Резолуција Генералне скупштине УН о геноциду у Сребреници требало је само да фиксира чињеницу коју су давно доказали међународни судови. Али Срби су то схватили скоро као напад на српски народ и Републику Српску.
Вучић је у Њујорку формирао посебан тим за који је мислио да ће му помоћи да поткопа заказано гласање.
Додик је искористио припрему Резолуције да прогласи намеру свог ентитета да се отцепи од Републике Српске.
Као одговор, Босанци су се окупили да бране државу.
Атмосфера личи на ону с почетка 1990-их, примећују новинари.
Компликације
Седница Генералне скупштине УН, заказана за 2. мај, на којој је требало да се гласа о резолуцији о Сребреници, одложена је. Београдски званичници сматрају да је то резултат активних напора српског руководства. Председник Александар Вучич и његов тим покренули су последњих дана интензивну међународну кампању са циљем да се супротставе гушењу Резолуције на њеном почетку.
У Београду је Вучићев тим сарађивао са амбасадама, након чега су неке дипломате дале јавне изјаве у прилог ставу Србије да је масакр босанских муслимана у Сребреници злочин, али никако геноцид. Међу њима су били и амбасадори Ирана и Израела.
Вучић је у Њујорку створио прави штаб за супротстављање Резолуцији и одржао велике састанке са десетинама дипломата из Азије, Африке и Латинске Америке. Он је такође разговарао са генералним секретаром УН Антониом Гутерешом.
Сумирајући ову кампању на дипломатском фронту, председник Србије је рекао: „Успели смо да направимо неке компликације“.
Како преносе српски медији, напор Вучићевог тима резултирао је опадањем броја земаља које изражавају спремност да подрже Резолуцију, а све већим бројем оних који су уздржани.
„Компликације“ на које се позива српски лидер биле би немогуће без других облика притисака на међународну заједницу, осим дипломатских.
Једна од њих била је и оптужба за геноцид над Србима током Другог светског рата. Вучић је обећао да ће, уколико ГС УН-а донесе резолуцију о геноциду у Сребреници, сваке године доносити одговарајуће резолуције у којима ће се наводити да су „Хрвати починили геноцид у Јасеновцу“ и „Немци починили то у Крагујевцу“. Ову идеју су активно преузели Руси, који су оптужили Немачку за геноцид над совјетским/руским народом.
Генерално, Београд и Москва су потпуно синхронизовани по питању резолуције о геноциду у Сребреници, што доказује и Вучићев састанак у Њујорку са сталним представником Русије при УН, Василијем Небензјом.
Међутим, кључни фактор који је закомпликовао усвајање Резолуције било је брзо погоршање сигурносне ситуације у Босни и Херцеговини, у позадини припрема за седницу ГС УН.
Први пут након неколико година, посматрачи су констатовали да ситуација „личи на ону с почетка 1990-их“, а реч „рат“ сада је честа у насловима вести у БиХ.
„Српска те зове“
Подсетимо, нацрт резолуције предлаже да се 11. јул сваке године обележава као „Међународни дан сећања на геноцид почињен у Сребреници 1995. године“, да се осуди негирање геноцида, као и хероизација ратних злочинаца, те да се чињенице о злочинима утврђене судом у уврсте школске програме земаља чланица УН ради спречавања ревизионизма и понављања геноцида.
Међутим, политички лидери Срба су нацрт резолуције сматрали претњом за постојање Републике Српске, а власти Републике Српске су одмах објавиле своју намеру да се отцепе од Босне и Херцеговине. Милорад Додик је, заправо, поставио ултиматум, о чему је казао: „Ако Резолуцију о Сребреници усвоји Генерална скупштина УН, Република Српска не види смисао у останку у саставу Босне и Херцеговине“. „Истражићемо и прилагодити свој статус на начин да сами можемо да покушамо да идемо даље“, рекао је он после састанка државног врха Србије и руководства Републике Српске средином априла.
Неколико дана касније, током митинга „Српска те зове“ у Бањалуци, Додик је позвао муслимане да повуку Резолуцију о Сребреници ако су вољни да живе заједно са Србима у Босни и Херцеговини. „Ако не, нећемо то више помињати… Следећи корак биће кретање ка јединству са Србијом“, рекао је он.
За 2. мај, када је Резолуција о геноциду требало да буде разматрана на Генералној скупштини УН, Влада Републике Српске заказала је састанак у Сребреници. И иако је Додик истакао да је руководство Републике Српске спремно да ода почаст жртвама сахрањеним у Поточарима, идеја о одржавању седнице Владе на месту стравичног злочина доживљена је као претећа порука локалним Бошњацима. Након што је одложено разматрање Резолуције у УН, Додик је одложио и седницу Владе, али је није отказао.
Додикова посета Русији додала је још више тензија. Крајем априла, председник Републике Српске је заједно са министром безбедности Босне и Херцеговине, Ненадом Нешићем, и сенатором Републике Српске и бившим директором обавештајне службе Србије, Александром Вулином, допутовао у Санкт Петербург на „Међународни састанак високих представника о безбедносним питањима“. Додик се на маргинама форума састао са секретаром руског Савета безбедности, Николајем Патрушевом. Према званичним извештајима, нису донете никакве судбоносне одлуке, али сама чињеница да се десио разговор између председника Републике Српске и кустоса руских безбедносних снага, блиског Путиновог савезника, јасна је демонстрација подршке Кремља Додику и његовој политици (укључујући и планове за отцепљење).
„Домовина те зове“
Последњу активност председника Републике Српске Босанци су недвосмислено доживели као претњу територијалном интегритету Босне и Херцеговине. „Додиков потез ка сецесији“ је „објава рата“, рекао је министар одбране Босне и Херцеговине, Зукан Хелез, у интервјуу за босанску телевизију, коментаришући Додиков састанак са Патрушевом у Санкт Петербургу. „Знам шта да радим ако настане проблем. Морам да заштитим границе Босне и Херцеговине, што је предвиђено нашим Законом о одбрани“, нагласио је шеф Министарства одбране. Међутим, он је такође уверио грађане, истичући да у поређењу са раним 1990-им, Босна и Херцеговина већ има моћне владине агенције способне да заштите земљу, мисију ЕУФОР-а и присуство НАТО-а. Поред тога, министар је подсетио да Додик већ 20 година говори о отцепљењу, али да у стварности речи никада нису довеле до било какве активности.
Криза која је у току заиста није прво такво погоршање у БиХ у протеклих неколико година. Али први пут у дугој историји, изјаве и поступци српских лидера појачали су отпор босанских Срба. Стотине људи из целе Босне и Херцеговине окупило се 27. априла у Сметову код Зенице на митингу „Домовина те зове“ који је организовао Рамо Исак, лидер „Снаге народа“ и министар унутрашњих послова ФБиХ.
„Упорно говорим људима да мирно спавају, да рата неће бити. Али ако се неко усуди на то, треба да зна да ја сам као клинац узео пушку у руке, тако да ми неће бити проблем да браним наше границе које никоме нећемо дозволити да брише“, рекао је Исак на митингу.
„Знам да сте сви ви, који сте одвојили време да дођете овде, показали велику снагу, моћ народа предвођеног истинским патриотама. Можемо деловати само заједно, пре свега кроз институције државе БиХ, а онда и волонтерски, да бисмо сачували државу, нећемо одустати од ње, а нико је не може угрозити. Ми не знамо за предају“, рекао је Исак.
Како се наводи, скупу је присуствовао и бивши командант Армије Републике БиХ у време рата, први начелник Генералштаба, генерал Сефер Халиловић, који је изјавио: „Рата неће бити и не треба да буде, али нека буду свесни они који о томе отворено говоре да смо ми спремни“.
И Рамо Исак и Сефер Халиловић су прилично контроверзне личности у босанској политици, па тренутно се овај покрет отпора не може назвати покретом који ужива панбосанску подршку. Ипак, очигледно је појачан и осетнији захтев јавности за реакцијом на планове челника Републике Српске о отцепљењу, односно распаду Босне и Херцеговине, која је радикалнија него иначе.
Мобилизација и дестабилизација
Радикализација босанских ставова одвија се у позадини хибридних специјалних операција које организују снаге чије порекло остаје нејасно. Њихова сврха је да мобилишу и наоружају Бошњаке и изведу их на улице.
Крајем априла на друштвеним мрежама и Телеграм каналима појавио се апел одштампан на меморандуму Парламента Федерације Босне и Херцеговине. Наводно је позивао грађане БиХ да се придруже одбрани своје земље и упозоравао на затварање границе за мушкарце у војној доби (16-63 године).
Осим тога, грађани Босне и Херцеговине су путем Фејсбука добили поруку, наводно од „Цивилне одбране“, у којој се наводи да су мушкарци од 18 до 48 година дужни да се јаве полицијским станицама ради мобилизације и преузимања оружја.
Власти су све то назвале лажним спиновањем (ти скенирани документи заиста нису личили на званичне), али, судећи по томе да су људи озбиљно схватили ове апеле и почели да се обраћају званичницима са питањима шта даље, кампања преваре је успела пронаћи плодно тло.
Такође, према писању медија, БиХ тренутно истражује случај наводног обучавања радикалних исламиста у објекту оружаних снага БиХ код Мостара, па је ситуација у земљи још опаснија.
Под овим условима, не може се искључити да је одгађање гласања о резолуцији о геноциду у Сребреници последица не толико успешне Вучићеве „офанзиве“ на дипломатском фронту, колико претње дестабилизацијом у Босни и Херцеговини, која је, чини се, изазвала озбиљну међународну забринутост.
Мало је вероватно да ће се у БиХ развити оружани сукоб великих размера – војна мисија ЕУ, ЕУФОР, појачала је последњих седмица своје присуство у Босни и Херцеговини ради извођења вежби, повлачења резерви, и не само у смислу људства, већ и опреме. Мађутим, последњих седмица земља је приметно кренула у правцу супротном одрживом миру.
