- Возачи камиона блокирали граничне прелазе у четири земље Западног Балкана
Возачи камиона из Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине започели су 26. јануара масовне блокаде граничних прелаза за теретни саобраћај. Повод за протест био је увођење новог система за праћење уласка и изласка из Европске уније (EES), иако је главно незадовољство демонстраната повезано са применом правила боравка у Шенгену која се на возаче камиона примењују на исти начин као и на туристе.
Према правилима, возачима из земаља ван ЕУ је дозвољено да бораве у Шенгенском простору највише 90 дана у било ком периоду од 180 дана. Транспортна удружења из четири земље региона тврде да таква дужина боравка у Шенгенском простору није довољна за рад професионалних возача.
Учесници у блокади захтевају да њихове владе хитно преговарају са Бриселом о искључењу возача камиона из општег шенгенског система ограничења, додељујући им посебан статус сличан оном који уживају радници у железничком и ваздушном саобраћају, као и они запослени у поморском сектору.
Портпарол Европске комисије Маркус Ламерт изјавио је да је Комисија свесна забринутости коју су изразили возачи камиона са Западног Балкана, да пажљиво прати ситуацију и да одржава контакт са партнерима у региону. „Ово је питање које има нашу пажњу, на којем радимо и које разматрамо“, рекао је Ламерт.
- Црна Гора је затворила још једно поглавље у преговорима са ЕУ
На Међувладиној конференцији са Европском унијом у Бриселу 26. јануара, Црна Гора је привремено затворила преговарачко поглавље 32, које се тиче финансијске контроле. Ово је 13. затворено поглавље од укупно 33.
Поглавље 32 – Финансијска контрола, односи се на спровођење међународно признатих стандарда у областима јавне интерне финансијске контроле, екстерне ревизије и најбољих пракси ЕУ, као и њихову примену у целом јавном сектору, укључујући фискалну дисциплину и транспарентност у коришћењу националних и европских средстава. Затварање овог поглавља значи да земља кандидат има функционалан и поуздан систем контроле јавних финансија и капацитет да заштити националне и будуће финансијске ресурсе Европске уније.
Након затварања Поглавља 32 у Бриселу, европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је да Црна Гора има још много посла пред собом, пре свега у области владавине права, и да је Европска комисија спремна да помогне земљи да затвори сва поглавља до краја године. „Ово је амбициозан циљ, али верујем да је могућ“, рекла је Марта Кос.
Завршетак преговора о приступању до краја ове године значи да је циљ Црне Горе да постане 28. чланица ЕУ до 2028. године сасвим реалан. Стручњаци напомињу да напредак Црне Горе на путу ка ЕУ директно утиче на цео регион Западног Балкана, јер показује да је политика проширења и даље кредибилна и да реформски напори заиста могу довести до опипљивих резултата.
- Мађарски МОЛ платиће милијарду евра за контролни удео у НИС-у
Мађарски МОЛ платиће око милијарду евра за контролни удео (56,16%) у Нафтној индустрији Србије (НИС) њеним садашњим руским власницима (Гаспром њефт и Гаспром). „Колико ја разумем, (цена) је била између 900 милиона и милијарду евра за 56% акција“, рекао је председник Србије Александар Вучић за Блиц ТВ.
Према Вучићевим речима, српска страна је изразила спремност да купи акције НИС-а за већи износ – најмање 2 милијарде евра – али такав посао није закључен. Он се уздржао од детаљне анализе разлога за ову одлуку, напомињући да би откривање мотива руске стране могло да наштети интересима Србије. Истовремено, председник је јасно ставио до знања да је такав потез Москве неочекиван за Београд у контексту билатералних односа. „Такав приступ се тешко може назвати потпуно пријатељским“, закључио је Вучић.
У међувремену, постало је познато да купац НИС-а неће бити само МОЛ, већ конзорцијум који ће, поред МОЛ-а, укључивати и Националну нафтну компанију из Абу Дабија, АДНОЦ (УАЕ). Предвиђено је да мађарска компанија буде већински и контролни власник НИС-а, док ће партнер из Уједињених Арапских Емирата бити мањински акционар.
Уговор о куповини акција НИС-а, који је под санкцијама САД због руских власника, мора да одобри Канцеларија за контролу стране имовине САД (ОФАЦ). Раније је ОФАЦ дала рок до 24. марта руским компанијама да изађу из скупа акционара НИС-а.
- Изборни скандал на Косову
Изборни процес на Косову нашао се у центру невиђеног скандала након што је откривено да је дошло до масовног фалсификовања резултата гласања. Чак и месец дана након избора 28. децембра, Централна изборна комисија је наставила потпуно поновно бројање гласачких листића, док су органи за спровођење закона извештавали о масовним притварањима оних који су учествовали у изборним манипулацијама.
ЦИК је одлучила да поново преброји гласове након што су контроле на лицу места откриле значајна неслагања. Процес је показао да се манипулација дешавала углавном унутар страначких листа: чланови изборних комисија преносили су гласове са једног кандидата на другог како би вештачки обезбедили посланичка места за одређене појединце.
Највећи скандал догодио се у Призрену.
Основно тужилаштво у Призрену објавило је 23. јануара притварање за 109 особа осумњичених за манипулацију гласовима. Међу њима су били чланови изборних комисија из четири главне странке: Покрета за самоопредељење, Демократске партије Косова, Демократског савеза Косова и Алијансе за будућност Косова. Суд је 25. јануара одредио једномесечни притвор за прву групу од 23 осумњичена (22 члана изборне комисије и једног посматрача).
Неправилности су забележене и у другим градовима.
Представници ЦИК-а напомињу да, иако је мало вероватно да ће поновно пребројавање радикално променити процентуалну расподелу међу странкама, оно ће значајно изменити персонални састав будућег косовског парламента уклањањем оних који су покушали да обезбеде места манипулацијама.
Поновно пребројавање великог броја гласова и откривена кршења закона значајно су одложили званично објављивање резултата избора одржаних 28. децембра 2025. године, а самим тим и почетак рада новог парламента и формирање нове владе.
