- Америчке санкције М. Додику и његовом политичком окружењу
На америчкој црној листи нашли су се министар индустрије и енергетике РС Петар Ђокић, члан Извршног одбора владајућег СНСД-а и бизнисмен Саво Цветиновић, као и шеф представништва РС у Москви Душко Перовић.
Вашингтон је преко своје амбасаде у Сарајеву дао објашњење: „Они који обезбеде руски утицај у Босни и Херцеговини илегалним пословањем и трговином утицајем, корумпирају или поткопавају Дејтонски мировни споразум и даље ће се суочавати са последицама“.
Председник Републике Српске Милорад Додик предвидиво је изјавио да су санкције високим функционерима и партијским лидерима који су дио власти у РС покушај обезглављивања народа РС. „Корупција, непоштовање Дејтонског мировног споразума, криминал – то су нека од објашњења за која никада нису додани докази. САД не захтевају доказе, довољно је означити мету за пресуду. И, коначно, санкције за лобирање за састанке са председником Руске Федерације, што је већ игра отворених карата“, рекао је Додик. Све што раде, према Додиковим речима, заправо раде због познатих веза руског и српског народа.
Члан Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић коментарисала је увођење санкција. Она је рекла да је „нечувено образложење Министарства финансија САД у вези са увођењем санкција министру енергетике и рударства РС Петру Ђокићу. Цвијановићева каже да је згрожена разлогом за санкције Ђокићу, односно потписивањем уговора са представником хрватске Владе 2017. године у вези са развојем и заштитом привредног потенцијала привредног субјекта на територији РС. „Изгледа да је то против Дејтонског споразума, али 2017. године потписујете уговор, а 2023. уводе санкције, тако да је заиста нешто супротно Дејтонском споразуму“, рекла је Ж.Цвијановић.
Лидер Српске деснице Миша Вачић, коментаришући у Београду санкције које му је увела Америка, рекао је да је велика част бити на истој листи са председником РС Милорадом Додиком и бившим шефом Безбедносно- информативне агенције Александром Вулином. „Све праве Србе осудили су не само непријатељи Срба, Републике Српске и Србије, већ и непријатељи човечанства“, рекао је Вачић.
Тако су америчке санкције примењене не само на политичаре, већ и на бизнисмене који су помагали клану М. Додика да оствари незакониту добит користећи полуге власти у Републици Српској. Рецимо, Душко Перович је дуги низ година био главна Додикова веза са Русијом. Реч је о особи која је директно повезивала председника РС са Владимиром Путином. Перовић је дугогодишњи шеф представништва РС у Москви. Био је и посредник у сарадњи Владе РС са познатим руским милијардером. Перовић је 2014. године довео милијардера Рашида Сердарова, са којим је био у блиској вези са М. Додиком, да преговара о изградњи Мрсовске ХЕ. И поред тога што је Перовић био службеник Владе РС, радио је у две фирме поменутог руског милијардера у исто вријеме када је Сердаров био у поступку склапања повољног споразума са Владом РС. Занимљиво је и да је министар енергетике РС П. Ђокић, који је дошао под санкције САД, лидер Социјалистичке партије РС, која је коалициони партнер СНСД-а, 2017. године потписао уговоре не са хрватском страном, како примећује Ж. Цвијановић, већ са две кинеске компаније за изградњу термоелектране Гацко-2 вредне пола милијарде евра. За размјере Републике Српске, ово је била највећа инвестиција у целокупном постојању ентитета. Овај енергетски објекат је требало да буде пуштен у рад већ 2022. године, али се крај његовог завршетка не назире. Иако је било образложења за обуставу радова због пандемије ковида, очигледно је да је неко незаконито присвојио огромна средства од заустављене градње. Тако америчко Министарство финансија уводи санкције људима из пословног света председника РС, како би смањило незакониту добит М.Додика и његовог блиског окружења.
- Посета генералног секретара НАТО-а земљама Западног Балкана
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг започео је турнеју по земљама Западног Балкана посетом Босни и Херцеговини, где је имао састанке са члановима Председништва БиХ, а потом и са високим представником међународне заједнице у БиХ Кристијаном Шмитом, и председницом Савета министара БиХ Борјаном Кришто. Столтенберг је у седишту НАТО-а у Сарајеву одржао састанке са војним лидерима и представницима међународне заједнице у земљи. Одатле ће први човек Алијансе отићи у Приштину на састанке са председницом Косова Вјосом Османи и премијером Аљбином Курти. Столтенберг ће посетити и Команду НАТО-а на Косову, где ће се састати са командантом КФОР-а генерал-мајором Озканом Улуташом и директором Саветодавне групе за комуникације Алијансе бригадним генералом Кристијаном Лудвигом фон Хамерштајном, као и обратити се војницима који учествују у Мисији. Дан касније, Јенс Столтенберг ће боравити у Београду, где су заказани састанци са председником Србије Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић. Он ће се састати и са српским научницима који ће представити технологију развијену у контексту НАТО пројеката „Наука за мир и безбедност“. Северна Македонија ће бити последња фаза посете генералног секретара НАТО земљама Западног Балкана. Тамо ће се састати са шефом државе Стевом Пендаровским и председником парламента Талатом Џаферијем, као и обратити се посланицима. Планиран је и састанак са премијером Димитром Ковачевским, након чега ће се састати са челницима држава чланица НАТО из региона – хрватским председником Зораном Милановићем и премијерима Албаније Едијем Рамом, Словеније Робертом Голобом и Црне Горе Милојком Спајићем.
Можемо предвидети да посета шефа НАТО региону Западног Балкана није случајна. Уосталом, ситуација у Босни и Херцеговини се умногоме погоршала провокативним изјавама председника Републике Српске М. Додика који позива на одвајање РС и стварање заједничке српске државе у саставу Србије, Републике Српске и Црне Горе, а подразумева се да ће и север Косова бити део ове нове државне творевине. Дакле, прва тачка овако значајне посете била је Босна и Херцеговина, где је генерални секретар НАТО-а послао сигнал Сарајеву да Алијанса ни на који начин неће толерисати сепаратистичку политику М. Додика. Ово је и сигнал званичној Бањалуци да ће у случају наставка политике сецесије званични Брисел оштро реаговати, па ће тешко чекати подршку Москве, будући да регион Западног Балкана сматра званичними Вашингтоном и Бриселом као зона њиховог утицаја и неће толерисати руско мешање због прокремаљске политике председника РС и националистичких снага у самој Србији. Овај сигнал биће уручен лично председнику Александру Вучићу у Београду. За Србију је боље да се концентрише на спровођење курса европских интеграција него да подржава промосковске акције радикалних политичара. Европска заједница ће наставити да толерише антикосовску реторику у информативном пољу Србије до краја парламентарних избора, а онда ће владајућа политичка елита морати да одлучује о признању званичне де факто Приштине, у супротном ће доћи до оштре реакције Европске уније, коју ће очигледно подржати НАТО. Заоштравање ситуације на линији Босна и Херцеговина-Косово неће донети ништа добро за будућност српског народа. Србија је окружена државама НАТО-а – Румунијом, Бугарском, Северном Македонијом, Хрватском, Црном Гором и Мађарском. Иако се ова задња двојица залажу за блиске односе са Београдом, то уопште не значи да ће толерисати великосрпску политику ако је Брисел осуди. Реализација пројекта стварања велике Србије значи велики рат на Западном Балкану, што није у интересу ниједног народа земаља овог региона. Стога је НАТО-у очигледно лакше да унапред неутралише провокаторе могућег рата него да чека прави оружани сукоб. Састанак генералног секретара НАТО-а са лидерима земаља чланица НАТО региона биће везан за разговор о безбедносној ситуацији на Западном Балкану и спремности за заједничко деловање у случају ванредних догађаја.
- Приликом позива председника Украјине о опрезу са дешавањима на Балкану
Шефица спољнополитичког одбора британског парламента Алиша Кернс реаговала је на речи председника Украјине Володимира Зеленског који је рекао да посебну пажњу треба посветити Балкану. „Обратите пажњу на Балкан, верујте ми, добијамо информације да Русија има велике планове. Блиски исток и још једна дистракција је Балкан. Ако земље Запада и друге земље света не предузму ништа, догодиће се нова експлозија“, рекао је Володимир Зеленски. Кирнс је подсетила да је више пута упозоравала да „морамо да пронађемо своје упориште на Балкану и да не поновимо неуспех у спречавању сукоба. Балкан је наше двориште и ми сносимо историјску одговорност за регион. У јуну сам упозоравала да можемо да видимо озбиљан развој догађаја на Косову, али то није схваћено озбиљно. Нажалост, моја забринутост је била оправдана“, рекла је британска парламентарка.
Коментаришући изјаву украјинског председника Володимира Зеленског да има информације да Русија покушава да изазове сукоб на Балкану, војни аналитичар Александар Радић је рекао да је „Балкан подељен, постоје озбиљни проблеми, наследили смо ратове из 1990-их, који су били решени привременим мерама, од којих ниједна није била значајна. Наравно, у интересу Русије је да постигне извесно олакшање своје позиције дестабилизацијом Балкана.“ У Москви ће неки можда само пожелети хаос на Балкану, јер би то у великој мери укључивало НАТО снаге, а западне земље окупирало политички, дипломатски, обавештајно и на крају војно, јер би они морали да се позабаве проблемима управо овде. „Наравно, ако распршите противника на неколико различитих проблема на различитим тачкама са којима се суочава, то увек користи другој страни“, закључио је Радић.
Изјава председника Украјине тешко да је неочекивана за оне који су дубоко укључени у питања региона Западног Балкана, јер је овај део полуострва турбулентан. Истина, било је и скептичних израза поводом изјаве Володимира Зеленског, који каже да украјински председник преувеличава опасност од ескалације сукоба, јер је све што се дешава под контролом. Они сматрају да драматизација ситуације долази из личне перцепције Кијева о Русији као непријатељу сопствене државе, што се одражава и на друге регионе. Али није случајно овде дошао генерални секретар НАТО-а, и не да би посетио објекте културне баштине. Ситуација иде у правцу ескалације, а главни покретач рушења територијалног интегритета је председник Републике Српске, који је због идеје стварања заједничке државе за све Србе у региону постао извршилац воље Кремља о стварању оружаног сукоба. Играње на патриотска осећања Милорада Додика, чини се, издашно плаћа Кремљ, али се председник РС крије иза националистичких парола, не заборављајући своје пословне интересе. Уз то, Балкан је одувек био „подрум барута Европе“. То знају многе генерације политичара и аналитичара. Догађаји из прошлог и по века само потврђују ову квалификацију региона.
Самозадовољство није кључ који може затворити капије сукоба у региону, већ само још једном може постати крваво изненађење, које се више пута дешавало на територији Западног Балкана, а било је и предзнак великих ратова.
- Хрватска обележила 32. годишњицу вуковарске трагедије
Хрватска је обележила 32. годишњицу страдања Вуковара током последњег рата, када су након скоро тромесечне опсаде и тешких борби Југословенска народна армија (ЈНА) и српске паравојне формације заузеле град, што је резултирало стотинама мртвих и рањених на обе стране. Трагични догађај обележен је спомен поворком улицама Вуковара. Више десетина хиљада грађана из целе Хрватске прошетало је достојанствено и у миру улицама града одајући почаст жртвама Вуковара у Домовинском рату. Овај пут их је било 150 хиљада. На споменик на Меморијалном гробљу жртава из Домовинског рата венце су положиле државне и друге делегације Хрватске. Вуковар је 1991. од августа до 18. новембра био под опсадом 87 дана. Према подацима вуковарске болнице, током тромесечне опсаде погинуле су 1.624 особе, а више од 2.500 је рањено. Око 5.000 људи депортовано је у логоре у Србији, а скоро 22.000 Хрвата и припадника других националности протерано је из града и својих огњишта. Око 300 људи се и даље сматра несталима.
Свечаности је заједно са делегацијом присуствовао Денис Бечировић, члан Председништва Босне и Херцеговине. Бечировић се придружио колони сећања која је ишла од вуковарске болнице до Меморијалног гробља жртава из Домовинског рата, а колону су предводили председник Хрватске З. Милановић, председник Владе А. Пленковић, председник Сабора Г. Јандроковић и градоначелник града Вуковара И. Пенава.
Подсетимо, догађаји у Вуковару постали су трагична страница у историји хрватског Домовинског рата 1991-95. Подручје града враћено је државној и правној територији Хрватске тек 15. јануара 1998. године, као резултат мирне реинтеграције региона Источне Славоније и Западног Срема, уз посредовање УН и водећих земља међународне заједнице, као резултат Ердутских споразума постигнутих у новембру 1995. Ово је био готово једини позитиван пример у историји УН решавања питања повратка привремено окупираних територија мирним путем. У међувремену, догађаји везани за одбрану Вуковара 1991. године омогућили су Хрватској и њеним трупама да зауставе напредовање јединица Југословенске народне армије на одређено време. Освојено време утрошено је на организовање систематског отпора српској агресији и јачање оружаних снага Хрватске, која након ових трагичних догађаја заправо није изгубила ниједан део своје територије услед обрачуна са јединицама ЈНА и пара војних српских оружаних формација. Створена 1991. године, такозвана „Република Српска Крајина“ постојала је до средине касне 1995. године и нестала је као резултат ослободилачких операција Хрватске војске. Хрватско искуство мирне реинтеграције привремено окупираних територија земље може, под одређеним околностима, да искористи и званични Кијев приликом враћања дела територије Украјине коју је окупирала руска војска.
