Објављени резултати парламентарних избора у Србији
Како је известила Републичка изборна комисија 2. јануара, листа владајуће Српске напредне странке (СНС) „Александар Вучић – Србија не сме да стане” освојила је 46,75 одсто гласова.
Опозициона коалиција „Србија против насиља – Мирослав Мики Алексић – Мариника Тепић” освојила је 23,66 одсто.
„Ивица Дачић – премијер Србије” Социјалистичке партије Србије (СПС) освојио је 6,55 одсто.
Коалиција НАДА – „Др Милош Јовановић – НАДА за Србију” има 5,02 одсто гласова.
„Ми – Глас народа, проф. др Бранимир Несторовић“ добили смо 4,69 одсто.
„Милица Ђурђевић Стаменковски – Бошко Обрадовић – Народна скупштина – државотворна снага” Српске странке Заветници и Српског покрета Двери освојили су 2,76 одсто.
„Др Војислав Шешел – Српска радикална странка“ добио је 1,46 одсто.
„Добро јутро Србијо“ (лидери Саша Радуловић и Борис Тадић) има 1,18 одсто.
„Народна странка – сигуран избор. Озбиљни људи“ има 0,88 одсто.
„Чедомир Јовановић – Мора бити другачије“ освојио је 0,24 одсто.
„Србија на Западу” има 0,14.
Резултати покрета представника националних мањина:
„Савез војвођанских Мађара – за нашег председника, за нашу заједницу, за будућност!“: 1,7%.
Коалиција Уједињени за правду Усама Зукорлић и Томислав Жигманов: 0,76%.
„СДА Санџака – др Сулејман Угљанин“: 0,57%.
„Политичка борба Албанаца се наставља – Шаип Камбери“: 0,35%.
„Руска странка – Слободан Николић“: 0,3%.
„Албанска демократска алтернатива“: 0,08%.
„Заједно за будућност и развој – Коалиција за мир и толеранцију“: 0,18%.
- Парламент ће почети са радом у јануару, а влада ће бити формирана у фебруару и марту, рекао је председник Александар Вучић.
„Покушаћемо да до краја јануара завршимо конституционализацију Скупштине Србије и да кренемо са формирањем владе до краја фебруара или почетком марта“, рекао је он.
Дакле, Србија има прилику да нову извршну и законодавну власт добије само два месеца након избора, што ће за српску политичку стварност бити необично кратак период. Стручњаци сугеришу да на овај начин актуелне српске власти желе да што пре потврде легитимитет избора и отклоне сва питања о прекршајима забележеним на дан гласања, 17. децембра.
- ЕУ либерализује путовања за грађане Косова
У поноћ 1. јануара 2024. године ступио је на снагу споразум о либерализацији визног режима између Косова и Европске уније.
Нова правила дозвољавају грађанима Косова да бораве у шенгенском простору без визе 90 дана у било ком периоду од 180 дана.
Република Косово, са популацијом од 1,8 милиона, последња је од шест земаља Западног Балкана која је постигла безвизни режим за ЕУ.
У Приштини се визна либерализација види као још један корак ка пуном признању независности Републике.
- Београд и Приштина дозволили слободно кретање возила косовских и српских регистарских ознака
Одлуком Владе Србије, од 1. јануара, аутомобилима са регистарским ознакама Републике Косово дозвољено је слободно кретање на територији Србије без потребе за лепљењем државних симбола налепницама. Неколико дана касније, Влада Косова је укинула режим обавезних налепница за возила српских регистрација. Влада Косова је у саопштењу за јавност истакла да је та одлука чин добросуседства, донета након што је Србија у потпуности признала косовске регистарске таблице.
Споразуми о обезбеђивању слободног кретања Косова и Србије постигнути су 2011. године у оквиру дијалога о нормализацији односа уз посредовање Европске уније, али споразум никада није спроведен у потребној мери. До сада су, након преласка границе, возачи косовских и српских регистарских ознака морали да лепе државне симболе на своје регистарске таблице посебним налепницама.
- Мађарска на челу ЕУФОР-а у БиХ, у првом
„Године 2021. већ је постојао мађарски командант мисије (НАТО) КФОР на Косову, а сада ће, по први пут, мађарски генерал у року од годину дана водити мисију ЕУ у Босни и Херцеговини“, рекао је генерал Ласло Стиц, који је 1. јануара преузео дужност команданта у операцији Европске уније Алтхеа у Босни и Херцеговини, нагласио је он у интервјуу мађарским медијима.
Стиц је рекао да ће снаге ЕУ интервенисати „само ако босанска полиција не може да обезбеди мир“.
Према генераловим речима, именовање мађарске команде за операцију Алтеа „је важно и зато што је мир на Балкану наш мир“.
- Додик још једном пријети да ће прогласити независност Републике Српске
Предсједник Републике Српске Милорад Додик запријетио је проглашењем независности уколико високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит усвоји закон о државној имовини. Он је изјавио да ће Република Српска одмах и без испаљеног метка припремити потез и прогласити независност.
Према Додиковим ријечима, Шмит би поменути закон требало да уведе у јануару. Ако се то догоди, Република Српска ће одмах прогласити независност, рекао је лидер босанских Срба.
„Ако он (Кристијан Шмит) каже да било ког дана у пет поподне, треба да очекује да ћемо у 23 сата сазвати Скупштину и прогласити независност. А то значи независност у свему – новом финансијском систему и територији под контролом. Републике Српске“, рекао је он.
Претходно је у Републици Српској донесен закон према којем национална добра која се налазе на њеној територији треба да припадну Републици Српској, а не држави Босни и Херцеговини. Према овом закону, Република Српска посједује имовину на свом тлу, укључујући пољопривредно земљиште, шуме и ријеке. Уставни суд Босне и Херцеговине прогласио је ту одлуку неуставном. Високи представник међународне заједнице може, у складу са својим овлаштењима, донијети закон о државној имовини у Босни и Херцеговини, као и у Републици Српској.
Канцеларија високог представника већ је коментарисала Додикове изјаве, истичући да је Босна и Херцеговина међународно призната држава чији су суверенитет и територијални интегритет загарантовани Дејтонским споразумом, Уставом БиХ и међународним правом. Субјекти немају право на отцјепљење и постоје само на основу Устава Босне и Херцеговине“.
- Србија се спрема да обнови војни рок
Генералштаб Војске Србије и Министарство одбране упутили су председнику и врховном команданту званичну иницијативу за враћање обавезног служења војног рока.
Ово је саопштио министар одбране Србије Милош Вучевић.
Иницијатива за враћање војног рока дошла је након процене безбедносне ситуације у земљи од када је владавина суспендована пре 13 година 2011. „Наше потребе за одбрану и безбедност укључују нове регруте, регруте и нове снаге које су увек спремне да бране земљу. Ово не значи да се спремамо за сукобе или неку врсту рата на помолу“, нагласио је начелник ресора за одбрану.
„Разумејући све околности савременог живота, уколико иницијатива наиђе на подршку, биће понуђен скраћени облик служења војног рока до четири месеца. У овом периоду могли бисмо да добијемо обучене војнике и, наравно, сигурнију и заштићенију особу. државе“, рекао је он.
Јача српска војска је највећи гарант мира и слободе наше земље“, нагласио је Вучевић.
- Лондон обећава помоћ Приштини у спољној политици, безбедности и економији
Велика Британија ће промовисати признање Косова од стране земаља које то још нису учиниле, рекао је британски министар спољних послова Дејвид Камерон током посете Косову. „Ми смо велики поборник независности Косова, суверенитета Косова и права Косова да га други признају као потпуно суверену земљу. (…) Ту смо да вас подржимо, промовишемо и помогнемо на сваки могући начин“, нагласио је он. Он је напоменуо да је то веома важно за националне интересе Уједињеног Краљевства јер „живимо у свету велике несигурности и велике нестабилности, свету великих сукоба“, тако да је то време „у којем земље попут Британије треба да подржавају наше пријатеље , блиско сарађујући на нашим важним савезима“, рекао је Дејвид Камерон.
Истичући значај стабилности Косова и Западног Балкана за целу Европу, први дипломата је подсетио да је Велика Британија на Косову распоредила више од 600 војника, чиме је повећала британски контингент после прошлогодишње ескалације.
Шеф британске дипломатије је такође најавио улагање од 45 милиона фунти + у овој години.
Током посете, Камерон се састао са председницом Вјосом Османијем, премијерком Албином Курти, министарком спољних послова Доником Хервалом и британским војним особљем из мисије НАТО КФОР. Била је то прва посета британског министра спољних послова Косову у последњих осам година.
- Опозициони политичар ухапшен, нападнут у Србији
Лидер Српске опозиционе Републиканске странке Никола Сандуловић приведен је 3. јануара у свом стану у Београду. Тужилаштво је 6. јануара пријавило да је Сандуловићу одређен притвор због кривичног дела изазивање расне, националне и верске нетрпељивости и нетрпељивости.
Према речима адвоката политичара, његов клијент је ухапшен након што је 2. јануара на Кс поставио снимак о посети меморијалном комплексу на Косову.
На снимку се види како полаже венац на спомен обележје „Адем Јашари“ у селу Преказ. Спомен-комплекс је успостављен у знак сећања на једног од оснивача Ослободилачке војске Косова (ОВК) Адема Јашарија и његову породицу, који су погинули током операције Специјалне антитерористичке јединице Србије у марту 1998. године.
Александар Вулин, бивши директор Безбедносно-информативне агенције Србије, коментаришући хапшење Сандуловића, рекао је да је политичар приведен по његовом налогу, потписаном још док је био на челу БИА.
Према речима адвоката, Сандуловић је брутално претучен на саслушању у канцеларији БИА, након чега је хитно пребачен у војну болницу. Тренутно се налази у београдском затвору.
