Извештај о ситуацији на Западном Балкану 16.10.2023 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 16.10.2023 – ЦСЗБ
  • Премијер Албаније подржава идеју о стварању Заједнице српских општина на северу Косова

Албански премијер Еди Рама рекао је да нема ништа лоше у томе што Србија финансијски подржава Заједницу српских општина (ЗСО) на северу Косова и истакао да Косово мора да истраје на француско-немачком плану како би остварило свој циљ, односно њено коначно државно признање од Београда. Према његовом мишљењу, Србија је изгубила рат и не може ни да сања о војној освети. То није реално, јер је Косово признала заједница земаља, која никада неће дозволити повратак на статус кво ако се то не деси. Поред тога, Заједница српских општина биће успостављена у уставном оквиру Републике Косово и биће резултат споразума заснованог на томе. Дакле, неће бити места за наоружане људе да дођу и тврде да су чланови ове заједнице. „Ово ће бити простор за општине, где ће имати самоуправу у оквиру државе Косово и могућност добијања финансијске подршке Београда. Зашто не?“, рекао је Рама.

Након критика из Приштине на рачун идеје о подршци стварању ЗСО, Е. Рама је истакао да је важно гледати у будућност и чинити све за зближавање, а не стално размишљати о прошлости којој се мора стати.

Треба напоменути да косовски премијер Аљбин Курти већ неко време торпедује захтев за стварање Заједнице српских општина на северу Косова, напомињући да се Приштини намеће план за стварање друге Републике Српске, алудирајући на деструктивну улогу коју Бања Лука тренутно игра у настојању да се отцепи од Босне и Херцеговине. Овај страх би могао бити оправдан да ЗСО на Косову има статус ентитета као што је Република Српска. Међутим, тога нема. Можда су сањали о таквом статусу у Београду, али међународна заједница је свесна да то није неопходно и да није предвиђено међународним или српско-косовским споразумима. Дакле, А. Курти намерно жели да уништи план стварања ЗСО, од којег Београд и српско становништво севера Косова никада неће одустати. За такву позицију Приштина је доспела под санкције Европске уније, али ће сада, након заоштравања ситуације у Бањској од стране српских екстремиста, Брисел разматрати питање укидања санкција Приштини, али само ако косовски премијер заиста почне да испуни уговор и обавезе у вези са стварањем ЗСО. У Тирани ће ових дана бити одржан самит Берлинског процеса на нивоу шефова држава и влада, па албански премијер види прилику за билатерални сусрет А.Куртија и премијерке Србије А.Брнабић. Ако косовски премијер тврдоглаво настави да не спроводи одлуку о стварању ЗСО, ризикује да поново падне у немилост званичног Брисела и Вашингтона, што може створити извесну изолацију Косова, што ће само штетити његовом стању безбедности и општe ситуацијe у региону.

  • Што се тиче процеса комплетирања формирања власти у Црној Гори

Припремљен је Нацрт Споразума о формирању нове 44. Владе Црне Горе. У нацрту документа се наводи да ће спољнополитичка оријентација бити заснована на чланству у НАТО, лојалности ЕУ и сарадњи са свим суседима. Просрпска Коалиција за будућност Црне Горе (ЗБЦГ) мораће да у потпуности поштује спољну и безбедносну политику Европске уније, која подразумева наставак подршке санкцијама Русији, уз поштовање свих међународних обавеза и споразума. Црне Горе. То ће бити услов за њихово учешће у будућој власти.

Иако у пројекту није прецизирано од колико чланова Влада треба да се састоји, у анексу се наводи да се њен председник обавезује, уколико се не прекрши договор о Влади и скупштинској већини, да након извесног времена, године, предложи реконструкцију извршне власти, којoм чланови Коалиције За будућност Црне Горе – Нова српска демократија (НСД) Андрије Мандића и Демократска народна партија (ДНП) Милана Кнежевића добијају функције потпредседника Владе за инфраструктуру и Министарства саобраћаја, министра образовања, туризма, просторног планирања и урбанизма.

Према нацрту документа, победник изборне трке „Покрет Европа сада” (ПЕС) у новој влади требало би да има премијера, десет министарстава и потпредседника парламента. Демократе би требало да добију место првог потпредседника владе, потпредседника владе, четири министарства, као и место потпредседника Скупштине. Социјалистичка народна партија (СНП) ће добити два министарска места, једно место ће припасти Албанском савезу, место потпредседника владе са министарским ресором и друго министарство предвиђено за Албански форум, док би представник Грађанске алијансе ЦИВИС требао да заузме место потпредседника Владе.

ПЕС тренутно нема намеру да одустане од формирања мањинске владе уз подршку ЗБЦГ у парламенту, иако САД и други међународни партнери имају резерве према томе.

Подсетимо, мандат за формирање нове владе припада лидеру ПЕС Милојку Спајићу, који је преузео одговорност ко ће му бити коалициони партнери. Међутим, учешће у формирању владе Коалиције За будућност Црне Горе, коју су одувек карактерисали проруски слогани, веома је алармантно за западне партнере, који не би желели да савезници Москве буду у извршној власти држава чланица НАТО-а. Међутим, чини се да је ЗБЦГ спремна да подржи проевропски курс нове власти, што не би могло бити без сагласности званичног Београда. Испоставило се да ће у почетку, условно годину дана, влада деловати без учешћа представника ЗБЦГ у извршној власти, али ако одрже своје обавезе да подстичу европски развој земље, Влада ће бити реконструисана и представници Коалиције За будућност Црне Горе ће ући у њу. У овој првој фази, власт ће бити подржана само у парламенту, где ће њихов представник добити место председника.

Члан Албанског форума Ник Ђеложај рекао је да „можемо бити део владе само ако ова влада осуди руску агресију и брани права Украјине, подржи санкције ЕУ против Русије, штити права мањина и поштује суверенитет сусједне државе признате од државе Црне Горе“. То је у ствари став америчке амбасаде у Подгорици.

Амерички сенатори Шахин и Велч, који бораве у званичној посети Подгорици, рекли су да већина грађана Црне Горе подржава чланство у НАТО-у и пут ка Европској унији, па би била штета да у влади имамо представнике који то не чине њего подржавају друге циљеве. У ствари, Вашингтон даје сигнал да не прихвата антиевропске снаге у нову владу, међутим, ако нови премијер гарантује да неће бити промене проевропског курса, онда може да их укључи у владину коалицију на његову личну одговорност.

  • Београдска безбедносна конференција: фокус на Западном Балкану

Високи представник Њемачке за западни Балкан Мануел Сарацин рекао је да реформски процес стагнира када су у питању земље западног Балкана. Он је напоменуо да су земље региона одлучиле да иду европским путем, али да истовремено не престају да гледају на друге. „Ми, као мајка Европа, покушавамо да избегнемо да се регион заљуби на неки од тих других начина, јер ће нам се онда вратити да заплаче на рамену“, рекао је М. Сарацин током Београдске безбедносне конференције. Он је напоменуо да се ЕУ и Западни Балкан већ добро познају и да регион зна да решења која предлаже блок 27 земаља нису магија и да не функционишу одмах. Земље региона и даље мирују, веома заокупљене кризама које се дешавају и на неки начин се „кладе да ће се велике ствари десити за трен“, рекао је он и додао да није сигуран да ће се то догодити. Али ситуација на Балкану је боља него пре неколико деценија. Он је напоменуо да регион константно губи прилике за које ће се кајати за неколико година.

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил је на истој дебати рекао да би волео да Србија схвати и призна да је Косово независна држава, али је проблем компликованији. Говорећи о дешавањима на северу Косова крајем септембра, Хил је истакао да је важно разумети шта се десило током оружаног напада Срба на Бањску. „Прво и најважније, да бисмо решили проблем, морамо да позовемо на одговорност одговорне за оно што се десило, како се то више не би поновило“, рекао је Хил и додао да би други корак био смиривање ситуације, а затим проналажење политичког решења. Важно је да САД и ЕУ раде заједно на решавању проблема Западног Балкана, јер је Косово и даље веома тежак проблем са разлогом. „Људи говоре да Србија само треба да схвати да је Косово независна држава, да преброди то и да иде даље“, рекао је Хил.

На питање да ли председника Србије Александра Вучића види као партнера, Хил је рекао да САД покушавају да пронађу решење, напомињући да и он има лично мишљење и разуме значај јавних изјава, али да се то ради традиционалним дипломатским каналима и то је оно што САД раде. Грађани Србије сами одлучују ко ће бити на власти. Хил је додао да је претња Русије региону стварна, иако Москва има мало тога да понуди. Земље региона једноставно треба да постану чланице ЕУ и НАТО. Ове организације имају високе стандарде, али их вреди постићи, и у томе нема алтернативе.

Руској амбасади и радикалним снагама у Србији се не свиђа овакав поштен став америчког амбасадора у Србији. На једној од зграда у Београду освануо је графити који садржи позив да се убије амерички амбасадор. Московски послушници у Србији врло често користе претње физичким уништењем оних који се отворено усуђују да кажу да је Косово већ заувек изгубљено за Србију, па зар није боље да се помиримо са тим и наставимо да градимо државу. Понекад акције локалне полиције једноставно изостају у односу на такве претње, што се објашњава великим утицајем шовинистичке идеологије на структуре за спровођење закона. Специјални представник Немачке на Западном Балкану Е. Сарацин позива да се не подрже идеје које збуњују српско друштво и грађане земаља региона од спровођења европског и евроатлантског курса. Ширење позива шовинистичке природе и агресије је неприхватљиво у Европској унији, они само удаљавају земље региона од чланства у ЕУ. Руски позиви на некакву историјску мисију појединих народа само су наратив који је измислио Кремљ, који треба да одврати народе Западног Балкана од спровођења реформи и економског развоја, а само сеје мржњу и раздор. Москва једноставно сања о оружаном сукобу у региону, па стално ради на ескалацији ситуације, пре свега, на Косову и у Босни и Херцеговини. Овакву ситуацију изазивају присталице Кремља који под плаштом заштите националних интереса заправо промовишу циљеве Москве.

  • Поводом одржавања ванредних избора у Србији

Председник Србије Александар Вучић расписаће ванредне парламентарне изборе за 17. децембар. Избори ће највероватније бити расписани 1. новембра, 45 дана пре него што буду одржани. Говорећи о недавној одлуци о ванредним изборима, Вучић је рекао да је одговорио на захтев опозиције за ванредне парламентарне изборе и да је спреман да изборе у Србији на свим нивоима одржи већ у децембру. Напоменуо је да је комуницирао са много људи, међу којима су неки били за, неки против. Према његовим речима, то није кључно питање, али опозиција мора да се поштује, ма шта ко мислио о њеном деловању. Желели бисмо више одговорности за државу, па су власти спремне да одрже изборе 17. децембра. Онда могу бити. Биће парламентарних, локалних у главном граду и неким општинама – рекао је А.Вучић.

Већ 11. септембра ове године представници опозиције, који организују протесте „Србија против насиља”, поднели су захтев којим траже од председника А. Вучића да распише ванредне парламентарне и београдске изборе до краја 2023. године. Проевропска опозиција у Скупштини Србије раније је потписала такозвани Споразум победе, који има за циљ сарадњу свих опозиционих партија и покрета у обезбеђивању слободних, фер и равноправних избора на којима ће оспорити актуелну власт, коју предводи српски Напредна странка (СНС).

Питање одржавања ванредних избора већ дуже време виси у ваздуху, а актуелна власт у Србији је схватила да њихово одлагање опозицији даје само адут за даље оптужбе председника и његовог политичког окружења за узурпацију власти. Српска напредна странка и коалициони партнер Социјалистичка партија Србије имају своје стално бирачко тело, на чије одлуке не утиче деловање опозиције. Овај утицај се може проширити само на људе који се нису определили за своје политичке преференције, али који нису друштвено пасивни и који ће обавезно изаћи на изборе. Они ће донекле бити одлучујућа снага која ће подржати или владајуће снаге или уједињену опозицију, која заправо понекад не координира своје деловање.

Део опозиције је писао шефу државе са захтевом да се ванредни парламентарни и београдски избори одрже пре краја године, још крајем маја ове године, али је тада председник А. Вучић одговорио да избори „нису фонтана жеља“ и да би се могле одржати тек наредне пролећне године. Међутим, стални снажни наступи опозиционих снага и њихови походи по разним градовима Србије натерали су политички врх Србије да преиспита своје мишљење. Стога су могуће промене у конфигурацији политичких снага у парламенту земље и многим локалним властима у Србији, укључујући и престоницу.

  • Одржан партијски конгрес највеће бошњачке странке у Босни и Херцеговини

Сарајево је било домаћин 8. конгреса највеће и најутицајније бошњачке политичке странке у БиХ – Странке демократске акције (СДА). С обзиром на то да је за председника СДА био само један кандидат, одлучено је да се избор лидера странке за наредни мандатни период обави јавним гласањем, односно акламацијом. Трећи пут су реизабрали Бакира Изетбеговића. На конгресу је, поред чланова странке, било скоро 1.300 делегата са правом гласа. Овај Конгрес је кључни моменат у одређивању политичког правца СДА за будући мандат и одабиру руководства странке које ће га водити. Одлуке донесене на конгресу ће обликовати будућност странке и помоћи у обликовању политичке агенде у Босни и Херцеговини. Изабрано је и девет потпредседника СДА. Међу њима су два из Републике Српске и једна жена.

Треба напоменути да је избор шефа СДА без алтернативе изазвао салву критика Бошњака, који нису чланови ове политичке снаге. Оптужбе за приватизацију странке подигнуте су против њеног садашњег лидера, чији је отац Алија Изетбеговић био оснивач политичке снаге која је поднијела највећи терет крвавих војних операција у Босни и Херцеговини 1992.-1995. Од 1.300 посланика конгреса, само осам делегата је гласало против, а један је био уздржан. То може само да говори о великом ауторитету садашњег лидера, у међувремену, и недостатку праве партијске демократије. Извештај Б. Изетбеговића био је пун критика других политичких партија у Босни и Херцеговини, како Бошњака, тако и Хрвата и Срба. Уосталом, током формирања власти у Босни и Херцеговини и Федерацији БиХ, СДА, која је добила велики, али нешто мањи број гласова него раније, остала је изван владајућих коалиција. Противници су оптуживали СДА и њеног шефа да су учествовали у корупцијским аферама и добровољним одлукама на штету општедржавних интереса, међутим Б. Изетбеговић је у свом извјештају све то негирао и одбацио, наводећи да је СДА важна политичка компонента за целу државу БиХ.

Конгресу су присуствовали амбасадори Турске и Кине, као и Палестине. Истовремено, амбасадор Палестине добио је громогласан аплауз, што сведочи о значајној верској оријентацији СДА, израженој у исламској солидарности.