Будва је мали град који заузима централно место на црногорској обали. Град од свега 25 хиљада становника једно је од најбрже растућих насељених места не само у Црној Гори, већ и на Балкану. Историја овог града сеже дубоко у прошлост, а град се у Софокловим трагедијама помиње као митско место које су основали краљ Тебе Кадмо и његова супруга Хармонија. Ако погледате карту Римског царства у петом веку нове ере, види се да граница римских провинција Далмације и Превалиса пролази кроз данашњу територију Општине Будва. Територија буванске општине вековима је била последња и најјужнија континентална граница Западне Европе, прво Млетачке републике, а потом Аустроугарског царства. Суседни град Бар, данас у Црној Гори, већ је био део Отоманске империје. Разлике утицаја у архитектури старих градова видљиве су и данас.
Будва је доживела економски процват за време југословенске државе. Постао је туристичка дестинација прве категорије, а уз Дубровник омиљено место за одмор гостију из Западне Европе. Град-хотел Свети Стефан постао је једна од знаменитости која се није могла заобићи на разгледницама бивше Југославије.
Током снимања филмова у западно-југословенској копродукцији, током златних шездесетих и седамдесетих година Будву су походиле многе филмске звезде. Разгледнице овог места красили су Софија Лорен, Ричард Бартон, Ричард Видмарк, Сидни Поатје, а касније Силвестер Сталоне, а током рата и Клаудија Шифер.
Због малог броја становника и великог БДП-а који је град стварао, Будва је важила за једну од најбогатијих, ако не и за најбогатију општину бивше Југославије.
Имајући у виду да се и данас четвртина црногорског БДП-а остварује од туризма, а да Будва доприноси са половином туристичког промета у Црној Гори, онда вам постаје јасније зашто је овај град значајан за црногорску привреду.
Након обнове независности, овај град је постао омиљена дестинација руских олигарха, али и богаташа и тајкуна из других делова света. Хотел Сплендид отворен је 2005. године, а његов власник и оснивач био је генерал Виктор Иваненко, последњи директор КГБ РСФР и први директор ФСБ у историји. Речено је и да је Виктор Холомојски власник другог по величини хотела, хотела Авале. Град је постао популаран по корупцији и присуству организованог криминала, коцкарницама и ноћном животу. Као реклама за хотел Сплендид снимљен је филм серије о Џејмсу Бонду „Казино Ројал”.
Тих година Ролингстонси и Мадона су одржавали концерте у Будви.
Након глобалне економске кризе 2008. године, тржиште некретнина у Црној Гори имплодира, и будванска администрација запада у проблеме. Почињу истраге о коруптивним аферама и два градоначелника завршавају у затвору. У истрагама се помињу различити глобални контроверзни актери, од сарадника палестинског председника Јасера Арафата, преко руских организованих криминалних група, до интересантних особа са Блиског и Далеког истока. Будванин постаје и бивши премијер Тајланда Таксин Шинаватра.
Након бројних скандала, владајући ДПС Мила Ђукановића губи власт 2016. године у Будви уочи великих промјена на државном нивоу које ће се десити 2020. године. Власт проруских и просрпских националиста се консолидује и Демократски фронт преузима апсолутну власт на изборима 2020. и 2022. године.
Након почетка рата у Украјини, овај град је примио највише украјинских избеглица и руских досељеника, а нека истраживања говоре да је на сваког грађанина Будве долазио по један имигрант.
Људи који беже од рата и Путиновог режима суочавају се са парадоксом да власти у граду подржавају режим од којег су побегли. Локални српски националисти, под претњом насиља, забрањују концерт белоруско-украјинског бенда Љапис Трубецка 2022. године.
Иако су обећале промене, нове власти, судећи по извештајима и истрагама, настављају са истим коруптивним поступцима, мењају само идентитетски предзнак града и град постаје терен за промоцију српског национализма и прокремљанске пропаганде.
Тако је нови градоначелник, донедавни посланик у државној скупштини и члан Одбора за одбрану и безбедност, Мило Божовић, ухапшен због ни мање ни више него међународне трговине кокаином.
После његовог хапшења долази до кризе власти и Демократски фронт се дели у две колоне, које поново узимају преко педесет одсто власти на изборима у мају. Иако на први поглед непомирљиве због поделе плена и личних спорова, ове две листе ће врло вероватно поново ући у коалицију уз посредовање српских власти и Српске православне цркве. То је недавно потврдио и сам председник Србије, који је на једној од блиских пропагандних телевизија обећао да ће решити проблем две сукобљене струје у оквиру просрпског прокремљанског покрета у Будви.
Највећи губитник избора у Будви је премијер Милојко Спајић, који је после прошлогодишњег успеха и скоро четвртине освојених гласова пао на седам одсто подршке у овом значајном црногорском граду. Губитак подршке приписује се кампањи у српским медијима, који доминирају црногорским медијским простором. Због Спајићеве одлуке да подржи резолуцију УН о геноциду у Сребреници, недељама је био на мети кампање у медијима блиским Вучићу, у којој је проглашаван издајником и слугом амбасада Запада.
Како год да се заврши сага о будванској власти, тренд консолидације и способност регенерације онога што се некада звало Демократски фронт представља велику претњу црногорској демократији. Осим што служе интересима Вучићевог режима, лидери овог покрета и њихова медијска подршка најодговорнији су за ширење руског утицаја у Црној Гори кроз релативизаторски наратив о природи Путиновог режима и сукобу у Украјини. Ове снаге такође доминирају коалицијом на државном нивоу и показују знаке скретања Црне Горе са трансатлантског интеграционог пута. Однос према Сребреници, према независности Косова, само су неки од примера који би требало да изазову аларм.
Будва јесте мала по броју становника, али је ова средина веома значајна због утицаја. Многи већ виде паралеле и аналогије са властима у Главном граду Подгорици, чија политичка сцена, упозоравају аналитичари, може врло брзо да постахе идентична будванској. Ако се то деси, врло лако може да се деси да Црна Гора скрене путем без повратка и губитка суверенитета и независности.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
Љубомир Филиповић. Црногорски политиколог
