Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, Кристијан Шмит, био је приморан да неочекивано напусти своју функцију након пет година управљања кризним ситуацијама — и то у условима у којима су његове активности биле ефикасно блокиране од стране две сталне чланице Савета безбедности УН: Русије и Кине. За разлику од његових претходника, Шмита Савет безбедности УН никада није одобрио на тој позицији, што је омогућило руским и кинеским дипломатама, као и руководству Републике Српске, да не признају његов ауторитет и да доводе у питање легитимитет високог представника — иако нису могли да игноришу његове одлуке. Шмит, са којим је руководство Републике Српске одбило да сарађује, осигурао је оставку проруског политичара Милорада Додика са места председника овог дела Босне и забранио му политичко деловање шест година. Суд који је донео ову пресуду заснивао ју је управо на чињеници да је Додик игнорисао одлуке високог представника.
Шмитово кризно управљање још једном је послужило као подсетник на хроничне недостатке Дејтонског споразума, који је, с једне стране, очувао територијални интегритет Босне и Херцеговине, али, с друге стране, није успео да омогући да ефикасно функционише као суверена држава. Већ је само стварање државе у држави у облику Републике Српске и њена коегзистенција са Федерацијом Босне и Херцеговине — муслиманско-хрватским ентитетом, који је такође држава у држави, али је ближе повезан са централним властима — од почетка указивало на нефункционалност система за управљање земљом. Ако се томе дода и тежња хрватског становништва да има своју засебну институцију, ситуација постаје још компликованија. Под овим условима, високи представник је требало да делује као арбитар између странака. А како да распетља ове чворове када се његова мисија отворено игнорише у Републици Српској?
Можда је Шмит могао да настави да се одупире притисцима Русије и Кине — посебно имајући у виду да Кина не учествује директно у решавању босанских питања, док Русија, иако је формално део Савета за спровођење мира, који постоји да би надгледао спровођење Дејтонског споразума, одавно није позивана на његове састанке. Међутим, свим тешкоћама са којима се суочава немачки дипломата додат је још један проблем — онај који сада у целини обликује промене у глобалној политици: Трамп.
У Сарајеву се верује да је противљење нове америчке администрације потезима високог представника оно што га је приморало да прерано прекине своје активности. Међутим, Вашингтон то посебно не крије. Током расправе у Савету безбедности УН о Шмитовом извештају о актуелним дешавањима у Босни, заменица представника САД при Уједињеним нацијама Тами Брус нагласила је да Сједињене Државе никада нису посматрале позицију високог представника као институцију која треба да постоји дугорочно, и да би Шмитов наследник требало да има много ограниченији мандат и да део овлашћења пренесе локалним лидерима. Шта је ово, ако не прикривена критика Шмитових поступака?
Босански медији су већ именовали наследника високог представника — према њиховом писању то је италијански дипломата Антонио Занарди Ланди, који је раније био амбасадор своје земље у Русији и Србији. Ако до таквог именовања заиста дође, Босна ће добити високог представника са озбиљним контактима у Москви и Београду, способног да обнови односе са босанским Србима — пре свега, наравно, са Милорадом Додиком. И Додик ће, наравно, то искористити: да оспори претходне судске одлуке, Шмитову политику и себи омогући брзи повратак на високу функцију у босанској политици. Бившем лидеру Републике Српске је потребан овај повратак како би довео у питање само постојање Босне у њеним садашњим границама. А слабост институције високог представника, и изостанак међународног интереса да врши притисак на оне који желе поново да распарчају Босну, само ће олакшати Додикове напоре.
Но, чак и ако Додик и његове присталице не успеју — то и даље не уклања главно питање са дневног реда: како ће „дејтонска“ Босна наставити да постоји и функционише када је сам дејтонски модел претрпео очигледан пораз и користе га искључиво они који су заинтересовани за нестанак босанске државе — да убрзају управо тај процес? И колико дуго ће европски суседи Босне и Турска моћи да толеришу постојање једне црне рупе на европском континенту?
Vitaly Portnikov. Ukrainian journalist, political commentator, author and opinion-maker.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
