- Реакција међународне заједнице и српских власти на инцидент на северу Косова
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је Северноатлантска алијанса одобрила одлуку о повећању мировног контингента након немира на северу Косова. НАТО ће послати додатних 700 војника – реч је о резервном батаљону који је стављен у приправност и користиће се по потреби. „Настављамо да позивамо Београд и Приштину да се укључе у дијалог који ће омогућити ЕУ као једини начин за решавање отворених питања и постизање решења која поштују права свих заједница. То је кључ одрживе безбедности и стабилности на Косову и у региону“, истакао је генерални секретар НАТО.
Косовски премијер Аљбин Курти поздравио је одлуку НАТО-а, рекавши да Србија жели да дестабилизује регион уз помоћ Русије. „Ови људи желе да се врате 30 година уназад. Али то се неће десити“, рекао је Курти. Он сматра да је сада потребна подршка НАТО-а, јер је граница са Србијом веома дуга, а Војска Србије је недавно повећала потенцијал и има доста војне опреме како Руске Федерације тако и Кине. А.Курти је изјавио да су нападачи у селу Бањска имали оружје произведено у Србији, које се не може купити на слободном тржишту. По његовом мишљењу, лидер Српске листе Милан Радоичић је само извршилац напада на северу Косова. Добио је логистичку подпору Београда, војну опрему и подршку, као и политичка наређења. Сматра да сада неко покушава времепловом да врати све у деведесете када су били Милошевић и Аркан. Сада је Слободан Милошевић Александар Вучић, а Жељко Ражнатовић Аркан Милан Радоичић, који је веома познат по разним злочинима на Косову и шверцу. А. Курти је подсетио да је за две и по године колико је био на власти уништено девет лабораторија за производњу наркотика на северу Косова.
У циљу нормализације ситуације, амерички државни секретар Ентони Блинкен разговарао је са председником Србије Александром Вучићем и истакао хитну потребу за деескалацијом тензија са Косовом и привођењем правди одговорних за недавне насилне нападе. Блинкен је изразио подршку акцијама КФОР-а и Еулекса као одговор на догађај, истичући да су инциденти попут оних у близини манастира Бањска неприхватљиви изазови за међународну заједницу, поздрављајући појачано присуство КФОР-а и одлуку НАТО-а да дозволи распоређивање додатних снага. Државни секретар је истакао да Србија треба да прати актуелну деескалацију и да у потпуности испуњава обавезе из споразума о нормализацији односа у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ.
Истовремено, Европска унија је такође веома забринута због повећаног присуства српске војске у близини границе са Косовом, рекао је шеф европске дипломатије Жозеп Борел. „Распоређивање војске дуж административне граничне линије са Косовом је веома алармантно и мора се одмах зауставити“, рекао је Борел.
Присуство пет хиљада НАТО војника на Косову је гаранција да се криза неће прелити на регион. Добро је што су Северна Македонија, Црна Гора и Албанија чланице НАТО-а, како би се спречио директан сукоб између војски Косова и Србије, сматра председник Северне Македоније Стево Пендаровски.
Амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон рекао је да су многа питања остала без одговора након догађаја у Бањском и да би Београд требало да омогући истрагу јер нема оправдања за нападе на полицију. Они представљају реалну претњу регионалној стабилности, а то нико не жели у данашњем свету. Међународни партнери Србије помно прате ситуацију и надају се да ће Београд, с обзиром на значајан утицај на заједнице на северу Косова, играти одговорну улогу, како у смиривању тренутне ситуације, тако и у проналажењу пута ка стабилнијим односима са суседима.
Председник Србије Александар Вучић рекао је у обраћању јавности да још није прочитао писмо Милана Радоичића, који је био вођа групе Срба са севера Косова која је напала косовску полицију. Вучић сматра да је то ствар тужиоца и других државних органа. „Ако је неко мислио да ће побећи, неће! Поуздано знам да полиција мора да прикупља информације“, рекао је Вучић.
Истовремено, Безбедносно-демократски форум је оценио да је „писмо” бившег потпредседника Српске листе Милана Радоичића, који је најавио да је лично планирао рацију на северу Косова, без договора о овом питању са Београдом, не ставља на то тачку, већ само изазива бројна питања о догађајима у Бањској, који су озбиљно угрозили и саму Србију. Радоичићево „писмо” пре свега одражава потпуно неразумевање сопствене одговорности, али и политичке ситуације у којој се Србија тиме нашла.
У међувремену, САД су званично позвале Србију да повуче своје снаге које се налазе на граници са Косовом. „Видимо значајно распоређивање српских снага дуж границе са Косовом, укључујући распоређивање артиљерије, тенкова и пешадије без преседана“, рекао је портпарол Савета за националну безбедност Џон Кирби.
Председник Србије Александар Вучић морао је да реагује да нема намере да нареди војсци да пређе административне пунктове са Косовом, додајући да ће повући српске снаге са тог подручја јер би ескалација сукоба била контрапродуктивна када су у питању напори Србије да постане чланица Европске уније. А. Вучић је напоменуо да су упозорења Вашингтона несразмерна, јер се број српских снага у близини Косова смањује, подсетивши да је прошле године близу административне линије било 14.000 војника, а данас 7.500, а биће сведено на 4.000.
Тако се стиче утисак да председник Србије разуме одговорност Београда за крвави инцидент на северу Косова. И иако се за домаћу публику оптужбе износе искључиво на рачун албанске стране и лично премијера А. Куртија, у међувремену се у комуникацији са међународном заједницом користе сасвим другачији аргументи. А. Вучић инсистира да крвави инцидент штети напретку европских интеграција Србије и баца сенку на односе са колективним Западом, за коју званични Београд, по свему судећи, уопште није заинтересован. Али онда се поставља логично питање ко заправо стоји иза акција Милана Радоичића и његове оружане групе. С једне стране, Београд је покушао да херојизује тројицу страдалих Срба, представљајући их као мученике у борби за права сопственог народа на северу Косова, а са друге стране, А. Вучић говори о Радоичићевој личној одговорности за инцидент пред органима за спровођење закона. Тај рекао је да је све сам испланирао, али у то нико не верује. Врло је вероватно да је неко из круга председника А.Вучића блиско „комуницирао” са Радоичићем и евентуално давао упутства у вези са планираним акцијама. Чини се да ни сам А.Вучић није био дубоко упућен у планирану провокацију на северу Косова, или једноставно није желео да се у њу лично укључи, али је могуће да није забранио другима из свог политичког круга да руководе радње Радоичића, али на сопствену одговорност. После неуспеха провокације, неко је морао да буде крив за њену припрему, па су одлучили да окриве главног извршиоца, који није главни организатор, који је тренутно у сенци. Београд разуме да ће западни савезници ускоро доћи до организатора, али се нада да ће ипак бити начина да се повуче. Уколико се у Вашингтону или Бриселу појаве конкретни докази, А.Вучић, највероватније, неће у потпуности покрити особу која је била осрамоћена у припреми операције. Истовремено, могуће је да је руска страна директно комуницирала са Радоичићем и давала своје савете и упутства. Али то није могло да прође незапажено од стране српских специјалних служби, онда ће савезници поново имати питања о ставу званичног Београда. Док једначина остаје са неколико непознаница, још неко време неће бити у потпуности решена, али у случају да се нађе и један прави налогодавац инцидента на северу Косова, ситуација ће се развити у трену. Актуелни председник Србије, одајући почаст страдалим Србима у инциденту, већ је успео да се заштити од могућих напада сопствених радикалних снага у свом правцу, када ће морати да „преда” некога из свог окружења, ако неки детаљи неуспеле операције некако постају познати. Тако да за сада има вин-вин ситуацију, осим ако неко из неког разлога не упре прстом у њега лично.
- Реизбор Милорада Додика за председника Савеза независних социјалдемократа
Милорад Додик је на Седмом партијском конгресу у Добоју једногласно поново изабран за председника Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Подржало га је 937 делегата који су учествовали у раду конгреса. Додик је у извјештају који је предочио присутнима прије гласања напоменуо да законитост институција и власништво Републике Српске никада нису доведени у питање, те да се СНСД годинама залаже за ова питања. Он је нагласио да се Уставни суд БиХ претворио у извршитеља који жели да уништи РС и да је у том смислу неуставан јер као да гази Босну и Херцеговину чији Устав треба да је штити.
Милорад Додик је одмах након реизбора на чело Савеза независних социјалдемократа одржао говор у којем је поново изнио своје контроверзне ставове о својој визији будућности Босне и Херцеговине. Додик је рекао да би у будућности могло бити прилике да се предложи споразум о „мирном раздвајању Републике Српске и Федерације БиХ, што би евентуално требало да се деси, јер ће на миран начин обезбедити бољи живот“. Желимо само јаку Републику Српску, која активно сарађује са Србијом, али и са другим факторима, нагласио је Додик и поновио опречне ставове о тренутној ситуацији у Босни и Херцеговини, рекавши да је Босна и Херцеговина наметнута, изнуђена државна заједница која се ствара под притиском и одржавана под притиском.
Могуће је предвидети да ће председник Републике Српске наставити свој курс ка распаду Босне и Херцеговине, па ће много зависити од тога да ли ће високи представник имати довољно храбрости и подршке Запада да својом одлуком о смени Милорада Додика са свог положаја заустави овај процес. Наравно, он ће позвати своје присталице на побуну, онда мора бити калкулација снага међународне заједнице стационираних у БиХ колико су у стању да држе ситуацију у својим рукама током првих таласа незадовољства. Високи представник и међународна заједница исто морају коначно добити став руководства босанско-херцеговачких Хрвата у вези са сепаратистичким дјеловањем Бања Луке. Ако хрватски дио Мостара планира да ћутке подржи дјеловање актуелног руководства Републике Српске, онда је ситуација веома климава. Очигледно је да Вашингтон и Брисел треба да буду у сталном контакту са Загребом, као одлучујућим фактором који може утицати на положај Хрвата у Босни и Херцеговини, а делом и самог М. Додика. Уосталом, највећи дио територије РС граничи се са Хрватском, па објективно много зависи од начина снабдијевања робом и услугама, као и физичког одласка њеног становништва ван граница РС.
- Француска јача своје дипломатско присуство на Западном Балкану
Министарка Европе и спољних послова Француске Катарина Колона именовала је Ренеа Троказа за специјалног представника земље за послове западног Балкана. Према речима шефа спољнополитичког ресора, ово именовање одговара активирању Француске у региону у контексту приближавања Западног Балкана ЕУ, што Париз на све начине подржава. Специјални представник ће се бавити најважнијим питањима регионалне политике, координирајући рад са европским и америчким колегама. Он ће такође пратити иницијативе за регионалну сарадњу, посебно Берлински процес, и моћи ће да представља Француску на званичним догађајима и форумима на високом нивоу. Међу својим последњим дипломатским мисијама, Р.Троказ је био генерални конзул Француске у Јерусалиму и амбасадор на Кипру.
Тако је, после Европске уније, САД, Велике Британије и Немачке, свог специјалног представника за Западни Балкан именовала и Француска. Париз је схватио значај развоја догађаја у региону и опасност од конфликтних ситуација које би могле прерасти у ратове, којих је на овим просторима било неколико током 90-их година прошлог века. Очигледно је да је Француска осетила процес оживљавања реваншистичких осећања у појединим друштвеним круговима неких земаља, а пре свега у Србији, па је пожурила да именује особу овлашћену од државе, која ће стално не само пратити, већ и активно учествовати у процесима раног решавања конфликтних ситуација. Париз се осећа као европски лидер, па је схватио важност јачања свог утицаја у земљама региона, које би требало да постану део Европске уније до 2030. године. Управо овај процес интеграције може спречити настанак великих оружаних сукоба или ратова на територији Западног Балкана, који је на ивици геополитичког раскола између слободног западног света и диктаторског режима у Москви, који се нада да ће добити политичку, а могуће и економску и војну подршку у овој борби од Кине, која је прилично добро продрла у низ значајних економских пројеката земаља региона.
