Dakle, drugi vanredni izbori u Srbiji od aprila 2022. održani su 17. decembra 2023. godine. Izlaznost je bila oko 60%.
Ovi izbori su postali glavni politički događaj na Zapadnom Balkanu ove godine. Uostalom, oni će odrediti budućnost Srbije, vektor njenog kretanja i najvažnije – da li će predsednik Aleksandar Vučić zadržati autoritarni stil upravljanja ili će ga rezultati izbora natjerati da se promeni. Stoga nije ni rizikovao da napusti zemlju čak ni da bi učestvovao na sastanku lidera EU i država Zapadnog Balkana 13. decembra.
Republička izborna komisija Srbije saopštila je ujutru 27. novembra da je na vanrednim parlamentarnim izborima dozvoljeno učešće 18 partija i blokova. Oni su veoma različiti po političkom koloritu, ali su delovi programa koji se odnose na unutrašnji život zemlje u tako različitim partijama slični po mnogo čemu – poboljšanje kvaliteta života, povećanje penzija i plata, reforma obrazovnog i zdravstvenog sistema, revitalizacija ekonomije i obuzdavanje inflacije, osiguranje pravedne pravde, ljudska prava i još mnogo toga. Razlike u nekim spoljnopolitičkim pitanjima – odnosi sa Ukrajinom, Rusijom, Kinom, rešenje Kosova, evropske integracije.
Prvi rezultati i novi format Skupštine. Do sada je obrađeno 95% glasačkih listića za izbore za Narodnu skupštinu. Prema preliminarnim rezultatima, pobednik je postao blok “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” sa 46,71 odsto. Proevropski opozicioni Pokret “Srbija protiv nasilja” uspeo je da zauzme drugo mesto i osvoji 23,58%.
Koalicija “Ivica Dačić – premijer Srbije” osvojila je 6,579% (najgori rezultat od 2007, Dadić je već najavio da namerava da se povuče sa mesta lidera stranke jer su joj potrebna nova lica), “Mi smo glas naroda”, stranka kandidat iz grupe građana Bronislav Nestorovič neočekivano je dobio 4,69% (štab stranke je rezultate proslavio sovjetskom pesmom „Katjuša”), desničarski blok „Nada za Srbiju” ima 14 glasova i 5,03%. “Dveri” i “Zavitnyki” dobili su 2,7 odsto. Osim toga, dvije bosanske i mađarske stranke imat će po 10 mjesta u Skupštini.
Jedan od glavnih rezultata izbora bio je da stranke desničarske proruske opozicije, koje su imale najkritičnije stavove o pitanju nepriznavanja Kosova i uvođenja antiruskih sankcija, nisu ušle u parlament. Izbori su bukvalno postali neuspeh za one koji su se kladili na podršku Rusije i aktivne kontakte sa ključnim ruskim zvaničnicima tokom perioda kampanje. Shodno tome, ove ideje ne nailaze na podršku srpskih birača, što bi predsednik A. Vučić trebalo da uzme u obzir pri formiranju budućeg spoljnopolitičkog kursa Srbije.
Istovremeno, koalicija “Srbija protiv nasilja” započela je protestne akcije ispred Republičke izborne komisije, izjavljujući neslaganje sa izbornim rezultatima i njihovim falsifikovanjem, barem u Beogradu. Opozicija tvrdi da je više od 40.000 ljudi bez legalnog prebivališta organizovano i dovedeno u Beograd da podrže provladinu koaliciju, koja je, kako kažu, radikalno promenila rezultate izbora u glavnom gradu Srbije. SPN traži da se izbori u Beogradu proglase nevažećim i njihovo ponovno održavanje, kao i “čišćenje biračkog spiska”.
Preliminarni rezultati omogućavaju predviđanje formata novog sastava Narodne skupštine.
Provladina koalicija. A. Vučićeva SPP je zadržala većinu, a savez sa Dačićevim tradicionalnim partnerom, socijalistima, daje im mogućnost da u potpunosti kontrolišu Skupštinu i formiraju vladu. Ovu novu-staru većinu najverovatnije će podržati svi politički subjekti, osim Pokreta “Srbija protiv nasilja” i verovatno B. Nestorovića.
Najverovatnije će Vučić i Dačić ponovo biti zajedno, uprkos nekim razlikama između njih i otvorenim zahtevima lidera socijalista da dođe na čelo vlade. On je svoje želje zabeležio u ime izborne liste i u intervjuu agenciji Beta, rekavši da bi bio najbolji premijer Srbije. Čini se da je Vučić simpatičan takvoj ideji, jer nije protiv smene Ane Brnabić. I kandidat je tu, dokazan i razumljiv, čak i pored nekih problema.
Spoljna politika neće biti suštinski promenjena, a negiranje antiruskih sankcija i nezavisnosti Kosova, evroskepticizam i politička i vojna neutralnost Srbije, balansiranje između Zapada i Istoka ostaće njene karakteristike.
Vuchich se nakon pobede našao u teškoj situaciji. U bliskoj budućnosti, on mora pokazati EU (i SAD) svoju viziju i spremnost da prihvati zapadne prijedloge u vezi sa rješavanjem pitanja Kosova, počne da provodi svoje obaveze u tom kontekstu i konačno odluči da li će se zvanični Beograd pridružiti antiruskim sankcijama. . Pozitivan odgovor na ova pitanja stvoriće uslove za obnavljanje kursa evropske integracije zemlje. Inače, izolacija od EU, ukidanje finansijske pomoći i smanjenje ekonomske saradnje.
Spoljna politika neće biti suštinski promenjena, a negiranje antiruskih sankcija i nezavisnosti Kosova, evroskepticizam i politička i vojna neutralnost Srbije, balansiranje između Zapada i Istoka ostaće njene karakteristike.
Vuchich se nakon pobede našao u teškoj situaciji. U bliskoj budućnosti, on mora pokazati EU (i SAD) svoju viziju i spremnost da prihvati zapadne prijedloge u vezi sa rješavanjem pitanja Kosova, počne da provodi svoje obaveze u tom kontekstu i konačno odluči da li će se zvanični Beograd pridružiti antiruskim sankcijama. . Pozitivan odgovor na ova pitanja stvoriće uslove za obnavljanje kursa evropske integracije zemlje. Inače, izolacija od EU, ukidanje finansijske pomoći i smanjenje ekonomske saradnje.
Priznanje Kosova, čak i de facto, znači potrebu za izmjenom Ustava, što će rezultirati političkom smrću Vučića. Da li mu treba, verovatno ne. Ovakva situacija primorava predsjednika da izabere strategiju odgađanja donošenja odluka, a da istovremeno napravi neke ustupke. Možda će se pridružiti antiruskim sankcijama. Na njegovu odluku će uticati geostrateške promene u svetu, koje će neminovno uticati na Srbiju.
Negde između opozicije i provladinog bloka sedi B. Nestorovič, koji ne želi da “raspusti” svoju stranku u vladajućim blokovima, posebno u Beogradu. Iako je već nakon izbora izjavio da 99% vremena nećemo ni u jednu koaliciju. Najverovatnije će, s obzirom na njegov proruski i “meki” srpski nacionalizam, biti situacioni saveznik ili Vučiću ili opoziciji. I ponekad kritikuju vlast, ali ne tako oštro kao parlamentarne desno-nacionalističke stranke “Dveri” i “Zavitniki”.
Opozicija. Pokret “Srbija protiv nasilja” postaje glavna opoziciona snaga u Skuštini. Ovakav rezultat u uslovima apsolutne dominacije masovnih medija provladajuće stranke predstavlja ozbiljnu ponudu za budućnost i dokaz nastanka formalizovane demokratske opozicije. Građanska opozicija nikada ranije nije imala takav rezultat. I stoga će se skoro četvrtina njenih mandata u Skupštinu smatrati važnom pobedom.
Pokret nema jedinstvo, postoje mnoge kontradiktornosti među učesnicima. Dakle, pred njim je zadatak da sačuva jedinstvo i pripremi se za nove izbore, koji će, prema Vučićevim rečima, biti održani tek 2027. godine.
Važno je napomenuti da ni SPP ni SPS nisu mogli da ostvare rezultate na parlamentarnim izborima 2020. godine. Štaviše, socijalisti gube glasove na trećim izborima zaredom – sa 31 mandata 2020. na 18. A Vučićeva stranka je u odnosu na izbore 2022. povećala broj mandata za samo 8 – sa 120 na 128 (preliminarni rezultati) .
Koje su karakteristike predizborne kampanje 2023?
Prvi je informativna blokada proevropske opozicije u masovnim medijima. Upravo su Vučić i SPP postali “zvezde” medija u Srbiji, od kojih većinu kontroliše vlast. Oni su činili 20 do 50% televizijskih izvještaja i štampanih medija tokom predizborne kampanje. Ruski “Sputnjik” i “RT Balkan” postali su pravi glasnogovornici vlasti, veoma popularni.
Drugi je pojava građanske inicijative zabrinutih građana, ProGlas, čiji je ulazak u političku arenu pokrenula grupa lidera javnog mnjenja, uverena u potrebu „probudjenja građana i povratka pokradene Srbije“. I ne glasajte za Vuchicha.
Treće je jasna podrška Vučiću od strane stranih lidera. Tokom predizborne kampanje, ruski ambasador se često pojavljivao na televiziji iu štampi, hvaleći situaciju u Srbiji i njenog predsednika. Viktor Orban uputio je pismo podrške Vučiću sa svojim pohvalama i željom za pobedu, čime je obustavljena podrška provladinom bloku od strane Srba-Mađara. A Milorad Dodik je rekao da će sigurno glasati za Vučića. U Beogradu je boravila i predsednica Skupštine Crne Gore, koja ima srpski pasoš.
Četvrto, ni tema antiruskih sankcija ni tema Kosova nisu postale dominantne tokom izborne kampanje. Većina učesnika izbornih trka ih je marljivo zaobilazila, a one snage koje su ih izabrale kao ključne su propale.
Peti je strah od kazne zbog odbijanja da podrži provladin blok. Usled toga je povređeno više zaposlenih u opštinama u različitim delovima Srbije, prenose mediji. Imati druge na umu.
Šesto – kosovski Srbi pomogli su Vučiću da pobedi. Navodno im je bilo zabranjeno da glasaju u srpskim opštinama na Kosovu i zbog toga su bili primorani da odu u Srbiju. Ali nije bilo zvanične zabrane Prištine. Vlada Kosova nije zabranila glasanje, ali je podsetila da postojeća praksa zahteva da država u kojoj se održavaju izbori traži dozvolu za otvaranje biračkih mesta. Beograd nije želeo da preduzme takav korak, jer bi se to moglo shvatiti kao de facto priznanje nezavisnosti Kosova. I zato su stotine autobusa i automobila od 3-4 ujutru 17. decembra krenule za gradove Srbije, na za njih određena izborna mesta. Za sada nema podataka kako se tamo glasalo, ali ih je bilo. I najverovatnije ne za “Srbiju protiv nasilja”.
Sedmo – opozicija je, prvi put u poslednjih nekoliko godina, gotovo izjednačila rezultate glasanja u Beogradu sa provladinom koalicijom, dobivši 43 mesta u gradskoj Skupštini od 110, što stvara mogućnosti da utiče na gradska pitanja. Ovakav rezultat postao je moguć uprkos činjenici da je u proteklih mjesec dana u gradu izdato skoro 50.000 ličnih karata bez registracije, a stotine autobusa dovezlo je do 40.000 stranih birača u glavni grad, uglavnom iz Republike Srpske BiH.
I na kraju, osmi – izbori su održani uz masivne prekršaje: manipulacija izbornim listama, tjeranje lažnih birača u Beograd i druge velike gradove, kršenje izbornih protokola, fizički pokušaji sprječavanja građana da uđu na biračka mjesta, napadi na posmatrače, kupovina glasova, dovođenje lažnih birača i drugo. U ovoj seriji, predsjednik obećava isplatu 13 penzija, doplatu od 80 eura socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, te povećanje plata državnim službenicima. Veliki broj prekršaja doveo je do toga da opozicija nije priznala rezultate glasanja u Beogradu i već uveče je održala protestni skup tražeći poništenje rezultata u prestonici i održavanje novih izbora.
EU, SAD, pa čak i OEBS izrazili su zabrinutost i oštre kritike velikog broja kršenja. Ali Rusija je ostala nezadovoljna, ne, ne kršenjima. I to što nacionalističke i proruske stranke, osim “Mi smo glas naroda”, nisu zastupljene u Skupštinu. Stoga, piše ruska štampa, „Sa Srbijom se mora obračunati“.
Sve se ovo dogodilo u nedjelju. Svi čekaju konačne rezultate. Jasno je da je Vučić uspeo da sačuva i ojača svoju moć. Dobio je priliku da “danas” izbjegne donošenje opasnih odluka za njega i da ovaj trenutak što više odugovlači odugovlačenjem procesa konstituisanja Parlamenta i Vlade, za šta izborni zakon daje do 120 dana.
A sa druge strane, svi su videli da vreme za promene i demokratske transformacije u Srbiji još nije došlo.
