- Црна Гора решила два од осам спорних питања са Хрватском
Влада Црне Горе преименовала је општински базен у Котору по Петру II Петровићу Његошу; од 2021. базен је носио име бившег ватерполисте Зорана „Џимија“ Гопчевића. Загреб се противио претходном називу, тврдећи да је Гопчевић служио као стражар у логору Морињ, где су током рата почетком 1990-их држани хрватски цивили и ратни заробљеници.
Влада је, такође, званично одобрила постављање спомен-плоче код улаза у бивши војни објекат у Морињу, која је свечано откривена у октобру 2022. године, уз учешће црногорских и хрватских званичника. Одлука омогућава да плоча остане на садашњем месту, без измена дизајна и натписа.
Преименовање базена и званично одобрење плоче били су два од осам захтева Загреба према Подгорици у процесу приступања Црне Горе ЕУ.
Шест других захтева Хрватске односе се на обештећење бивших затвореника у Морињу, потрагу за 14 несталих хрватских држављана, кажњавање ратних злочинаца, враћање непокретности хрватским породицама у Црној Гори, решавање питања хрватско-црногорске границе и враћање школског једрењака „Јадран“ из Црне Горе Хрватској.
* * *
Под условом да спроведе неопходне реформе и реши отворене спорове са Хрватском у духу добросуседских односа, Црна Гора би до лета 2027. могла да потпише уговор о приступању ЕУ, изјавила је европска комесарка Марта Кос током дводневне посете Црној Гори. У интервјуу за Радио-телевизију Црне Горе (RTCG) нагласила је да је Црна Гора завршила готово сав неопходан технички посао, али да јој је за даљи напредак потребно зелено светло сваке државе чланице ЕУ. Према њеним речима, захтеви Хрватске формално нису део приступних преговора Црне Горе са ЕУ, али нерешена питања са Загребом морају бити решена, јер даљи напредак захтева сагласност свих 27 држава. Кос је навела да последњи кораци показују да се две земље крећу ка решавању спорова.
- У Албанији се настављају протести младих
У Албанији се настављају масовни протести младих, који су почели захтевима у вези са стањем у образовању, али су прерасли у шири антивладин покрет.
Протести су почели у Тирани 13. октобра. Међу првим захтевима студената били су побољшање услова студирања, смањење трошкова образовања, повећање финансијске подршке и боље могућности запошљавања по завршетку студија. Већ првог дана, скуп испред Министарства просвете прерастао је у сукобе: део демонстраната бацао је камење и друге предмете, а полиција је употребила сузавац и водене топове.
Студентски протест је потом добио израженији антивладин карактер и постао масовнији. Учесници су почели да захтевају оставку Едија Раме, а демонстрацијама су се придружили средњошколци и млади из других градова.
Неколико дана протеста пратили су озбиљни сукоби. Током протеста у Тирани демонстранти су оштетили зграде неколико министарстава и полицијску станицу и запалили полицијска возила. Демонстранти су бацали камење и „Молотовљеве коктеле“ и користили пиротехнику, док их је полиција растеривала сузавцем и воденим топовима.
Посланици опозиције покушали су 22. октобра да блокирају рад парламента након што је руководство одбило њихов захтев да се расправља о студентским протестима. Опозициони посланици блокирали скупштинску говорницу и показивали су фотографије студената који су, према њиховим тврдњама, повређени у полицијској интервенцији. Између посланика власти и опозиције избила је туча.
Премијер Еди Рама, у међувремену, одбацује захтеве за оставку и протесте назива „хибридним ратом“. У својим иступима претходних дана Рама је говорио о могућем руском утицају – након што је кремаљски идеолог Александар Дугин на мрежи X објавио пост подршке протестима. Међутим, најновија верзија шефа владе јесте да је у студентске протесте у Албанији умешан крајње левичарски покрет Антифа.
Међународни медији протесте у Албанији посматрају као део масовних протеста младих у другим европским земљама, пре свега у Француској и Италији, наводећи да је у основи протестног покрета захтев за социјалном правдом.
- Председница Косова није потписала измене Закона о Специјализованим већима у Хагу
Председница Косова Јустина Широка Пула вратила је парламенту на поновно разматрање раније усвојене измене Закона о Специјализованим већима у Хагу. Одлука је донета на званичан захтев Демократске партије Косова (ПДК), која је и предложила те измене.
Према речима представника ПДК, од председнице су затражили да врати закон како би се отклонили правни елементи који би могли да отежају или онемогуће његову практичну примену. Према тврдњи странке, њихова иницијатива не представља одустајање „од првобитног циља“, већ предвиђа укључивање „стручњака и омбудсмана ради решавања спорних правних питања“.
У кабинету председнице навели су да се преиспитивање пре свега односи на питања надлежности и мандата Специјализованих већа, као и на гарантовање уставних права оптужених. Истовремено, Широка Пула је нагласила свој став о одбрани „ослободилачког карактера рата“ Ослободилачке војске Косова (ОВК) и истакла да наставља консултације ради дипломатске и међуинституционалне подршке бившим лидерима ОВК.
Спорови око Специјализованих већа Косова (суда и тужилаштва) у Хагу заоштрили су се након 16. септембра 2026, када су Специјализована већа изрекла осуђујуће пресуде четворици бивших руководилаца ОВК: Хашиму Тачију, Кадрију Веселију, Јакупу Краснићију и Реџепу Селимију. За ратне злочине осуђени су укупно на 81 годину затвора.
Као одговор на ту пресуду, у време протеста у Приштини у знак подршке лидерима ОВК, Демократска партија Косова покренула је законске измене које је Скупштина Косова усвојила 6. октобра. Циљ измена био је да се сузи надлежност Специјализованих већа, смањи максимална могућа казна и уведе механизам председничког помиловања осуђених.
Усвајање закона о изменама рада Специјализованих већа у Хагу изазвало је оштре критике западних партнера Приштине.
Европска унија је званично саопштила да су измене које је усвојила Скупштина Косова у супротности са међународним обавезама земље према Европској унији. У Бриселу су нагласили потребу да се обезбеди независност правосуђа, очува мандат Специјализованих већа и заштите сведоци, упозоривши да би такви потези могли озбиљно да нашкоде европском путу Косова.
Слична упозорења упутиле су и Сједињене Америчке Државе, позивајући власти Косова да поштују међународноправне обавезе и да не подривају легитимитет правосудних институција успостављених уз подршку Запада.
Међународни притисак, правна неизвесност и несугласице унутар саме странке изазвали су унутрашња политичка превирања.
Дан пре повлачења закона, 21. октобра, председник Демократске партије Косова Бедри Хамза поднео је оставку на место лидера странке. Иако је Хамза водио ПДК мање од годину дана, навео је да преузима одговорност за ситуацију насталу око спорне законодавне иницијативе и отвара пут унутарстраначким изборима.
Почасни председник опозиционе Алијансе за будућност Косова, бивши командант ОВК и посланик Рамуш Харадинај назвао је враћање закона политичком игром и озбиљним ударцем угледу земље. „Враћање Закона о Специјализованим већима у Скупштину велика је срамота и тежак ударац за Косово“, изјавио је Харадинај.
- У Србији почела изградња гасовода за транспорт гаса из САД
У Србији је почела изградња интерконектора који ће повезати гасоводне системе Србије и Северне Македоније. Прве цеви већ су допремљене у Врањску Бању и почело је њихово заваривање, саопштила је Влада Србије 21. октобра.
Вршилац дужности министра рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да су сада допремљене цеви за првих 20 километара гасовода. Укупна дужина гасовода на територији Србије биће 147 километара.
Према подацима Владе Србије, укупна вредност инвестиција у изградњу гасовода и пратеће инфраструктуре износиће 153 милиона евра. Пројектовани капацитет интерконектора биће 1,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Завршетак изградње и у Србији и у Северној Македонији планиран је за 2028. годину.
У Београду наглашавају да значај пројекта није само у стварању додатних капацитета већ и у смањењу зависности Србије од једног правца снабдевања гасом – гасовода „Турски ток“ / „Балкански ток“, којим се руски гас допрема на Балкан.
За Србију је диверзификација и даље посебно важна због велике зависности од руског гаса. Земља је 2025. увезла око 2,76 милијарди кубних метара природног гаса гасоводима, од чега је приближно 2,45 милијарди кубних метара стигло из Русије.
Након повезивања са гасном мрежом Северне Македоније, Србија ће потенцијално добити приступ течном природном гасу (ЛНГ) који се увози преко терминала у Александрополису у Грчкој. Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски раније је изјавио да би се та рута могла користити за транспорт америчког ЛНГ-а из Александрополиса преко Северне Македоније и Србије даље ка Мађарској и Аустрији. Истовремено, инфраструктура неће бити ограничена на амерички гас: њоме ће моћи да се допрема и гас из других извора.
Пројекат се уклапа у шири концепт Вертикалног гасног коридора, који треба да повеже гасну инфраструктуру Грчке, Бугарске и других земаља Југоисточне и Централне Европе.
