницима Републике Српске, Пленковић је објаснио њеним блиским везама са Босном и Херцеговином. „Ми смо први суседи“ БиХ, напоменуо је он. „Бањалука је буквално на сат и 45 минута од Загреба и са ове стране желимо да пошаљемо охрабрујуће поруке које ће подстаћи дијалог“, нагласио је он и додао да увођење санкција не би било добро, јер би повећало политичке тензије у БиХ, довело до погоршања економске и социјалне ситуације грађана БиХ, али и додатно успорило пут земље ка ЕУ. Како је познато, Суд БиХ терети Додика, Стевандића и премијера Републике Српске Радована Вишковића за угрожавање уставног поретка у Босни и Херцеговини, за шта је предвиђена казна до пет година затвора. Налози за хапшење су већ расписани.
- Дискусија о умијешаности ЕУФОР-а у Додиково хапшење
Чланови Председништва Босне и Херцеговине, Денис Бећировић и Жељко Комшић затражили су од војне мисије Европске уније у БиХ, ЕУФОР Алтеа, да помогне полицијским службама у БиХ у провођењу одлука правосудних органа.
Хапшења се тичу председника Републике Српске Милорада Додика, председника Народне скупштине РС Ненада Стевандића и председника Владе Републике Српске Радована Вишковића. Суд БиХ њих тројицу терети за угрожавање уставног поретка у БиХ, за које је запрећена казна до пет година затвора. За наведеним службеницима већ су расписане потернице.
Председница Председништва Босне и Херцеговине, представница српског народа Жељка Цвијановић, успротивила се умешаности војне мисије ЕУ у БиХ у притварање Додика и других челника РС. Према њеном мишљењу, ово би био покушај „манипулисања и злоупотребе“ институције Председништва Босне и Херцеговине и ЕУФОР-а, чиме се додатно продубљује актуелна политичка и уставна криза у Босни и Херцеговини.
Истовремено, Бећировић је Додика и његове сараднике описао као „групу криминалаца који не поштују Устав БиХ, законе БиХ, одлуке Уставног суда, међународне норме и институције попут УН, ОЕБС, Савета Европе“. „Међународна заједница, укључујући ЕУ, високог представника, НАТО и ЕУФОР, морају да одиграју своју улогу“, рекао је он на састанку са високом представницом Европске уније за спољну политику и безбедност Кајом Калас.
Калас је службено путовање у БиХ започела посетом јединицама ЕУФОР-а у Сарајеву, где је изразила забринутост због поступања руководства Републике Српске.
Руководство РС руши устав и владавину права, угрожавајући основне слободе свих грађана, рекла је она.
Калас је рекао да Европска унија неће толерисати претње територијалном интегритету и суверенитету БиХ и да су било какви покушаји разбијања државе неприхватљиви. Она је подсетила на недавно повећање величине мисије ЕУФОР-а као доказ опредељености ЕУ за стабилност у региону и безбедност БиХ.
Она је на састанку са члановима Председништва БиХ истакла да ЕУ остаје опредељена за европску будућност БиХ, као и за очување њеног суверенитета и институционалног поретка.
Команда ЕУФОР-а и представници ЕУ још нису објавили планове за учешће снага ЕУ у операцији привођења лидера РС на челу са Додиком.
У међувремену, сам председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у интервјуу руској државној новинској агенцији ТАСС да ЕУ нема ни законско ни морално право да одобри његово хапшење. Према његовим речима, мандат мисије Европске уније у БиХ ЕУФОР Алтеа, који је снагама ЕУ додијелио Савет безбедности УН, не предвиђа извршење хапшења.
- Нема консензуса у СБ УН о продужењу Мисије УН на Косову
Русија, Кина, Француска, као и Србија, залажу се за продужење мандата Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову (УНМИК). Истовремено, САД и Велика Британија, заједно са Косовом, траже да се УНМИК укине.
Амерички амбасадор у УН Џон Кели позвао је на укидање УНМИК-а, повезујући то са плановима за смањење непотребних трошкова. УНМИК је мировна мисија без мировних снага, која 85 одсто свог буџета троши на плате особља, рекао је он и додао да је време да се УНМИК укине јер више не игра лидерску улогу, запошљава превише људи и ствара превелик трошак.
Вршилац дужности државне секретарке Косова Доника Гервала такође је позвала на укидање Мисије. Према речима званичника, УНМИК више не обавља ниједну функцију која би оправдала његово присуство. Уместо тога, Мисија УН у својим извештајима „одзвања српском пропагандом“.
Руски стални представник при УН Василиј Небензја изјаснио се „категорички против смањења буџетског и кадровског потенцијала Мисије УН за привремену управу на Косову“.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић истакао је да „став Србије остаје јасан и доследан: снажно подржавамо наставак присуства и пуно ангажовање УНМИК-а”.
Након проглашења независности Косова и његовог делимичног међународног признања, САД и Велика Британија су у више наврата истицале да је Мисија исцрпела свој првобитни мандат и позвале Савет безбедности да започне процес њеног затварања. Међутим, немогуће је затворити Мисију УН на Косову без сагласности свих чланица Савета безбедности, укључујући Кину и Русију.
- Доктор би могао да постане нови премијер Србије
Председник Србије Александар Вучић предложио је да парламент одобри Ђура Мацута за новог премијера земље.
Одлуци су претходиле вишеседмичне расправе о потенцијалним кандидатима: помињала се могућност именовања представника дијаспоре и бившег министра, али се на крају избор свео на лекара.
Ђуро Мацут је заменик директора Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма у Универзитетском клиничком центру Србије, професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду, Департман за интерну медицину.
Према закону, нова влада мора бити формирана до 18. априла, иначе Србију чекају ванредни парламентарни избори.
- Србија сарађује са Парламентарним скупштинама ОДКБ-а и НАТО-а
Делегација Србије учествовала је на конференцији Парламентарне скупштине Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) под називом „Актуелни трендови у области правне подршке функционисању система колективне безбедности ОДКБ за период до 2030. године“, одржаној у Санкт Петербургу, Русија, 27. марта.
Србија има статус посматрача у ПС ОДКБ, војно-политичком блоку на челу са Русијом.
У обраћању учесницима скупа, шеф парламентарне делегације Србије у ПС ОДКБ Милован Дрецун истакао је значај сарадње Србије са ПС ОДКБ, упркос „сложеној међународној ситуацији“.
***
Министар одбране Братислав Гашић састао се 7. априла у Београду са делегацијом Парламентарне скупштине НАТО-а.
Србија има статус придружене чланице у ПС НАТО.
Говорећи о сарадњи у оквиру програма Партнерство за мир, министар Гашић је истакао да Србија остаје поуздан партнер Алијансе у овом формату.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић је на састанку са посланицима НАТО-а истакла да је „корисно да Србија има највиши могући ниво сарадње са НАТО-ом“, што је посебно актуелно с обзиром на ситуацију на Косову и Метохији. „Мислим да ће Србија задржати своју војну неутралност уз највећи могући степен сарадње са НАТО-ом као држава нечланица“, закључила је Брнабић.
***
Истовремена сарадња са западним и руским војним блоком била је доследна политика Београда последњих година. Такав вишевекторски приступ, сматра руководство Србије, у складу је са политиком војне неутралности.
- Европски парламент позива земље Западног Балкана да воде спољну политику коју координира ЕУ
У годишњем извештају о спровођењу Заједничке спољне и безбедносне политике (ЗСБП), који је Европски парламент усвојио 2. априла, наводи се да Западни Балкан има „потребу за реформама у погледу владавине права, основних права и јавне управе, као и за усклађивањем са ЗСБП, укључујући санкције и визну политику ЕУ“.
Документ је израдио известилац ЕП за ЗСБП Дејвид Мекалистер.
• Албанија, како је наведено у извештају који је одобрио Европски парламент, треба даље да интензивира реформе у области владавине права, борбе против корупције и организованог криминала, конструктивне интеракције између већине и опозиције и промовисања инклузивних демократских процеса, укључујући националне мањине, посебно грчку.
• Осуђују се „понављајућа запаљива реторика и сецесионистички закони и политике руководства ентитета ’Република Српска’“. ЕП понавља свој позив на санкције онима који дестабилизују Босну и Херцеговину, посебно Милораду Додику, као и другим високим званичницима РС, који пружају политичку и материјалну подршку сецесионистичкој политици.
• Истиче се да преговори о приступању ЕУ са Србијом „треба да напредују само ако се земља усклади са санкцијама ЕУ против Русије и оствари значајан напредак у реформама у вези са ЕУ“.
• Наглашава се да је слобода окупљања основно право грађана. Европски парламент је позвао на темељну, непристрасну и брзу истрагу навода о насиљу над демонстрантима и изражава солидарност са мирним демонстрантима, посебно онима који су учествовали на митингу 15. марта 2025. године, највећем масовном протесту у модерној историји Србије.
• ЕП тражи од Европског савета да процени захтев Косова за чланство у ЕУ и позива на хитно укидање рестриктивних мера које је Европски савет увео против Косова.
• Европски парламент је поздравио напредак који је Црна Гора остварила и очекује да земља почне да финализује кластере у приступним преговорима и да буде спремна за придруживање ЕУ у наредних неколико година.
• ЕП захтева да Северна Македонија изврши уставне промене у складу са раније постигнутим споразумима (ово се тиче укључивања клаузуле о бугарској мањини у преамбулу устава земље).
- Албанија би могла да постане чланица ЕУ до 2030. – Калас
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас посетила је Албанију у оквиру своје прве турнеје по Западном Балкану.
На заједничкој конференцији за новинаре са албанским премијером Едијем Рамом, Калас је рекла да би Албанија потенцијално могла да постане чланица ЕУ до 2030. Она је Албанију назвала заиста јаким партнером ЕУ и нагласила да земља у потпуности усклађује своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ.
„Ваша одлука да у потпуности примените санкције ЕУ против Русије, заједно са вашом хуманитарном и политичком подршком Украјини, показује вашу снажну посвећеност вредностима ЕУ. Разумем да, са политичког становишта, ово није увек лак избор“, рекла је Калас обраћајући се премијеру Рами.
Упитана да ли је 2030. била реалан циљ за приступање Албаније ЕУ, Калас је одговорила потврдно, истичући да то остаје оствариво ако све стране испуне своје обавезе.
Премијер Рама је рекао да су током састанка са европском комесарком Каласом, стране разговарале о процесу придруживања и о „веома амбициозном временском оквиру“ договореном са Европском комисијом да се преговори заврше до 2027. године.
Албанија је убрзала свој пут европских интеграција откако је почела да се креће ка приступању ЕУ одвојено од Северне Македоније. Европска интеграција Северне Македоније је, међутим, практично дошла у ћорсокак због текућег спора са Бугарском.
