- Свесрпски сабор усвојио нацрт Декларације о заштити права српског народа
На Првом свесрпском сабору у Београду усвојен је 8. јуна нацрт Декларације о заштити националних и политичких права српског народа. Документ су подржали председник Србије и Републике Српске, чланови влада Србије и РС, председници и посланици Народне скупштине Србије и Народне скупштине Републике Српске, „уз благослов“ свештенства Српске православне цркве.
Декларација је донета „ради очувања мира, стабилности, националног, културног и верског идентитета, као и јачања и продубљивања сарадње и међусобне заштите“.
У документу се истиче да су „Косово и Метохија саставни део Републике Србије“. Свесрпски сабор је напоменуо да „очекује да ће Република Србија наставити да штити права и животе својих грађана на Косову и Метохији, примењујући све механизме заштите предвиђене домаћим и међународним правом”. Истиче се да су примена Бриселског споразума, формирање Заједнице српских општина и стални дијалог једини одрживи начини за решавање овог питања.
Свесрпски сабор није подржао Резолуцију Генералне скупштине УН о Сребреници. „Наведена резолуција је била покушај да се колективно окриви цео српски народ, што је неприхватљиво и не може се применити“, истиче се у Декларацији.
Свесрпски сабор сматра да је општи оквирни споразум о миру у БиХ – Дејтонски мировни споразум – значајно нарушен и позива на повратак поштовања „слова Дејтона“. Декларација такође посвећује велику пажњу правима Републике Српске по Дејтонском споразуму и указује на несврсисходност именовања високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини.
У Декларацији се наводи да Република Србија и Република Српска „интеграцију у Европску унију сматрају стратешким циљем, који се мора реализовати кроз партнерски политички и економски оквир уз пуно поштовање националних интереса”. Истовремено, Свесрпски сабор је подржао политику војне неутралности Републике Србије и напоменуо да се Република Српска, „која ће се борити за очување војне неутралности у Босни и Херцеговини, у потпуности слаже са овим политичким ставом. Свесрпски сабор је такође подржао „сарадњу система безбедности Републике Србије и Републике Српске“.
Декларацију тек треба да одобре Народна скупштина Републике Србије и Народна скупштина Републике Српске у року од 90 дана.
***
На догађајима у оквиру Свесрпског сабора у Београду учествовали су представници из Црне Горе: председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић, председник Демократске народне партије, народни посланик Милан Кнежевић, као и други посланици, шефови локалних власти и директори државних предузећа који су етнички Срби.
„Верујем да ће наше данашње присуство отворити нове аспекте сарадње Србије и Црне Горе. Намеравамо да потпишемо међудржавни споразум о двојном држављанству, желимо посебне и духовне везе са Србијом“, рекао је Милан Кнежевић.
Андрија Мандић је истакао да би у будућности Свесрпски сабор требало да окупи више земаља, а не само Србију и Републику Српску.
***
„Свесрпски сабор“ је опасан пројекат којим оркестрира председник Србије Александар Вучић, а који је директно везан за покушаје Русије да дестабилизује Југоисточну Европу и скрене фокус јавности са руске агресије на Украјину, рекао је председавајући Председништва Босне и Херцеговине, Денис Бечировић.
Према његовом мишљењу, „стварање и антидејтонско деловање Свесрпског сабора” представља претњу за мирну и равноправну сарадњу европских народа.
Такав сценарио одговара само Путиновој Русији и стога није случајно што су највиши руски званичници јавно подржали одржавање Свесрпског сабора“, рекао је Бечировић.
Он је истакао да је формирање Свесрпског сабора у супротности са праксом демократског и цивилизованог света који поштује међународно право и „изузетно опасан корак”. „Ниједном председнику неке земље у модерној Европи не би пало на памет да организује „свефранцуски“, „свенемачки“, „свеиталијански“, „свепољски“ или „свешпански“ сабор, рекао је.
Председавајући Председништва БиХ је истакао да текст Декларације, чији је нацрт усвојио Свесрпски сабор, не поштује међународно и домаће право, као и постојање независне, суверене и недељиве државе Босне и Херцеговине.
„Председник Републике Србије, залажући се за спровођење мрачне идеје ‘један народ, један Сабор’, негира међународно-правни значај територијалног принципа као основе за вршење суверене власти. Он покушава да успостави досад незапамћену праксу одржавања заједничких састанака и одлучивања највиших органа Републике Србије и једне административно-територијалне целине у саставу државе Босне и Херцеговине“, нагласио је Бечировић.
***
Члан Председништва БиХ Жељко Комшић сигуран је да декларација представља „унапређену и прилагођенију – у складу са тренутном геополитичком ситуацијом – политичку и верску платформу, која треба да послужи као основа за окупљање и планирање новог сукоба“. Декларација дефинише циљеве као и начин припреме“, нагласио је он.
Комшић сматра да су аутори декларације „спремни да чекају годинама док им неке нове геополитичке околности не дозволе да крену у насилну имплементацију пројекта“.
- Хрвати оборили рекорд по најнижој излазности на изборима за ЕУ
Грађани Хрватске изабрали су своје представнике у Европском парламенту на изборима 9. јуна. Изабрано је укупно 12 посланика – ХДЗ је обезбедио шест мандата, СДП и партнери четири, а Домовински покрет и Можемо!, чији заступници први пут улазе у Европски парламент, добили су по један мандат.
Исход гласања није донео изненађења, показао се сасвим очекиваним. Право изненађење је што су грађани показали веома мало интересовање за европске изборе.
Одзив бирача у Хрватској био је најнижи у Европи. У недељу је гласало само 21,34 одсто бирача, што је значајно мање од 29,85 одсто колико је забележено на претходним изборима.
Уопштено говорећи, широм ЕУ, излазност бирача била је око 51 одсто, нешто више него на претходним изборима 2019. године, када је гласало 50,66 одсто.
- Фреди Белери, етнички Грк из Албаније, изабран за посланика у Европском парламенту са владајуће грчке листе Нове демократије
Алфред (Фреди) Белери, етнички Грк, кандидат из опозиционе коалиције „Заједно побеђујемо“ за место градоначелника у летовалишту Химера у албанској општини Валона, победио је на изборима прошлог маја пре него што је два дана касније ухапшен под оптужбом за „активну корупцију“ — подмићивање бирача.
Белери је у марту 2024. осуђен на две године затвора.
Грчка страна оспорила је правичност суђења и упозорила да та казна угрожава европске интеграције Албаније.
Изабран за посланика у Европском парламенту, Белери доводи спор између две суседне земље на ниво ЕУ, што би, како се очекује, могло да закомпликује пут Албаније ка европским интеграцијама.
- Словенија, Румунија и Пољска игноришу забрану владе БиХ да дозволи грађанима да гласају на изборима за ЕУ
Држављани Словеније, Румуније и Пољске са пребивалиштем у БиХ гласали су на изборима за Европски парламент 9. јуна на бирачким местима постављеним у њиховим амбасадама у Сарајеву, иако Савет министара БиХ никада није одобрило отварање таквих бирачких места.
Овлашћење су блокирала три српска министра због подршке ових земаља Резолуцији о геноциду у Сребреници у УН прошлог месеца.
Ово је први случај да су власти Босне и Херцеговине одлучиле да не дају дозволу страним држављанима да гласају на територији своје земље.
Међутим, амбасаде Румуније, Словеније и Пољске у Босни и Херцеговини организовале су изборе у Сарајеву у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима. Према Конвенцији, грађани имају слободан приступ дипломатским представништвима својих земаља.
- Потпредседник Владе Србије Александар Вулин у посети Русији
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин састао се 10. јуна у Москви са замеником министра спољних послова Русије Александром Грушком, истичући високе похвале Србије за принципијелну и доследну подршку Русије очувању територијалног интегритета Србије и њених националних интереса. Он је такође затражио да се изрази захвалност министру Сергеју Лаврову што је подржао Србију у Генералној скупштини УН и гласао против „срамне резолуције о Сребреници“.
Како се наводи, Александар Грушко и Александар Вулин разговарали су о актуелној ситуацији на Балкану. „На дневном реду су били кључни аспекти билатералних односа, ситуација на Балкану, пре свега косовско решење и ситуација око Републике Српске (Босна и Херцеговина),“ навело је МИП Русије. „Поновљена је обострана спремност страна да развијају вишеструку сарадњу“, додали су из министарства.
***
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин састао се са секретаром Савета безбедности Русије Сергејем Шојгуом.
Шојгу је напоменуо да су односи Београда и Москве, као и њихови заједнички циљеви, „одавно познати и схваћени”. „Имамо много питања која на овај или онај начин истичу ниво наше сарадње, наших односа. Русија већ годинама традиционално подржава курс Београда по свим тешким питањима, тако ћемо и наставити“, рекао је он.
Према Шојгуовим речима, планови који су рађени протеклих година биће спроведени. То се не односи само на војну, војно-техничку сарадњу, већ и на многе друге области“, рекао је секретар Савета безбедности Русије.
Вулин је изразио спремност за унапређење односа Русије и Србије и захвалио Русији на огромном доприносу у борби против резолуције о Сребреници.
***
Вулинова посета је демонстрација промене курса Београда ка изградњи ближе сарадње са Москвом.
- Додик се састаје са Путином
Русија не мења став о Дејтонском споразуму и сматрамо да је Дејтон основа за очување ситуације у Босни и Херцеговини, као и за њено развијање и јачање, рекао је Владимир Путин на састанку са председником Републике Српске, Милорадом Додиком у Санкт Петербургу.
Москва подржава напоре Републике Српске да испоштује Дејтонски споразум, изјавио је Додик након састанка са Путином у Санкт Петербургу на маргинама Петербуршког међународног економског форума.
Наредни Додиков сусрет са Путином доказ је да су власти Републике Српске координисале своје потезе са Кремљом.
