- Парламент Косова постаје придружени члан у Парламентарној скупштини НАТО-а.
Већина земаља гласала је „за“ предлог, уз једнан глас „против“, док је 14 земаља било уздржано на састанку Скупштине у Софији (Бугарска). Међу уздржанима су биле земље које нису признале независност Косова – Шпанија, Румунија, Словачка и Грчка, као и Француска и Италија. Мађарска је била једина нација која се противила предлогу.
Пре доношења одлуке, Скупштина Косова је годинама имала статус посматрача.
Србија је такође међу придруженим чланицама ПС НАТО. Српска делегација је одмах након гласања напустила салу за седнице.
У Београду је одлука ПС НАТО-а схваћена као циљани притисак Запада на Србију.
„Прихватање такозваног Косова као придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а разоткрило је целокупну политику двоструких стандарда на Западу, који је још једном наградио своју умотворину за сва кршења споразума и терор над српским народом на Косову и Метохији“, казао је директор Сектора за Косово и Метохију у Влади Србије Петар Петковић.
Он је „снажан притисак на Србију и српски народ” објаснио чињеницом да је „јака Србија на челу са Александром Вучићем трн у оку многим западним народима”.
- Генерална скупштина УН усвојила Резолуцију о геноциду у Сребреници.
Документ успоставља годишњи Међународни дан сећања и обележавања геноцида из 1995. године. Резолуција такође осуђује свако порицање геноцида у Сребреници.
Осамдесет четири земље су гласале за (укључујући три од пет сталних чланица Савета безбедности УН – САД, УК и Француску). Деветнаест земаља је гласало против (укључујући сталне чланице Савета безбедности УН – Русију и Кину). Још 68 нација је било уздржано, а 22 нису гласале.
Што се тиче региона Балкана и Централне Европе, Србија и Мађарска су гласале против резолуције, док су Словачка и Грчка биле уздржане. Остали су подржали документ.
У међувремену, српски лидери су видели исход гласања у Генералној скупштини УН као „велику моралну победу”. „За резолуцију није гласало 107 земаља света“, „две трећине становника планете је било на нашој страни“, наводи Вучић.
- Република Српска припрема „мирну поделу“ Босне и Херцеговине
Предсједник Републике Српске Милорад Додик назвао је Резолуцију о Сребреници симболичним крајем мултиетничке Босне и Херцеговине. „Наравно, мислим да је ово крај. Како могу два народа да живе заједно са тако снажно супротним прошлостима?“ Додик је рекао за РТС уочи гласања у УН.
Истовремено, он је нагласио да су Срби у Босни и Херцеговини одлучни да одрже мир. „Наш приоритет је очување мира и ми ћемо сачувати мир, ниједно наше деловање неће бити усмерено ка дестабилизацији и насиљу“, рекао је он.
У другом саопштењу објављеном уочи гласања у Генералној скупштини УН, лидер Републике Српске је навео да ће споразум о мирном повлачењу бити предложен у наредних 30 дана.
„Предложићемо прво да се разјасне политичке надлежности које се односе на ентитете, као и да се очува и остави постојећи модел функционисања привреде и прилагоди моделу мирног раздруживања кроз неколико година“, рекао је Додик.
Изјаве лидера босанских Срба показују да он остаје на путу ка сецесији Републике Српске, сада са акцентом на постизање циља на миран начин. Истовремено, аналитичари упозоравају да је мало вероватно да ће пут ка мирном раздруживању постати стварност.
За „мирно повлачење“ треба измијенити Устав Босне и Херцеговине и предвидјети могућност референдума о том питању. Представници Бошњака и Хрвата, као и међународна заједница, пре свега чланице Савета безбедности УН – САД, Русија, Кина, УК и Француска – треба да пристану на отцепљење Републике Српске од БиХ.
- Црногорски Срби да траже проширење својих права
Демократска народна партија (ДНП) Црне Горе, која је део владајуће коалиције, осудила је гласање Црне Горе за Резолуцију о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН и суспендовала подршку влади. ДНП, који предводи Милан Кнежевић, прети да ће напустити владајућу коалицију уколико се не испуни одређени број њихових захтева. Реч је, пре свега, о доношењу Резолуције о геноциду у Јасеновцу.
За наставак сарадње унутар владајуће коалиције, ДНП је поставио још неколико захтева, као што су:
• признавање српског језика као службеног у Црној Гори;
• увођење двојног држављанства са Србијом;
• признавање тробојнице (црвено-плаво-бијеле заставе) за државну заставу Црне Горе.
Сличне захтеве изнeо је и председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије (НСД) Андрија Мандић. Истовремено, НСД никада није најавио повлачење из владајуће коалиције.
Дакле, српске странке које су део актуелне црногорске власти настоје да остваре промену политичког система Црне Горе како би земљу претвориле у сателит Србије.
- Косово затворило филијалу српске банке
Косовска полиција затворила је банкарске експозитуре „Поштанске штедионице“ Србије у четири општине на северу Косова – Лепосавићу, Зубином Потику, Звечану и Северној Митровици.
„Затворено је шест филијала такозване „Поштанске штедионице“ на северу земље“, наводи се у саопштењу косовске полиције.
Централна банка Косова (ЦБК) саопштила је да Поштанска штедионица нема важећу дозволу за рад по косовским законима, додајући да су активности финансијских институција без дозволе „незаконите и неприхватљиве”.
Заменик шефа полиције северног региона Ветон Елшани рекао је да је тај потез наложио тужилац, а да су просторије прегледане заједно са пореским службеницима. Као резултат рације, заплењени су материјални докази, међу којима 1.600.000 евра, 74.700.000 динара, 19.500 франака, 13.800 америчких долара и друга готовина, као и папирологија.
Србија, ЕУ и САД деловање Приштине виде као потез који има за циљ ескалацију тензија у региону.
Потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић рекао је: „Уколико међународна заједница не дође себи, све ће то довести до нових сукоба на Балкану са непредвидивим импликацијама.
Амерички Стејт департмент саопштио је да је разочаран што је полиција предузела мере против финансијских институција на северу Републике Косово, истичући да тај потез „није координисан са међународним партнерима и да подстиче тензије“.
Европска унија осудила је затварање канцеларија Поштанске штедионице на Косову и позвала Београд и Приштину да се врате за преговарачки сто. Петер Стано, портпарол ЕУ за спољну и безбедносну политику, приметио је да су операције косовске полиције ескалирајући и једнострани корак Приштине, што ЕУ доживљава са забринутошћу.
