У Црној Гори, самит ЕУ-Западни Балкан у Тивту оцењен је као недвојбено успешан, не само са политичког становишта, већ и у смислу показане способности суочавања са хибридним претњама. Иако је на састанку у Црној Гори разматран читав низ питања важних за проширење ЕУ и европске интеграције региона, контроверзни чартер лет који је превозио Вучићеве присталице засенио је важне политичке дискусије.
„Летећи Ћациленд“
Црногорска полиција је 3. јуна 2026. године задржала чартер лет из Београда на писти аеродрома Тиват. У авиону је било око 90 држављана Србије. Ниједном од њих није дозвољен улазак у земљу.
Према писању црногорских медија, Управа полиције и Национална безбедносна агенција Црне Горе (АНБ) деловале су на основу информација које су претходно добиле од француске обавештајне службе — Генералног директората за спољну безбедност, чији су службеници стигли у Црну Гору неколико дана раније како би припремили посету француског председника Емануела Макрона.
Након провере, АНБ је забранила улазак у земљу за 87 мушкараца. Сви су враћени у Београд истим летом — након више сати кашњења, авион Ер Србије полетео је са писте аеродрома Тиват.
Оно што је пронађено код приведених особа много је говорило о природи путовања. Међу путницима је пронађена комуникациона опрема, бродска радио станица и транспаренти са слоганом „Србија побеђује“ — симболика нераскидиво повезана са Вучићем и његовом Српском напредном странком (СНС). Међу приведенима су били и познати активисти СНС-а који су у Србији оптужени за напад на студентске демонстранте. То су људи које странка годинама ангажује на скуповима, за обезбеђење партијских просторија и организовање догађаја у знак подршке властима. Неки од приведених су учествовали у „бројним јавним окупљањима високог ризика“. Неки од путника на чартер лету имали су кривичне досијее.
Политичар из Новог Сада, Миран Погачар, затражио је од Ер Србије информације о томе ко је организовао и платио лет за Тиват. Иако није добио одговор, новинари из Црне Горе су га обавестили да је у питању компанија „Хепи Тревел“ из Босне и Херцеговине, са седиштем у Бијељини (Република Српска, Босна и Херцеговина). „Маја Антић, власница ове агенције, ћути и не жели да каже ко је ангажовао ову туристичку агенцију за ‘Летећи Ћациленд’“, рекао је он.
Док је био у Тивту, председник Србије Александар Вучић изјавио је да је чартер лет из Београда организовао неко из његовог окружења ко је желео да му боравак у Црној Гори учини пријатнијим. Потврдио је да је група његових присталица намеравала да лети у Црну Гору, али је негирао да представљају безбедносну претњу. Према његовим речима, од 87 људи враћених у Србију, „пет је пролазило кроз кривично-правну евиденцију, што је мање од просека у било којем возу, у било којем аутобусу“. Вучић је тврдње о претњи дестабилизације назвао апсурдним, истовремено признајући да је организовање лета била „велика политичка грешка“.
Шта се десило?
Шта се окружење српског председника надало да ће постићи организовањем „тиватског ангажмана“?
На основу јавних изјава, може се закључити да је главна сврха групе Вучићевих присталица била да српском лидеру пруже неформалну заштиту.
Према информацијама објављеним у јавности, постојале су две претње којима се требало супротставити: безбедносна и политичка претња.
Безбедносна претња: непосредно пре самита, Безбедносно-информативна агенција (БИА) Србије препоручила је председнику Вучићу да се уздржи од путовања у Тиват на самит због високог нивоа безбедносног ризика. Према БИА, у Црној Гори се налазио Радоје Звицер, кога српске службе описују као вођу криминалног Кавачког клана и, према обавештајним информацијама, можда је припремао покушај атентата на Вучића. Ипак, председник Србије је игнорисао препоруку БИА. Ова одлука је теоретски могла бити разлог појаве „додатних телохранитеља“ које је ангажовао неко из Вучићевог окружења.
Медији су чак групу која је стигла чартер летом на аеродром Тиват називали „Вучићевим обезбеђењем из сенке“. Међутим, веома је мало вероватно да је група „ћација“ заиста била одговор на претњу атентата од стране плаћеног убице. Штавише, како је приметио Жељко Ивановић, познати црногорски новинар и један од оснивача подгоричког медија „Вијести“, „да су Вучић и његове службе имали релевантне информације о Звицеровој локацији, пожурили би да те информације поделе са Европолом, ДЕА и другим партнерским службама. Пошто их очигледно немају и само нагађају, праве циркус око озбиљног питања како би забавили своје бираче.“
Стога се чини вероватнијом друга верзија — политичка.
Уочи самита, на друштвеним мрежама су се појавиле слике транспарената и плаката у Тивту са натписима „Тиват је уз студенте – пумпај“ и „Смрт Вучићу“. Локална Управа полиције назвала је ове фотографије лажним. Међутим, не може се искључити да су се Вучићева пратња и присталице и даље плашили да би се током самита могле одржати акције подршке студентским протестима у Србији. У том случају, група провладиних активиста могла је бити корисна у супротстављању демонстрантима на лицу места. Управо зато је група са чартер лета понела провладине транспаренте са собом — да би створила атмосферу подршке српском лидеру.
Истовремено, акције такозваних „ћација“ можда нису имале за циљ да ураде само нешто пријатно за Вучића. Организација јавних акција може допринети повећању безбедносних ризика током самита. У ствари, очигледно је да су тако и црногорске безбедносне службе гледале на ствар.
Безбедносна претња није лежала толико у чињеници да су „ангажовани“ наводно требали да „заштите Вучића“, већ у чињеници да би било какве провокације током самита могле да оштете имиџ Црне Горе међу њеним европским партнерима. С друге стране, ове провокације су могле имати отворено антицрногорски карактер, што се могло очекивати с обзиром на недавна дешавања на линији Београд–Подгорица.
Гладни Вучић
Погоршање односа на линији Београд–Подгорица уочи самита ЕУ–Западни Балкан не може се посматрати одвојено од укупне атмосфере постојећих црногорско-српских односа. Укратко, они се могу описати једном речју – напети.
Ескалација 3. и 4. јуна није се догодила у вакууму – била је кулминација неколико седмица отворене ескалације.
Средином маја, Вучић је јавно одбио позив на прославу 20. годишњице независности Црне Горе. „Добио сам позив да учествујем у гламурозној прослави одвајања од наше земље – наравно да нећу ићи. Било би ме срамота; пљунуо бих себи у лице и у лице свом народу“, изјавио је. Министарство спољних послова Црне Горе је тада одговорило да Црна Гора никада није била део Србије на начин како је Вучић покушавао да представи. Један црногорски политичар је тада предложио да се српском председнику забрани улазак у Црну Гору. Вучић је одговорио ауторском колумном у просрпском медију из Подгорице, где је објаснио да никога није увредио и да је само искористио своје право на сопствено мишљење.
Недељу дана касније, на сам дан када је Црна Гора прославила своју независност, на неколико телевизијских канала у Србији и Црној Гори емитован је дводелни документарни (или наводно „документарни“) филм под називом „Референдум – прича о измишљеној слободи“. Филм је продуцирао Центар за друштвену стабилност из Новог Сада — структура отворено повезана са Вучићем и његовом Српском напредном странком. Филм је промовисао тезу да је црногорска независност 2006. године била нелегитимна и да су Црногорци „вештачка нација“ која је издала заједничку историју, веру и породицу. У Црној Гори је садржај класификован као говор мржње и пропаганда, што је довело до привремене суспензије српских канала који су емитовали филм и новчаних казни за оне регистроване у Црној Гори који су такође учествовали у његовом емитовању.
Појава авиона са „ћацијима“ две недеље касније изгледа као наредна епизода у кампањи притиска Београда на Црну Гору. Не може се искључити да је могући циљ „групе са чартер лета“ био да организује антицрногорске демонстрације које би европској заједници пренеле тренутни став српских власти о постојању независне Црне Горе.
Напету природу односа између Београда и Подгорице такође је истакао одговор Србије на забрану уласка и депортацију 87 српских држављана. Од вечери 3. јуна и дуже од једног дана, српске граничне власти су блокирале носиоце црногорских пасоша да уђу у Србију. Километарски редови формирали су се на друмским граничним прелазима, стотине црногорских држављана је пролазило дуге провере (наводно у којима је учествовала БИА), а десетинама Црногораца је одбијен улазак у земљу, углавном без објашњења.
Приметно је да је ситуација на граници почела да се нормализује након што је Вучић то „молио“ из Тивта. „Наши државни органи поступају у складу са принципом реципроцитета, али их молим да то не чине. Молим их да дозволе грађанима Црне Горе да што мирније дођу у Србију“, изјавио је он, чиме је потврдио да су одлуке о блокади границе за Црногорце донете на највишем нивоу као одговор на депортацију његових присталица.
Закључци
Из догађаја око самита у Тивту може се извући неколико закључака.
Прво. Александар Вучић и његова пратња веома болно реагују на студентске протестне акције. Чак и мала могућност одржавања анти-Вучићевих скупова у Црној Гори била је довољна да мобилише значајна средства и десетине људи да организују чартер лет „до мора“. Прича о Звицеру се појављује као оправдање за ове акције која као да је више усмерена на „заштиту од блокадера“ него од организованог криминала.
Друго. Београд нема намеру да одустане од идеје да Црну Гору задржи у својој сфери утицаја. Такав став се може посматрати као део концепта „српског света“. Одвојена, потпуно независна Црна Гора није прихваћена од стране Београда.
Треће. Београд је изузетно незадовољан што ће Црна Гора ући у ЕУ пре Србије. Ово незадовољство се манифестовало не само у покушају стварања безбедносних ризика током Самита ЕУ и Западног Балкана, већ и у Вучићевом личном ставу према форуму у Тивту. У почетку је само Вучићево учешће било под знаком питања. Након повратка из Тивта, српски лидер је изразио своје незадовољство на прилично оригиналан начин — ефективно оптужујући организаторе самита да одступају од националног идентитета изјавом да је остао гладан након форума јер су гостима служили само европску храну (уместо традиционалне кухиње).
Четврто. Иако политика актуелних српских власти може деловати вишевекторски и прагматично на међународној сцени, регионална димензија спољне политике Београда, а још више његова унутрашња политика, изгледају сасвим другачије. Према речима Жељка Ивановића, „Вучићев наступ“ „још једном је показао зашто се он од стабилизатора трансформисао у дестабилизатора региона“, „и зашто Европљани, како се и сам жалио, доживљавају Србију као балканску „малу Русију“, а њега лично „као регионалног Лукашенка“.
Пето. Догађаји који су пратили самит у Тивту још једном су показали висок ниво хибридних претњи са којима се суочава Западни Балкан, а посебно Црна Гора, која се све више налази на првој линији фронта супротстављања таквим претњама.
Аналитичка група CWBS-а
