Pitanja zvaničnih odnosa Brisela i Vašingtona sa Beogradom u poslednje vreme dobijaju posebnu pažnju. Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD i Evropska unija ubrzale su svoj zaokret ka Srbiji. “Umjesto da žongliraju sa sukobljenim zahtjevima balkanskih država, zapadne prijestolnice su većinu svojih napora usmjerile na jedan cilj”, napisao je CNN u svom preglednom članku. Uticajni američki medij veruje da je politika Zapada bila usmerena na vraćanje Srbije u evropsko okrilje, dalje od Rusije i potpuno fokusiranje na podršku Ukrajini. Tradicionalno jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi Beograd se dugo borio da uravnoteži svoje istorijske veze sa Rusijom i sa potencijalnom budućnošću snažnije evropske integracije. Prema pisanju američkog portala, zapadne diplomate pokušale su da uklone predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz orbite njegovog ruskog kolege Vladimira Putina, obećavajući brži put ka članstvu u EU, upozoravajući na izolaciju u slučaju neposlušnosti. Ali prema CNN-u, 18 mjeseci pristup nije rezultiralo uspjehom u postizanju ciljeva. Srbija je odbila da učestvuje u svim rundama sankcija EU protiv Putina i nastavila je da sledi sopstvene interese u regionu sa sve manje i manje odgovornosti, podstičući sukobe kako bi skrenula pažnju sa nezadovoljstva kod kuće, istovremeno misleći da neće biti odgovorna pred Zapadom.
Zapadne vlade su Srbiju dugo tretirale kao nezamjenjiv balkanski glas, ponekad na račun perifernijih igrača, kažu neki stručnjaci. “Čini se da vjerovali da približavaju Srbiju EU i NATO-u, kao i zapadnom razmišljanju, udaljavanjem ove zemlje od Rusije… Ali to nije slučaj”, rekla je Alicia Kerns, britanska poslanica, koja na čelu skupštinskog odbora za vanjske poslove. A. Vuchić dugo održava bliske odnose sa svojim ruskim kolegom V. Putinom. Govoreći nakon sjednice Vijeća za nacionalnu sigurnost, podsjetila je britanska poslanica, on je odluku da ne primijeni sankcije prema Moskvi objasnio činjenicom da je Rusija “jedina zemlja koja nam nije uvela sankcije 1990-ih. Oni su podržali naš teritorijalni integritet u UN-u”, misleći na odbijanje Rusije da prizna nezavisnost Kosova. Uprkos energetskim naporima koje podržava EU, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od RF, pošto je prodala kontrolni paket u svojoj naftnoj kompaniji ruskom državnom gigantu “Gasprom”. Kao rezultat toga, “uprkos nadi Beograda da će se pridružiti EU, Vučić je nastavio da hoda po konopcu između Moskve i Zapada”, navodi CNN, dodajući da uprkos pridruživanju rezolucijama UN-a kojima se osuđuje upad Rusije u Ukrajinu, srpski lider nije pokazao veliku volju da se pridruži sankcijama Zapada. U aprilu je Vlada Srbije demantovala izveštaje o prodaji oružja i municije Ukrajini nakon što se pojavio dokument Pentagona koji tvrdi suprotno. Srbija je tada rekla da se drži svoje politike neutralnosti, iako neki zapadni zvaničnici uzeli su izveštaje kao dokaz da njihova politika funkcioniše. Nekoliko analitičara je za CNN izjavilo da Srbija morala da uradi vrlo malo da bi zaslužila pohvale američkih i evropskih zvaničnika, ali je Vučić iza sebe ostavio mnoga neispunjena obećanja. “Kada je on (Vučić) ponovo izabran 2020. godine, svima nam je rečeno, „samo sačekajte do izbora i videćete da postaje veoma zapadni i evropski orijentisan“, rekla je Kerns, britanski parlamentarac. “Ovo se nije dogodilo. Rečeno nam je da će se pridružiti sankcijama i pokazati da je zaista na našoj strani. Ni to se nije dogodilo. U septembru je potpisao bezbednosni sporazum sa Putinom. S vremena na vrijeme se nasmeje Zapadu u lice. A kada pitam zapadne zvaničnike: ‘Zašto ste toliko neodlučni da dozvolite Vučiću da vas pobedi, oni kažu da je on najbolja opcija”, rekla je Kerns.
“Ako pretpostavimo da ćemo nekim čudom uvesti Srbiju u EU, onda ćete praktično uvesti još jednog ruskog trojanskog konja u EU, kao u obliku (premijera Mađarske) Orbana”, rekao je Maida Ruge, stručnjak za Balkan. Podrazumijevalo se da je moguće uticati na proces proširenja, ali nikako da se neutrališe ruski uticaj u regionu, već samo da se uvede Srbiju u EU. Edvard Džozef, profesor spoljne politike na Univerzitetu Džons Hopkins, koji je deceniju radio na Balkanu, rekao je za CNN da je “pitanje ko u Vašingtonu još veruje da je Vučić partner”, podsećajući na nedavne sankcije Aleksandru Vulinu, otvorenog pristalicu Kremlja i direktora srpske bezbednosno-informativne agencije, kao dokaz da Bajdenova administracija “više nije u zabludi”. Ali da li će to dovesti do promene politike Beograda nije jasno. U međuvremenu, prema rečima Džozefa, Vučić podigao je ulog. On je zabranio izvoz oružja iz zemlje na 30 dana, rekavši da se “sve mora pripremiti u slučaju agresije na Srbiju”. Prema riječima američkog profesora, “ovo je demonstracija spremnosti da se uđe u sukob, pa je neophodno odmah zaustaviti svaki izvoz oružja, jer je ono potrebno za nacionalnu sigurnost”. Ovakav stav predsednika Srbije podržali su i pojedini građani. Na fudbalskoj utakmici „Crvene zvezde“, na kojoj je bio A. Vučić, navijači srpskih nacionalista držali su transparent sa militantnim natpisom: “Kad se vojska vrati”.
Dakle, moguće je zaključiti da jedan broj centara odlučivanja na Zapadu preispituje vrednosti odnosa sa zvaničnim Beogradom. Sve se više čuju glasovi o potrebi pojačanog pritiska na predsednika Srbije A. Vučića kako bi prilagodio svoju politiku prema nizu susednih država u regionu i držao se zajedničkih evropskih vrednosti i usaglašenog stava u vezi sa agresivnim akcijama Rusije. U međuvremenu, ispostavilo se da je uticaj Moskve na politiku Beograda toliki da bi ga, uz svu moguću želju Vučića da izvrši neke korekcije svog stava, to možda previše koštalo. Do sada je rejting Vladimira Putina u srpskom društvu uporediv sa rejtingom samog A. Vučića. Otvorena osuda akcija Kremlja mogla bi vladajuću stranku koštati povjerenja mnogih birača. Ovakva situacija je postala moguća, pre svega, jer je Beograd dom najvećeg broja agenata ruske tajne službe u Evropi, koji široko deluju među vladajućom političkom elitom, srpskim biznisom, lokalnim medijima i nevladinim sektorom. Praktično svi vodeći masovni mediji u Srbiji su u većoj ili manjoj meri pod ruskim uticajem. Otuda i visoki rejtingi šefa Kremlja, kojeg lokalni mediji stalno pozitivno predstavljaju, kako iz vladajuće stranke, tako i iz opozicije. Simboli ruske fašističke ideologije – rusizma kao Z i V, ruskog pravoslavlja, koje je postalo jedan od stubova ove ideologije, mogu se naći u mnogim krajevima Beograda i drugih gradova Srbije. Čitav javni život zemlje praktično je prožet simbolima prijateljstva sa Rusijom, uprkos njenoj agresiji velikih razmjera na Ukrajinu, koja je među osnivačima UN-a, a zadatak ove međunarodne organizacije univerzalne prirode je upravo prevencija novih ratova. Bez ozbiljne derusifikacije svih srpskih masovnih medija nemoguće je govoriti o promeni javnog mnjenja u zemlji po pitanju ruske agresije, što znači da je veoma teško očekivati promjenu pozicije Beograda u odnosu na Moskvu pa i Brisel.
