- Хрватска одржала локалне изборе
У недељу, 1. јуна, у Хрватској је одржан други круг локалних избора.
У Загребу је актуелни градоначелник, политичар левог центра, Томислав Томашевић са странком „Можемо!“, кога је подржала опозициона Социјалдемократска партија (СДП), победио на гласању народа.
Други највећи град у Хрватској, Сплит, предводиће Томислав Шута из владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), који је победио свог ривала из странке „Центар“, актуелног градоначелника Ивицу Пуљака.
Ријека ће, по први пут у историји модерне Хрватске, имати градоначелницу, јер је независна кандидаткиња Ива Ринчић победила актуелног градоначелника Марка Филиповића.
У четвртом највећем граду, Осијеку, градоначелник је изабран у првом кругу. Кандидат ХДЗ-а и актуелни градоначелник Иван Радић убедљиво је победио.
Свеукупно, кандидати владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и њихових партнера предводиће 15 жупанија – овај број се није променио у односу на претходне изборе. Истовремено, број општина у којима је победио кандидат ХДЗ-а (202) повећан је за седам, а број градова (61) – за пет.
Кандидати које подржава највећа опозициона Социјалдемократска партија (СДП) победили су у пет жупанија, 47 општина и 25 градова, што је пет административних јединица мање него пре четири године.
Политички аналитичари су резултате избора оценили као победу ХДЗ-а, док је резултат СДП-а назван поразом или чак „неуспехом“.
Међутим, стручњаци као највећег губитника избора виде Домовински покрет (ДП), који није успео да задржи власт у свом матичном граду, Вуковару.
Домагој Билић, кандидат ДП-а кога подржава ХДЗ, изгубио је од Маријана Павличека, кандидата Хрватских суверениста и ДОМиНО (Хрватски суверенисти и Дом и национално окупљање, ДОМиНО).
- Српски Јадар међу 13 стратешких пројеката рударења ван ЕУ
Европска комисија је 4. јуна објавила листу првих 13 стратешких пројеката за вађење сировина ван Европске уније. Један од њих је пројекат Јадар у Србији, којим ће управљати британско-аустралијски Рио Тинто.
Нових 13 локација придружило се листи од 47 стратешких пројеката у оквиру Закона о критичним сировинама (CRMA) који је Европска комисија одобрила у марту.
Циљ је диверзификација снабдевања и повећање економске безбедности. „Европи су потребне сировине да би успела у нашим индустријским и климатским амбицијама. ЕУ захтева стабилне, безбедне и диверзификоване ланце снабдевања“, рекао је Стефан Сежурне, извршни потпредседник за просперитет и индустријску стратегију Европске комисије.
Поред Србије, првих 13 стратешких пројеката ван ЕУ налазе се у Канади, Гренланду, Казахстану, Норвешкој, Замбији, Новој Каледонији, Бразилу, Мадагаскару, Малавију, Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и Украјини.
Већина њих се односи на вађење сировина потребних за производњу електричних возила и батерија, као што су литијум, никл, кобалт, манган и графит.
Стратешки пројекти ће уживати координисану подршку Европске комисије, држава чланица и финансијских институција, укључујући поједностављен приступ финансирању и контакте са релевантним клијентима. Процењује се да ће за покретање 13 стратешких пројеката ван ЕУ бити потребна укупна капитална инвестиција од 5,5 милијарди евра.
Пројекат Јадар у западној Србији, близу града Лознице, једини је пројекат на новој листи ЕК за вађење литијума и бора.
Рио Тинто је поздравио одлуку Европске комисије којом се пројекат Јадар означи као стратешки у складу са Законом о критичним сировинама (CRMA). „Ова одлука потврђује да се пројекат Јадар може развијати у складу са стандардима Европске уније. Одлука Европске комисије истиче велики значај пројекта Јадар и за Србију и за ЕУ у обезбеђивању поузданог снабдевања критичним сировинама неопходним за зелену транзицију. Пројекат Јадар је један од најперспективнијих и темељно истражених пројеката литијума у Европи. Са процењеном годишњом производњом од 58.000 тона литијум карбоната, Србија има потенцијал да постане кључни играч у ланцу снабдевања електричним возилима“, наводи се у саопштењу. Локално становништво долине Јадар, еколошке организације и бројни стручњаци већ неколико година се противе реализацији пројекта Рио Тинто, наводећи недостатак транспарентности и ризике по здравље, животну средину и пољопривреду, посебно потенцијално загађење воде. Активисти су неколико пута излазили на улице како би протестовали против пројекта Јадар.
Почетком 2022. године, влада Републике Србије отказала је усвојени план за рударење литијума у долини реке Јадар и зауставила пројекат. Међутим, у јулу прошле године, српске власти су, упркос протестима, одустале од одлуке обустављања пројекта.
Одлука Европске комисије да Јадру додели статус пројекта од стратешког значаја изазвала је талас негодовања у Србији.
„Литијум се неће вадити, а ове интерне европске одлуке нас не обавезују… Ако Европа и наша влада желе да изазову грађански рат, нека покушају да наставе са рударењем“, рекао је за Nova.rs Златко Кокановић из покрета „Не дамо Јадар“.
Владимир Међак из Европског покрета је сигуран да се ради о договорима између председника Србије Александра Вучића и ЕУ како би Вучић могао да остане на власти. „Ово је покушај Вучића да задржи власт. Међутим, то се неће догодити. Таква одлука ни на који начин неће помоћи режиму да смири ствари у земљи, већ ће их само погоршати“, рекао је он.
- Да ли је Вучићева посета Москви закомпликовала европске интеграције Србије?
Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић и министар за европске интеграције Републике Србије Немања Старовић посетили су Брисел. У саопштењу Министарства за европске интеграције наводи се да је Старовић нагласио чврсту посвећеност Србије европском путу и поновио свој стратешки циљ чланства у ЕУ.
Брнабић се 2. јуна састала са комесарком Европске уније за проширење Мартом Кос како би разговарале о напретку Србије у процесу европских интеграција, са посебним фокусом на отварање Кластера 3.
„Наш план, а сада смо то потврдили и са комесарком Кос, јесте да покушамо да све завршимо до средине јула како бисмо коначно могли да отворимо Кластер 3 до краја јула. Ово је амбициозан план, али ми га желимо и дефинитивно мислим да можемо остварити“, рекла је Брнабић српским новинарима након састанка.
Европска комесарка је на свом X профилу описала њихов састанак као „важну размену“ мишљења која се фокусирала на „преостале реформске обавезе Србије“.
Следећег дана, обраћајући се Одбору за спољне послове Европског парламента за проширење, Кос је рекла да је најбољи излаз из политичке кризе у Србији спровођење инклузивних реформи, посебно када је реч о медијима и изборном процесу. Нагласила је да је први корак направљен – покренут је поступак за избор Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Истовремено, прави напредак у Србији зависи од обнављања јавног поверења и укључивања свих заинтересованих страна, напоменула је Кос.
Комесарка је рекла да је рекла председнику Србије Александру Вучићу да његова посета Москви шаље погрешан сигнал и компликује напоре ЕУ да заштити интересе Србије.
Вучић је оштро критиковао Косову изјаву.
„Она то понавља, као папагај, сваки пут. Изгледа да нема шта друго да каже. Шта год да је неко пита у протеклих десет дана, она би рекла – ‘ох, Вучић је био у Москви’ – хајде, стварно, зар не можеш ништа друго да кажеш, забога милога? Али када се састане са мном, није баш тако елоквентна. Њен речник постаје све мање богат“, рекао је председник Србије током конференције за новинаре 4. јуна.
Портпарол Европске комисије Гијом Мерсије, коментаришући Вучићеву изјаву, рекао је српским новинарима да је ЕУ јасно ставила до знања својим партнерима, посебно земљама кандидатима попут Србије, да односи са Русијом не могу да се наставе као да је све нормално. Србија мора да убеди ЕУ у свој стратешки правац, нагласио је Мерсије.
- Србија поново не усклађује своју спољну политику са ЕУ
Србија није спровела шест нових одлука о спољној политици Европске уније, углавном о Русији и Украјини, постајући поново једина земља на Западном Балкану која то није учинила.
Како је Савет ЕУ објавио 4. јуна, Србија није спровела Одлуку (ЗСБП) 2025/9311 о рестриктивним мерама с обзиром на деловање Русије које дестабилизује ситуацију у Украјини, Одлуку (ЗСБП) 2025/9361 о рестриктивним мерама с обзиром на деловање које подрива или угрожава територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине и Одлуку (ЗСБП) 2025/9571 о рестриктивним мерама с обзиром на ситуацију у Русији.
Србија, такође, није испунила Одлуку Европске уније 2025/9601 којом се мења Одлука из 2018. године о рестриктивним мерама против ширења и употребе хемијског оружја, као ни Одлуке 2025/9631 и (ЗСБП) 2025/9661 о рестриктивним мерама с обзиром на дестабилизујуће активности Русије.
Према шест нових одлука од 20. маја, све остале земље кандидати за ЕУ из региона Западног Балкана, осим Србије – Северна Македонија, Црна Гора, Албанија и Босна и Херцеговина – ускладиле су се са овим одлукама. Савет је саопштио да би усклађивање са овим одлукама осигурало да су националне политике кандидата за чланство у складу са политикама ЕУ, додајући да Унија прима к знању и поздравља ову обавезу.
Брисел не примењује никакве званичне мере – санкције или друга ограничења – према Београду, али је заправо, због разлика у спољној политици, отварање нових преговарачких кластера за Србију обустављено од почетка 2022. године.
- Европски парламент одложио разматрање Извештаја о Северној Македонији
Одложено је гласање о годишњем извештају о напретку Северне Македоније ка ЕУ у Одбору за спољне послове Европског парламента.
То се догодило на захтев Европске народне партије (ЕНП), који су подржали сви бугарски посланици Европског парламента.
У писму колегама, бугарски посланици Европског парламента извештавају о неовлашћеном и превременом цурењу интерних парламентарних информација у Скопље – кључних компоненти нацрта Извештаја. Доказ је изјава премијера Северне Македоније, Кристијана Мицкоског, од 1. јуна, да је документ унапред детаљно видео. Напомиње се да је забрињавајућа изјава Мицкоског да је његова влада радила на Извештају заједно са известиоцем како би се постигао позитиван резултат за Скопље.
У писму се наводи да ови докази указују на „континуирано и структурирано цурење информација или чак кршење безбедности сервера и поште особља Европског парламента од стране трећих земаља“.
„Важно питање је да ли је трећа страна предвидела, обликовала или чак била коаутор критичних формулација у извештају, који би требало да одражава уравнотежен институционални став Европског парламента?“, напомињу бугарски посланици Европског парламента.
Поред одлагања гласања о извештају у Одбору за спољне послове и на пленарној седници, посланици Европског парламента захтевају интерну истрагу о могућем кршењу интерних процедура како би се утврдио извор и обим цурења. Посланици Европског парламента такође желе да се период одлагања искористи за поновно разматрање контроверзних тачака нацрта извештаја.
Скопље је очекивало да ће Извештај о напретку Северне Македоније поменути вековни македонски идентитет и македонски језик.
Крајем маја, премијер Мицкоски је најавио да ће Извештај утврдити да Македонци „имају посебан македонски идентитет“, различит од бугарског, који се није појавио после 1945. (како Софија тврди), већ вековима раније, и да постоји и посебан македонски језик.
