- Си Ђинпинг и Вучић разговарали у Пекингу о економској и војној сарадњи
Председник Републике Србије Александар Вучић боравио је у званичној посети Пекингу на позив кинеског председника Си Ђинпинга. Централни догађај самита били су разговори лидера у Великој сали народа, који су трајали укупно 4 сата и 15 минута.
Поред уобичајених протоколарних догађаја, Пекинг је исказао посебан статус билатералних односа — Вучићу је додељен Орден пријатељства (највише државно одликовање НР Кине за странце). Поред тога, током посете српске делегације Великом кинеском зиду, изведен је традиционални српски плес „коло“.
Током званичног дела, кинески председник Си Ђинпинг нагласио је потребу за јединством две земље у условима глобалне нестабилности. Си Ђинпинг је такође уверио да је Кина спремна да подели своје искуство у државном управљању у оквиру свог новог 15. петогодишњег плана развоја и да ће посета подићи свеобухватно стратешко партнерство на нови ниво.
Као одговор, Александар Вучић је истакао економске резултате сарадње, напомињући да је српски извоз у Кину повећан за 85% само у прва 4 месеца текуће године. Према његовим речима, „данас скоро 40.000 наших грађана ради у кинеским предузећима, а четири од шест највећих српских извозника су компаније из Кине“.
Вучић се такође посебно захвалио Кини на политичкој подршци током гласања у Савету безбедности УН и другим међународним форумима где је „Србија била нападнута“. Извештава се да је српска делегација добила уверавања од НР Кине о непоколебљивој подршци територијалном интегритету Србије у УН.
Након посете, стране су потписале најмање 33 билатерална споразума и меморандума, као и две важне заједничке изјаве, укључујући и ону о изградњи „заједнице са заједничком будућношћу“ за Србију и Кину. Документи обухватају инвестиције вредне милијарду евра, инфраструктурне пројекте и финансијску помоћ у припреми за светску изложбу ЕКСПО, која ће се одржати у Србији.
Затворени део преговора привукао је највећу пажњу међународних аналитичара. Александар Вучић је потврдио новинарима да су „осетљиве теме“, укључујући војно-техничку сарадњу, детаљно разматране на састанку у ужем формату и током званичне вечере са Си Ђинпингом. Као што је познато, Србија остаје једина европска земља која активно купује кинеско оружје, док специјалне јединице обе земље већ спроводе заједничке војне вежбе. Према Вучићевим речима, Пекинг има „одређене захтеве и жеље“ у вези са испоруком опреме која тренутно није намењена широј јавности.
- Украјина и Србија интензивирају рад на споразуму о слободној трговини
Украјинска делегација коју је предводио потпредседник владе за европске и евроатлантске интеграције и трговински представник Тарас Качка била је у званичној посети Београду.
Председник Србије Александар Вучић састао се 21. маја са Тарасом Качком. „Отворен и садржајан разговор са замеником премијера Украјине у вези са унапређењем билатералних односа, европским путем наших земаља и даљем развоју сарадње у областима од обостраног интереса. Посебан акценат смо ставили на јачање економске сарадње, наставак преговора о споразуму о слободној трговини, као и могућности за додатни раст трговине, инвестиција и сарадње у областима трговине, енергетике и инфраструктуре. Сложили смо се да Србија и Украјина имају простора за значајно проширење партнерства, посебно кроз конкретније повезивање економија и боље коришћење постојећег потенцијала“, написао је Вучић на Фејсбуку.
Истог дана, заменик премијера Украјине Тарас Качка и министарка унутрашње и спољне трговине Републике Србије Јагода Лазаревић потписали су Заједничку изјаву о наставку преговора о закључивању Споразума о слободној трговини између влада Украјине и Републике Србије и о условима за преговарачки процес у складу са Споразумом.
У оквиру посете украјинске владине делегације Београду, одржан је Српско-украјински пословни форум. Председник Украјинске привредне коморе Генадиј Чижиков нагласио је: „Србија је наш стратешки партнер на Балкану. … Фокусирамо се на пољопривредни, прехрамбени и енергетски сектор.“
Трговински промет између Србије и Украјине износио је 442,2 милиона долара у 2025. години и 152,8 милиона долара у првом кварталу 2026. године.
Уочи посете украјинске делегације, председник Србије је обавио телефонски разговор са председником Украјине Володимиром Зеленским.
Володимир Зеленски је на друштвеним мрежама истакао: „Разговарали смо са председником Србије Александром Вучићем о питањима билатералних односа између наших земаља. Обојица верујемо да они треба да буду јаки и видимо потенцијал за развој.“
Вучић је на Фејсбуку напоменуо да је разговор са Зеленским био „отворен и добар“ и да је био посвећен „билатералним односима наших земаља, европском путу Србије и Украјине, као и могућностима за даље унапређење економске сарадње и веза у областима од заједничког интереса“. Касније, коментаришући телефонски разговор, председник Србије је изјавио: „Украјина није признала независност такозваног Косова. Није нам нанела никакву штету. Имамо најнормалније односе“, додајући да верује и нада се да ће Володимир Зеленски доћи у Београд.
- Грчка и Албанија јачају одбрамбену сарадњу
Грчки министар одбране Никос Дендијас боравио је у званичној посети Албанији 25. маја, где је разговарао са новоименованим министром одбране Ермалом Нуфијем. Стране су разговарале о продубљивању билатералне сарадње у области одбране, регионалне безбедности и координације у оквиру НАТО-а.
У изјавама новинарима, Дендијас је нагласио да је ово њихов први сусрет и позвао свог албанског колегу да посети Атину крајем следећег месеца. Према његовим речима, Грчка и Албанија морају „координисати заједничку визију геополитичких изазова“ и ојачати сарадњу у сфери одбране.
Грчки министар је посебно истакао важност размене стручности у области сајбер безбедности, с обзиром на велике сајбер нападе које је Албанија претрпела последњих година. Нагласио је да би искуство Тиране могло бити корисно за савезнике НАТО-а.
Албански министар одбране Ермал Нуфи нагласио је да Албанија сматра јачање регионалне стабилности стратешким приоритетом. Подсетио је да албанско војно особље учествује у мисији ЕУФОР Алтеа у Босни и Херцеговини и КФОР-у на Косову, а такође је истакао блиску координацију албанских и грчких поморских снага у Средоземном и Егејском мору, укључујући учешће у НАТО Операцији Морски чувар (Sea Guardian).
Међу осталим темама о којима се разговарало било је и сахрањивање грчких војника погинулих у Другом светском рату. Министри одбране сложили су се да одмах сазову Заједнички комитет стручњака за војна гробља.
Током посете, Дендијаса је примио албански премијер Еди Рама. Стране су разговарале о геополитичкој ситуацији у региону и источном Медитерану. Грчки министар је такође поменуо порекло своје породице из Химаре, наглашавајући да је грчка мањина „мост пријатељства између два народа“. Дендиас је нагласио важност поштовања права грчке националне мањине у Албанији, називајући је „стубом мира, безбедности и напретка за регион“.
Дендијасова посета показује да Атина очекује приближавање од Тиране унутар НАТО-а, као и стварни напредак у осигуравању права грчке мањине у контексту пута Албаније ка ЕУ.
- Европска комисија исплатила нову траншу финансијске подршке у оквиру Плана раста за Западни Балкан
Укупан износ од 158,9 милиона евра подељен је између Албаније, Црне Горе и Северне Македоније. Истовремено, исплате Србији и Босни и Херцеговини тренутно су блокиране.
Ова исплата је трећа транша програма и заснована је на успешној спровођењу реформи у другој половини 2025. године. Брисел је позитивно оценио напредак земаља у кључним секторима:
– Северна Македонија је добила 65,7 милиона евра — за реформе у образовању и дигитализацији;
– Албанија — 49 милиона евра, Црна Гора — 44,2 милиона евра — за побољшање конкурентности пословања и иновација.
Укупно, од покретања програма 2024. године, Албанија је примила 212,8 милиона евра, Северна Македонија — 142,1 милион евра, а Црна Гора — 89,3 милиона евра.
Босна и Херцеговина остаје једина земља која није добила ниједан евро, јер локални политичари још увек нису успели да се договоре и усвоје обавезну Агенду реформи.
Србија је добила само половину планираног износа од ЕУ јер је земља усвојила контроверзне правосудне законе. Европска комесарка за проширење Марта Кос је раније изјавила да Србија неће примити новац док су на снази одредбе које значајно ограничавају независност правосуђа.
Косово је у почетној фази и прошлог месеца је добило само основно претфинансирање.
План раста за Западни Балкан је финансијски пакет ЕУ за регион од 6 милијарди евра (комбинација грантова и концесионих кредита). Исплате се врше сваких шест месеци строго поштујући принцип „новац у замену за стварне реформе“. Укупан износ средстава који је већ додељен у оквиру програма тренутно износи 673,6 милиона евра.
- Масовни скуп у организацији студената одржан у Београду
На тргу Славија у Београду 23. маја одржан је скуп „Ти и ја, Славија“ под слоганом „Јер студенти побеђују“. Власти су покушале да спрече грађане из других градова да учествују у скупу обуставом железничког саобраћаја за Београд на 24 сата на дан протеста. Објављено је да је разлог анонимна пријава о подметнутим бомбама.
Упркос препрекама, учешће грађана у акцији било је рекордно: невладина организација Архив јавних окупљања проценила је број учесника на 180.000–190.000 људи, иако Министарство унутрашњих послова Републике Србије тврди да је било присутно тек око 34.000 грађана.
Главни део скупа протекао је мирно. Ситуација је ескалирала касно увече, након завршетка званичног програма. Групе младих људи почеле су да бацају пиротехничка средства, бакље и димне бомбе на полицију, док су полицајци, користећи шок бомбе и палице, насилно растеривали демонстранте. Специјалне полицијске јединице у оклопним возилима и пуној опреми потиснуле су демонстранте из централних улица града.
Касније је министар унутрашњих послова Ивица Дачић објавио да је приведено 23 учесника у нападима на полицајце.
Скуп 23. маја постао је још једна манифестација антивладиних протеста који су почели након урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, што је резултирало смрћу 16 људи. Трагедија је изазвала негодовање грађана, углавном младих, посебно студената, због корупције и некажњивости званичника, услед чега је, према ставу демонстраната, дошло до трагичног инцидента,.
Демонстранти захтевају превремене парламентарне изборе како би променили владу. Председник Александар Вучић најавио је да би избори могли бити одржани раније него што је планирано, већ ове јесени, али коначна одлука још није донета.
Упркос декларисаном циљу борбе против ауторитаризма и за демократију, посматрачи су приметили да су неки учесници скупа дошли са заставама „Нема капитулације“ са мапом Косова, као и са транспарентима усмереним против Европске уније и НАТО-а.
Средином маја, студенти су такође објавили Меморандум о Косову и Метохији на својим званичним профилима на друштвеним мрежама. Позивајући се на Преамбулу Устава Србије, изјавили су да је Косово њен „неотуђиви и неодвојиви део“.
- Привремено отворен нови гранични прелаз између Босне и Херцеговине и Хрватске
Део ограде моста преко реке Саве срушио се 19. маја на граничном прелазу Градишка између Босне и Херцеговине (Републике Српске) и Хрватске, потпуно блокирајући кретање возила и пешака. Конструкција се срушила рано ујутру под непознатим околностима. Нико није повређен.
Због ванредне ситуације, привремено је отворен нови гранични прелаз у Градишци. Министарство безбедности Босне и Херцеговине најавило је његово отварање током дана 19. маја. „Локација преко новог моста биће коришћена током обуставе саобраћаја на постојећем граничном прелазу Градишка, која је настала због урушавања дела заштитне ограде и пешачке стазе на мосту преко реке Саве“, наводи се у саопштењу за јавност.
Одлука Министарства безбедности Босне и Херцеговине о привременом отварању усвојена је неколико сати након што Савет министара Босне и Херцеговине није усвојио предлог председнице Савета министара Борјане Кришто да се због ванредних околности отвори нови гранични прелаз. Министри који представљају Бошњаке су се томе успротивили.
Нови гранични прелаз и нови мост нису у функцији, иако је изградња завршена, јер Управни одбор Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИО) није дао одобрење за његово отварање у децембру прошле године, не усвајајући одлуке које би омогућиле распоређивање царинских службеника на нови прелаз. УИО захтева поравнање разлике између наплаћеног ПДВ-а и средстава исплаћених ентитетима, истичући да Република Српска треба да исплати Федерацији Босне и Херцеговине око 150 милиона марака (око 77 милиона евра).
У Републици Српској и у Хрватској, став Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине сматра се политички мотивисаним.
Због става УИО-а, нови гранични прелаз у правном смислу функционише као стари прелаз, али фактички на новој локацији, док је његово функционисање обезбеђено хитним и привременим пресељењем запослених са старог прелаза на нови. Према одлуци, привремени прелаз је отворен од 19. маја 2026. године и биће оперативан до престанка околности које су довеле до обуставе саобраћаја преко постојећег моста, али најкасније до 19. августа 2026. године.
- Продужен рок за завршетак продаје НИС-а
Мађарска нафтна и гасна компанија МОЛ добила је одобрење од Сједињених Држава да продужи рок за преговоре са руском компанијом Гаспром њефт у вези са куповином контролног удела у компанији Нафтна индустрија Србије (НИС).
Ово је 22. маја објавила министарка рударства и енергетике Републике Србије Дубравка Ђедовић-Хандановић. Према њеним речима, српска страна је званично обавештена о продужењу рока који је претходно утврдила Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД. Претходни рок је истекао у петак, 22. маја. Нови рок за завршетак преговора је 6. јун.
Како је министарка напоменула, трилатералне консултације (између МОЛ-а, Гаспром њефта и Владе Републике Србије) тренутно се суочавају са потешкоћама. Главна неслагања се тичу даљег рада једине српске рафинерије нафте у Панчеву, која припада НИС-у, као и гаранција за непрекидно снабдевање домаћег тржишта Србије нафтним дериватима након промене власништва. „Ситуација је тешка, али наш задатак и циљ су да пронађемо дугорочно решење и заштитимо интересе државе Србије“, написала је Ђедовић-Хандановић на друштвеним мрежама.
Потреба за хитном продајом НИС-а настала је након што су Сједињене Државе увеле санкције почетком 2025. године, јер контролни удео у компанији контролишу Руси (Гаспром њефт и други руски власници држе 56,15% акција). Сврха санкција је да се Русија лиши прихода од продаје енергије које Кремљ користи за финансирање рата против Украјине. Спровођење ограничења почело је у октобру 2025. године.
Због америчких санкција, српска компанија се нашла под претњом потпуног обустављања: транспорт сирове нафте преко Јадранског цевовода (ЈАНАФ) од хрватске луке Омишаљ до рафинерије у Панчеву био је блокиран. Крајем фебруара 2026. године, ОФАЦ је издао привремену лиценцу за рад НИС-а, којом је дозвољено пумпање сирове нафте. Ова лиценца је више пута продужавана, а тренутно важи до 16. јуна 2026. године.
Средином јануара 2026. године, мађарски МОЛ и руски Гаспром њефт закључили су оквирни споразум о откупу целог руског пакета акција.
