- ПССЕ подржава приступање Косова СЕ
За предлог је гласао 131 посланик Парламентарне скупштине Савета Европе, 29 је било против, а 11 је било уздржано.
Против су гласали посланици из Србије, као и већина посланика из Шпаније, Кипра, Мађарске. У међувремену, већина посланика из Грчке, земље која не признаје Косово, гласала је за тај потез.
Закључак и препоруку о пријему Косова у Савет Европе припремила је известилац Грчке, Дора Бакојани. Посланици из Србије поднели су неколико амандмана, који су сви одбијени. Посланици из Италије и Мађарске такође су поднели два амандмана у којима је наглашена потреба за значајним напретком у успостављању Заједнице српских општина као предуслова за чланство Косова. Ови амандмани су такође одбачени.
Коначну одлуку о чланству Косова мора да донесе Комитет министара Савета Европе. Комитет ће се састати 16. и 17. маја. Верује се да би неке европске земље могле захтевати да Косово покаже напредак у успостављању Заједнице српских општина пре него што Комитет министара СЕ донесе коначну одлуку.
- Владајућа странка победила на парламентарним изборима у Хрватској
Према оквирним резултатима, након обраде података са готово свих бирачких места, владајућа странка ХДЗ ће добити 61 мандат у Хрватском сабору, СДП – 42, Домовински покрет – 14, Мост – 11, Можемо! – 10, ИДС – 2, Независна платформа Сјевер -2, а коалиција Фокус/Република – 1.
Бирачки дан је био 17. априла.
Предсједник ХДЗ-а Андреј Пленковић најавио је 21. априла да ће преговори о формирању нове владе почети у понедјељак, 22. априла.
„Порука избора је да је ХДЗ са својим партнерима релативан победник. Поново ћемо формирати владу. Од понедељка крећемо у даље преговоре са свима који су спремни, према степену поверења које су добили од гласача“, рекао је Пленковић. Он је рекао да већ постоје контакти са „Домовинским покретом“ и да ће разговарати ове седмице.
Ако се створи коалиција ХДЗ-а десног центра и десног Домовинског покрета, загребачка политика ће постати деснија, више оријентисана ка заштити интереса Хрватске и Хрвата. Пре свега, можемо очекивати јачање борбе против илегалних миграција, одбацивање дела европских програма у области родне политике, активнију заштиту и промоцију хрватске културе, обуздавање сарадње са српском мањином, а мање активно учешће Хрватске у иницијативама усмереним на војну помоћ Украјини.
- Република Српска (БиХ) усвојила сопствени изборни закон
Народна скупштина Републике Српске (НСРС) усвојила је у ноћи 19. априла на ванредној седници Закон о изборима. Закон предвиђа да изборе у Републици Српској не спроводе државни органи Босне и Херцеговине. Ова улога је поверена изборним комисијама које су именовале власти Републике Српске.
Планирано је да Републичка изборна комисија у РС преузме улогу Централне изборне комисије Босне и Херцеговине у организовању избора у Републици Српској.
Мисија ОСЦЕ-а у БиХ истакла је у коментару новинарима да је стварање или поверавање организације избора било којем телу које није Централна изборна комисија кршење уставног поретка Босне и Херцеговине, а самим тим и Дејтонског мировног споразума. Представништво ОЕБС-а у Босни и Херцеговини апеловало је на Народну скупштину Републике Српске да опозове недавно усвојени изборни закон.
Усвајање закона о изборима Републике Српске, како је раније најавио председник Републике Српске Милорад Додик, требало је да буде одговор на амандмане високог представника Кристијана Шмита на Закон о изборима у БиХ. Међутим, у вези са последњим дешавањима око планираног преиспитивања резолуције о Сребреници на Генералној скупштини УН, усвајање изборног закона РС постало је део ширег протеста Републике Српске против свих „западних иницијатива“ и демонстрација озбиљности њене намере да се отцепи од Босне и Херцеговине.
- Референдум о смени албанских градоначелника на северу Косова пропао
За смену челника четири северне општине била је потребна подршка од 50 одсто плус један глас, али је гласало само 253 од 46.556 регистрованих бирача.
Челници северних косовских округа, Косовске Митровице, Лепосавића, Зубиног Потока и Звечана изабрани су 23. априла 2023. године, на изборима на којима је учествовало само 3,5 одсто бирача. Локални Срби су покренули иницијативу за смену оних за које верују да су нелегитимни челници четири општине, организујући потписивање и подношење одговарајуће петиције у јануару. Међутим, када су косовске власти организовале референдум о смени градоначелника на северу, водећа странка косовских Срба, Српска листа, позвала је на бојкот гласања.
Бојкот референдума показао је да Срби на северу Косова, уз подршку Београда, и даље одбијају сарадњу са званичном Приштином. Константна тензија у односима косовских Срба и косовских власти, између Београда и Приштине, доводи до деградације процеса решавања и погоршања безбедносне ситуације у региону.
- Албанска влада намерава да оживи одбрамбене фабрике
Тирана планира да обнови одбрамбене производне погоне из комунистичке ере привлачењем страних инвеститора кроз јавно-приватно партнерство, рекао је министар одбране Нико Пелеши.
Он је напоменуо да Албанија има „нефункционалну бившу војну индустрију“ и да влада намерава да оживи овај сектор, развије нове кластере како би задовољила растуће потребе тржишта, које „нажалост“ расте због сукоба. Министар је истакао да је албанска влада отворена и да чека предлоге међународних и домаћих актера.
У свом говору, шеф Министарства одбране је поменуо три објекта одбрамбене индустрије – подземну фабрику у Поличанима, фабрику експлозива код Елбасана и фабрику у Грамшу.
Све три су изграђене 1962. године. Реструктурирањем албанских оружаних снага након пада комунистичког режима 1990. године, потражња за фабричким производима је нагло опала, што је практично довело до престанка производње. Тренутно, производни капацитети у овим предузећима практично не постоје, што Влади отежава реализацију амбициозних планова.
