- Одржан „суперуторак” за проширење ЕУ
Чак четири међувладине конференције о приступању одржане су током само једног дана, 14. јула,– највећи број од 2002. године.
Албанија је први пут затворила три преговарачка поглавља: поглавље 25 о науци и истраживању, поглавље 26 о образовању и култури, као и поглавље 30 о спољним односима. Црна Гора је затворила два преговарачка поглавља – поглавље 8 (Конкуренција) и поглавље 29 (Царинска унија). Украјина и Молдавија отвориле су за преговоре Кластер 6, који обухвата спољне односе и Заједничку спољну, безбедносну и одбрамбену политику.
Комесарка за проширење Марта Кос поздравила је овај дан као доказ да ЕУ може да испуни своја обећања када земље кандидати показују одлучност.
Црна Гора остаје лидер процеса приступања и има све шансе да се придружи ЕУ 2028. године, јер је највише напредовала у преговорима (затворила је 18 од 33 поглавља). Црногорски премијер Милојко Спајић изјавио је да је земља прешла половину пута у преговарачком процесу, док је европска комесарка за проширење Марта Кос нагласила да се Црна Гора налази у завршној фази припреме за чланство у ЕУ. Неопходни финансијски ресурси за Црну Гору већ су предвиђени у наредном дугорочном буџету Европске уније.
Србије нема међу земљама са којима је 14. јула одржана међувладина конференција, јер државе чланице ЕУ уочи тога нису успеле да постигну консензус о отварању Кластера 3. Почетку следеће преговарачке фазе са Београдом успротивило се осам европских земаља, и то због проблема са демократијом, владавином права и неусклађености спољне политике са спољном политиком ЕУ, пре свега зато што српске власти нису увеле санкције Русији због њеног рата против Украјине.
Томас Бирн, министар за европске послове Ирске, земље која тренутно председава Саветом ЕУ, изјавио је да ће ирско председавање наставити консултације са државама чланицама и Србијом о наставку процеса приступања, али је избегао одговор на питање да ли се нови покушај постизања договора планира већ током јула.
- Северна Македонија придружила се „Коалицији вољних”
„Коалиција вољних” (Coalition of the Willing) створена је почетком 2025. године под копредседавањем Велике Британије и Француске ради јачања безбедносних гаранција за Украјину и припреме могућих мировних и одвраћајућих снага у случају постизања договора о прекиду ватре.
У Паризу је 13. јула одржан 15. састанак Коалиције, на којем су учествовали представници 40 земаља. Северну Македонију представљао је Беким Сали, први потпредседник Владе и министар за европске послове.
Северна Македонија пружа помоћ Украјини од самог почетка руске агресије у пуном обиму. Чак ни промена власти у земљи након избора 2024. године није спречила наставак курса Скопља ка подршци Кијеву.
- Хрватска учествује у Коалицији вољних, али ограничено
Премијер Хрватске Андреј Пленковић учествовао је на састанку „Коалиције вољних” у Паризу.
У својој објави на мрежи Фејсбук, премијер Пленковић је написао: „У Паризу учествујемо на састанку Коалиције вољних, који је организовао председник Емануел Макрон у важном тренутку за Украјину и европску безбедност.” Према речима Пленковића, иако Хрватска не учествује у војном делу Коалиције вољних, она пружа Украјини свеобухватну подршку: издвојила је 20 милиона евра за иницијативу НАТО-а, наставља сарадњу у области производње беспилотних летелица, подржава усвајање 21. пакета санкција ЕУ против Русије и интеграцију Украјине у ЕУ.
Против војне подршке Украјини, посебно против учешћа у војном делу Коалиције вољних, иступа председник Хрватске Зоран Милановић. Због става шефа државе, хрватски војници нису учествовали у паради под слоганом „Стратешко буђење Европе” 14. јула на Јелисејским пољима. Хрватску су представљали припадници антитерористичке јединице Министарства унутрашњих послова. Ту одлуку донела је Влада земље након што је председник Милановић забранио учешће хрватске војске у паради, коју је сматрао догађајем Коалиције вољних.
- Српска министарка изјавила да би етнички очистила Косово
Министарка државне управе и локалне самоуправе Србије Снежана Пауновић изјавила је да би 1998. године, да је била на месту тадашњег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића, етнички очистила Косово. „Да сам била Слободан Милошевић, етнички бих очистила Косово 1998. године”, рекла је Пауновић у интервјуу ТВ Курир 11. јула.
Пауновић је додала да Албанце не би „ликвидирала онако како се они труде да до данас етнички очисте Косово, него на начин да свако ко се осећао мање као становник Савезне Републике Југославије, напусти исту и иде у своју матичну земљу”.
Албански политичари из различитих земаља региона оштро су осудили изјаве чланице српске владе.
Низ опозиционих партија и организација цивилног друштва Србије затражио је да Пауновић одмах буде смењена са функције.
Изјаву Пауновић осудила је портпаролка Европске уније Анита Хипер, рекавши да је она „супротна вредностима људског достојанства, помирења, одговорности и добросуседских односа на којима се темељи ЕУ”.
Српске власти нису осудиле скандалозне изјаве министарке.
Ивица Дачић, министар унутрашњих послова и партијски колега Пауновић, изјавио је да су њене речи извучене из контекста.
Влада Косова је у својој изјави за медије нагласила да је „проблем у томе што се држава Србија никада ни на који начин није дистанцирала од Милошевићеве политике”. „Било би добро да сви, осим што ће да осуде овакве изјаве, имају то на уму када разговарају о интеграцији, реформама и финансирању са Србијом, као и да схвате да то нису само изјаве, већ тежње од којих се званична држава Србија није одрекла”, саопштила је Влада Косова.
- Немачки дипломата именован за новог специјалног представника ЕУ на Косову
Савет ЕУ именовао је новог специјалног представника ЕУ (ЕУСР) на Косову и продужио за још две године, до 31. августа 2028. године, мандат Луиђија Сореке, специјалног представника ЕУ у Босни и Херцеговини.
Нови представник ЕУ на Косову постао је Дирк Шубел. Он је немачки држављанин и дипломата са великим искуством на низу руководећих функција у ЕУ. Тренутно обавља дужност шефа Одељења за Русију у Европској служби за спољно деловање (EEAS).
Од 2019. до 2022. године Дирк Шубел је предводио Делегацију ЕУ у Минску. У октобру 2022. белоруске власти одбиле су да продуже визу и акредитацију Шубелу након што је немачки дипломата говорио о „очигледним кршењима људских права и норми међународног права” после председничких избора у Белорусији 2020. године, „чији су резултати били фалсификовани и праћени сталним насиљем над невиним људима”.
Дирк Шубел започеће рад на Косову 1. септембра 2026. године са почетним двогодишњим мандатом. Он ће заменити естонског дипломату Аива Орава, који је напустио Косово у априлу прошле године.
