Албански премијер Еди Рама боравио је у званичној посети Хрватској на позив премијера А. Пленковића. Шеф албанске владе у Загребу рекао је да је агресија паравојних формација на северу Косова забрињавајућа колико и реакција званичног Београда. „Имамо злочин, убиство полицајца и имамо хероизацију оних који су га починили“, рекао је Еди Рама, истичући да то не би требало да буде прихватљиво Европи која има супротстављене вредности. Андреј Пленковић је, са своје стране, нагласио да ти кораци „не могу остати без одговора” и да одлука Београда о дану жалости „готово подразумева поистовећивање са оним што се догодило”. Он је нагласио да ће бити спроведена истрага како би се у потпуности утврдило шта се догодило, након чега ће специјални представник ЕУ за дијалог Приштине и Београда Мирослав Лајчак дати предлоге мера реаговања Европске уније. У међувремену, Европска комисија може сама да предузме мере, без сагласности свих држава чланица, као што је урађено у вези са Косовом пре неколико месеци. Због неиспуњавања Приштином захтева ЕУ, ЕК је предузела мере да обустави рад Косова у радним телима Споразума о стабилизацији и придруживању, као и да повуче позиве за састанке на високом нивоу и суспендује учешће у свом програму вредном 7,5 милијарди евра. Премијер Хрватске је истакао да је сигуран да ће мере бити предузете, а Е.Рама је позвао да се оне спроводе „без губљења времена“, јер одлука Београда о дану жалости не оставља простора за различита тумачења.
Што се тиче сарадње две земље у области европских интеграција, „Хрватска је инспирација за Албанију на путу ка Европској унији“, рекао је премијер Еди Рама, захваливши званичном Загребу на помоћи у том процесу, наводећи Хрватску „као пример успеха” и земље чија достигнућа у „само једној деценији до уласка у ЕУ” доприносе Тирани. Е. Рама је рекао да је Албанија имала велике користи од директне помоћи Загреба, додајући да је Хрватска изградила велику базу искуства у процесу приступања ЕУ. Албанија жели да учи од Хрватске и у области туризма, јачања сајбер безбедности и пружања државне подршке у процесу запошљавања. Тирана Хрватску сматра једним од својих најважнијих партнера. Током посете Е. Раме Хрватској две земље су потписале два споразума из области здравства и социјалне политике, а премијер А. Пленковић је нагласио да су они заправо постали имплементација политике стратешког партнерства коју су Албанија и Хрватска успоставиле пет година раније.
Премијер Андреј Пленковић подсетио је да је робна размена између две земље достигла 170 милиона евра, али су обе суседне земље, у ширем смислу, веома заинтересоване за њен даљи развој. Двојица премијера разговарала су и о сарадњи у енергетском сектору и инфраструктурним пројектима са акцентом на Јадранско-јонски коридор. Премијер Пленковић је рекао да је Хрватска одлучила да финансира изградњу овог коридора преко своје територије, а Тирана је у процесу потписивања уговора за главни део коридора кроз Албанију. Такође, разматра се и договор са Подгорицом о траси њеног проласка кроз територију Црне Горе.
А. Пленковић је још једном нагласио да Хрватска остаје снажан и доследан заговорник пута Албаније ка ЕУ. „Ово је време када је Путинова агресија на Украјину убрзала процес проширења“, па га ЕУ гледа на потпуно другачији начин, закључио је хрватски премијер. Е.Рама је рекао да две земље, као чланице НАТО-а, имају апсолутно усаглашен став о рату у Украјини и осуди руске агресије. А. Пленковић ће већ средином октобра ове године посети Тирану, где ће учествовати на самиту Берлинског процеса.
Током преговора, хрватски председник Зоран Милановић поручио је албанском премијеру Едију Рами да ће наставити да се залаже за „што је пре могуће улазак Албаније у Европску унију”, земље коју је описао као „дугорочног поузданог савезника у НАТО”. З. Миланович и Е. Рама су односе две земље оценили као „изузетно пријатељске и добре“. Тема разговора била је безбедносна и политичка ситуација у југоисточној Европи, током којег је истакнуто да је очување мира и стабилности у региону од великог интереса за обе земље.
Резултати преговора хрватског и албанског премијера показали су да имају идентичне ставове о важним питањима билатералних односа и међународног живота. А.Пленковић и Е.Рама осудили су убиство косовског полицајца од стране групе наоружаних Срба на северу Косова. Они траже да се званични Београд санкционише у погледу фактичке подршке терористичком чину употребом оружја које је могло бити послато из Србије. Према њиховом уверењу, у случају потврде да је оружана провокација на северу Косова припремана на територији Србије, Европска унија треба да предузме ефикасне мере да утиче на Београд. Осим тога, двојица шефова влада разговарала су о начинима за убрзавање приступања Албаније ЕУ и обезбеђивање овог процеса уз пуну подршку званичног Загреба. А. Пленковић и Е. Рама изразили су подршку Украјини у њеној борби против руске агресије. Две земље су већ успеле да пруже стварну помоћ званичном Кијеву у овој борби. Загреб и Тирана не заборављају да посебну пажњу посвете реализацији важних билатералних економских пројеката и регионалних енергетских иницијатива за задовољење потреба земаља са угљоводоницима. У региону Западног Балкана, званични Брисел ове две земље види као најстабилније. Премијер Албаније има блиске личне контакте и са председником Хрватске З. Милановићем, који је пре избора за шефа државе радио као саветник Е. Раме у Тирани током 2017.-19.
