Председник Црне Горе Јаков Милатовић наложио је 10. августа свом колеги из покрета Европа сада (ПЕС) Милојку Спајићу да формира нову владу земље на основу резултата парламентарних избора 11. јуна ове године. Питање шта ће бити нова влада тиче се не само политичара и грађана Црне Горе, већ и политичара ЕУ и САД, НАТО савезника и суседа, као и Србије, Русије и Украјине. Сви су забринути куда ће земља даље, да ли ће наставити евроинтеграцијски курс, да ли ће остати у НАТО или се вратити у руско-српски свет. Забринутост се може разумети – особа којој је поверено формирање нове владе (мандатар) даје мало информација о процесу преговора. Чак је и председник Милатовић изразио незадовољство због „нетранспарентности” у преговорима, где је ситуација „веома опасна”. Последњих дана дошло је до спорова двојице челника ПЕС-а око састава Владе, што је изазвало критичке Милатовићеве изјаве. Његову забринутост потврдили су и протестни скупови 30. августа, који су у појединим градовима одржани под слоганима „заштите воље бирача“. Њихови организатори били су лидери просрпског блока „За будућност Црне Горе“ (ЗБЦГ) на чијем је челу Андрија Мандић, који су незадовољни што Спајић није позвао представнике ове политичке снаге да учествују у новој влади и „не верује у њихову искреност“. Као одговор, ЗБЦГ је, по узору на свог претходника, Демократски фронт, довела своје присталице на уличне протесте под српском и руском заставом. Тренутно се не зна много, али доступне информације нам омогућавају да претпоставимо вероватне формате будуће владе Црне Горе и можемо предложити неколико могућих сценарија за даљи развој ситуације.
Владина коалиција. Спајић је више пута навео да ће већину у Влади чинити посланици ПЕС-а, бошњачке и две албанске странке, Хрватске грађанске иницијативе, Демократа Црне Горе и Социјалистичке народне партије. Тако поуздано рачуна на подршку 43 посланика. Међутим, није случајно председник Милатовић изразио забринутост због процеса формирања владе и упозорио да се губи „енергија победе“ на председничким изборима. Већ је познато да се 5 посланика ПЕС-а и њихових савезника у парламенту изјаснило да се не слаже са предлозима већине о формирању владе. Како ће гласати у будућности, тешко је рећи. Уосталом, ако не промене став и не врате се у владину коалицију, онда ће остати само 38 гласова, колико и у опозицији. Ово није довољно за формирање већине у влади.
Опозиција. Представници Демократске странке Црне Горе (ДПС), ЗБЦГ и блока „Удружена реформска акција (УРА)” вероватно неће бити дио нове власти. Дакле, опозиција има 38 гласова, што ствара одређене услове за блокаду рада Скупштине и Владе. ДПС и ЗБЦГ нису у стању да формирају своју коалицију – суштински се разликују једни од других. ДПС је странка која брани независност Црне Горе, а ЗБЦГ је отворено просрпска, са руским бојама. ЗБЦГ сања о повлачењу земље из НАТО-а, ДПС покушава да задржи чланство у Алијанси. Од првих дана руске агресије на Украјину, ДПС јасно и недвосмислено изражава подршку украјинском отпору, подржава антируске санкције, а ЗБЦГ подржава руске окупаторе и противи се антируским санкцијама. ЗБЦГ жели да повуче признање независности Косова, док ДПС подржава његову државност. Међутим, заједничко условно гласање, заједно са УРА-ом, против владајуће коалиције је реалност.
Националне мањине. Не зна се како ће се понашати посланици националних партија. Да, Албанци, Бошњаци и Хрвати обећали су Спајићу подршку у замену за место у влади и они ће највероватније добити неколико мандата, али не и прву линију, да тако кажемо. На пример, један потпредседник владе и министар за националне мањине, или рад, или спорт, неколико заменика министара и шефова државних агенција. Али до сада представници националних мањина никада нису били на челу министарстава финансија, иностраних послова, одбране, привреде и пољопривреде – на челу су им, по правилу, били Црногорци. Њихова позиција у односу на Владу формираће се под утицајем два фактора: како ће њиховим захтевима удовољити Спајић и присуство (или одсуство) претходних обавеза према дугогодишњем савезнику ДПС-у и лично према бившем председнику М. Ђукановићу.
Могући сценарији. Дакле, ситуација са формирањем нове владе је заиста тешка за ПЕС, Милатовића и Спајића. Формирање владине већине је под великим знаком питања, што значи нестабилну власт, неспособну да обезбеди даљи развој земље и стагнацију процеса европских интеграција. Тиме се стварају повољни услови за ширење руског и српског утицаја у Црној Гори и ограничавање њене независности.
Шта је решење, шта треба да раде победници председничких и парламентарних избора. Чини се да постоји неколико могућих сценарија.
Прво ће Милатовић и Спајић успети да уведу ред у своју странку и своје савезнике, да врате оне који нису подржали њихове предлоге о саставу Владе. Тада су у парламенту била загарантована 43 гласа. И влада ће се формирати.
Први +. Спајић, под притиском Демократа Црне Горе и стицајем околности, пристаје да учествује у Влади УРА са четири посланика у Скупштини, тада ће већ бити 47 гласова. Истовремено, апсолутна двотрећинска већина захтева 52 мандата за гарантовану контролу Скупштине.
Други (мало вероватно). У предизборној кампањи, на питање о могућем савезу са ЗБЦГ, Спајић је одговорио – „видећемо“, што је изненадило и узнемирило политикологе и стручњаке. Унија такозваних „добрих Срба“ Спајића и „лоших Срба“ Андрија Мандића биће погубна за европску Црну Гору. Али у овом случају он добија 13 додатних гласова, а коалиција ће имати 56 гласова, што је већ стабилна већина. Међутим, тешко је замислити да ће националне странке и Демократе Црне Горе пристати на такав сценарио – њима уопште није потребан ни „српски свет“, ни „руски“.
Треће (практично немогуће) је да се у Владу позове осавремењени ДПС без Мила Ђукановића, који је токсичан за многе црногорске политичаре. Тада ће владина коалиција имати уставну већину од 64 гласа. Али у овом случају биће неопходно да се председник и остали чланови коалиције убеде у неопходност таквог коалиционог формата, као и да се значајан део министарских ресора подели са ДПС-ом.
Четврто (велика вероватноћа). Спајић неће моћи да спроведе ниједан од поменутих сценарија и формираће „техничку/прелазну владу“ која неће дуго трајати. У том случају председник распушта парламент и расписује ванредне изборе.
Треба напоменути и да постоји још једна „политичка сила“ – Српска православна црква (већ неколико година она није духовна снага, већ прави утицајни политички играч на Западном Балкану), која је ефикасно лобистичко оружје „српског света“ у Црној Гори, уз подршку свог руског савезника – Руске православне цркве. Има утицај не само на значајан део становништва и све просрпске странке, већ су јој блиски Милатовић и Спајић. Поред тога, СПЦ је допринела победи Милатовића на председничким изборима и ПЕС на парламентарним изборима. А то може да буде алармантно, јер дугови се морају платити. Није искључено да западни партнери, који не желе да изгубе савезника у региону и да не „пусте“ Црну Гору Русији и Србији, на неки начин покушају да утичу на процес формирања Владе. И наћи ће прилику да помогну Спајићу да створи истински процрногорску владу и патриотску владину коалицију.
