- Учешће предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине Комшића и члана Предсједништва БиХ Бећировића на састанку Кримске платформе у Кијеву
Русија је присуство чланова Председништва Босне и Херцеговине на самиту Кримске платформе у Кијеву назвала „непријатељским чином“ на који може да одговори. Ову реакцију је на свом сајту објавила Амбасада Русије у Босни и Херцеговини. Руско дипломатско представништво саопштило је да присуство представника БиХ на самиту доживљава као „искрено непријатељски чин“ и напад на територијални интегритет Руске Федерације, а Москва „задржава право да одговори на непријатељске акције“. БиХ су на самиту представљали предсједавајући Предсједништва Жељко Комшић, као и члан Предсједништва Денис Бећировић. Током посете Кијеву сусрели су се са председником Владимиром Зеленским, у знак сећања на цивиле које су убили руски окупатори у Бучи. Ж. Комшић је у говору истакао да је Крим територија Украјине и да не може бити компромиса о неповредивости граница. Члан Предсједништва БиХ Д.Бећировић рекао је да су надлежни органи државе БиХ осудили бруталну агресију Русије на Украјину као чин кршења међународног права. Босна и Херцеговина је до данас гласала укупно 86 пута, као и ЕУ, за осуду руске агресије на Украјину. Више од 60 најутицајнијих свјетских лидера присуствовало је Трећем самиту Кримске платформе, а како је напоменуо Д.Бећировић „глас Босне и Херцеговине чуо се на свим меридијанима и паралелама“. Он је коментарисао изјаву предсједника Републике Српске М. Додика који је рекао да су чланови Предсједништва БиХ износили приватне ставове у Украјини. „Могу само да констатујем да је он нижи представник власти у Босни и Херцеговини и да као такав нема апсолутно никаква овлашћења да говори о спољној политици. То је искључива надлежност државе Босне и Херцеговине“, нагласио је Бећировић. „У овим тешким временима, подржавати Украјину значи бити на правој страни историје и дијелити принципе на којима почива цивилизован свијет. Подржавати Украјину значи имати поглед на свијет, правно, морално, политички и историјски исправан став. А већина становништва БиХ снажно подржава Украјину“, закључио је Д.Бећировић.
Упркос критикама посете Кијеву Ж. Комшића и Д.Бечировића од стране представника Републике Српске и најмоћније хрватске странке у БиХ – ХДЗ-а, ова два члана Предсједништва показала су одлучност у потреби пружања помоћи Украјини у супротстављању руској агресији и осигурању њеног територијалног интегритета, као и њихову зрелост у приступима решавању питања рата и мира, утврђивању ко је агресор, а ко жртва војног напада. Није питање колико БиХ заиста може помоћи Украјини, већ да ли ће имати снаге да јасно утврди да је на правој страни историјских процеса. Украјина данас пролази кроз оно што је Босна и Херцеговина прошла 1992.-95., а већина представника званичног Сарајева доказује припадност европском табору бораца за тријумф међународног права, европских вредности и слободе Украјине.
- Односи Кијева и Београда. Учешће Србије на састанку Кримске платформе
Током последњег састанка у Атини председника Украјине и Србије, Володимир Зеленски је позвао Александра Вучића и српску страну да се придруже Трећем самиту Кримске платформе. Ана Брнабић је одржала говор и упутила видео апел. Премијерка је навела да Србија никада није била за вредносну неутралност и да у потпуности поштује територијални интегритет и суверенитет Украјине. А. Брнабић је напоменула да Србија жали због страдања Украјине и њеног народа. „Наставићемо да посвећујемо посебну пажњу хуманитарној ситуацији у Украјини и пружамо јој помоћ, о чему сведочи и наша одлука да донирамо робу и лекове за ублажавање хуманитарних патњи“, рекла је Брнабић. Србија је прави пријатељ Украјине“, додала је она. У међувремену, шеф српске дипломатије Ивица Дачић сутрадан се састао са амбасадором Руске Федерације у Београду Александром Боцаном Харченком, наводећи да се Србија није придружила изјави самита Кримске платформе, јер је, према његовим речима, прелази границе које су нам прихватљиве.
И управо у ово време у Београду су се окупили грађани и амбасадори европских земаља на Маршу мира поводом 32. годишњице Дана независности Украјине. Амбасадори су били обучени у детаље боја украјинске заставе – плаво-жуте, попут кравата или шалова, а имали су и украјинске заставе, док су грађани носили транспарент „Украјина ће победити“. Амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил рекао је да ће САД подржавати Украјину све док буде потребно. Хил је прокоментарисао и самит у Атини и напоменуо да је дошло до успешног састанка председника Србије и Украјине, што показује да су Београд и Кијев све ближи, а напоменуо је и да је добро што је премијер Србије учествовао у Кримском форуме. Шеф представништва Европске уније у Србији Емануеле Жофре истакао је да учесници Марша мира желе да покажу солидарност, али и дивљење за храброст украјинског народа. Према његовим речима, Србија ће наставити да подржава слање хуманитарне помоћи Украјини. Потребна нам је уједињена Европа у овим тешким околностима“, закључио је Жофре.
Овонедељни сусрет председника Украјине и Србије током самита у Атини имао је значајан утицај не само у друштвима две земље, већ и у свим земљама региона Балкана. Унапређење односа на прузи Београд-Кијев је важно и значајно. То потврђује онлајн учешће председнице Владе Србије А. Брнабић на Трећем самиту Кримске платформе и њен садржајан говор. У међувремену, проруске снаге у Влади Србије, које заузимају посебан став, то су изразиле у изјави лидера Социјалистичке партије и министра спољних послова И. Дачића. Да не би био под озбиљним критикама Москве, Београд је прибегао таквом маневру тако што је испред Кремља ставио политичара симпатичног Москви. Србија наставља да маневрише између Брисела и Москве, али у последње време проевропске ноте звуче много гласније од проруских.
- Процес формирања нове Владе Црне Горе
Лидер покрета „Европа сада“ (ПЕС) Милојко Спајић, који је добио мандат за формирање нове владе, рекао је да је закључак Главног савета ПЕС-а да су договорили скупштинску већину за формирање владе. Он је рекао да ће за новог предсједника Скупштине бити предложен лидер странке Демократска Црна Гора Алекса Бечић. Очекујемо подршку 44 посланика (од укупно 81) у парламенту приликом доношења одлуке о новој влади“, рекао је Спајић. На питање да ли просрпски блок „За будућност Црне Горе“ дефинитивно неће бити део наредне Владе Црне Горе, он је одговорио да јесте. „Не можемо да верујемо у њихову искреност“, рекао је лидер ПЕС-а. Главно веће покрета „Европа сада” одржало је састанак на коме се разговарало о принципима формирања нове, 44. владе. У Влади ће бити и представници бошњачке мањине у земљи, који су дали ултиматум да неће бити заједно у извршној власти са просрпским посланицима. Владу подржавају и локални албански посланици.
Дакле, чини се да ће конфигурација нове црногорске власти имати искључиво проевропски тон уз учешће свих представника националних мањина који су на изборима освојили посланичке мандате, осим српских. Очигледно је да су настојања званичног Београда да изврши притисак на Црну Гору имала супротан ефекат. Поред блока „За будућност Црне Горе“, у владину коалицију није позвана ни Демократска партија социјалиста, која је дуго била на власти и са којом неки повезују низ корупционашких афера.
- Састанак специјалног представника САД за западни Балкан са политичким руководством Северне Македоније
Заменик помоћника америчког државног секретара и специјални представник за западни Балкан Габриел Ескобар одржао је састанке са председником Северне Македоније Стевом Пендаровским и шефом македонске дипломатије Бујаром Османијем. На састанцима је потврђена подршка САД европским аспирацијама земље, а званични Вашингтон је изразио очекивање да ће Северна Македонија наставити пут ка пуноправном чланству у Европској унији. Размењена су мишљења о актуелним политичким дешавањима, са акцентом на европски досије Северне Македоније, као и о потреби наставка преговарачког процеса са ЕУ кроз спровођење уставних амандмана.
После састанка премијера Ковачевског са Ескобаром, оцењено је да било који други резултат осим наставка европског пута не одговара државним и стратешким интересима Северне Македоније за постизање циља европских интеграција, што има недвосмислену подршку македонских грађана и, као никада раније, из иностранства, од међународног партнера. Са ЕУ је постигнут договорени оквир уз пуну заштиту македонског језика и идентитета, а очекује се напредак у одлукама државе о признавању нових националних мањина, укључујући и бугарску. Премијер Ковачевски је рекао да има довољно времена за усвајање уставних промена и да је важно да се тај процес одвија кроз дебату. Он сматра да опозициона ВМРО-ДПМНЕ има довољно европског потенцијала и да то може, јер је у супротном алтернатива блокада и изолација земље. У међувремену, опозиција је другачијег мишљења да неће подржати уставне промене под диктатуром и позивају на ванредне изборе. У извештају о састанку лидера ВМРО-ДПМНЕ Мицкоског и Ескобара наводи се да је актуелна власт дезинформисала међународну заједницу, а посебно САД, о многим унутрашњеполитичким питањима. Потврђено је да су главно опредељење и приоритет ВМРО-ДПМНЕ ЕУ и евроатлантске вредности. Мицкоски је истовремено истакао да је једини излаз из овако изузетно тешке ситуације одржавање ванредних парламентарних избора на којима ће грађани изабрати легитимну власт.
Дакле, долазак америчког специјалног представника није много допринео интересима владе Северне Македоније. Опозиција се тврдоглаво држи свог става – прво ванредни избори, на којима очекује победу, па тек онда уношење промена у устав. Бриселу и Вашингтону ће бити тешко да промене мишљење опозиционе ВМРО-ДПМНЕ. Она је вешто изградила своју одбрамбену позицију и постепено помера земљу ка превременим изборима. Једина опција званичног Скопља биће одржавање превремених избора и победа на њима, промовишући подршку Вашингтона и Брисела и разоткривајући двоструку позицију опозиције. Али да ли ће то успети остаје велики знак питања.
- Војна помоћ Украјини земаља Западног Балкана
Након састанка са украјинским председником Володимиром Зеленским у Атини, хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је да је припремио нови пакет помоћи од 30 милиона евра, који ће укупан износ подршке од Загреба до Кијева повећати на 200 милиона евра. Хрватска је пре тога у Украјину пребацила 9 хеликоптера Ми-8. Загреб је Украјини предао и малокалибарско оружје и војну одбрамбену опрему, 15 совјетских топова 130 мм М-46. Хрватска и Украјина су недавно договориле испоруку жита кроз хрватске луке Вуковар на Дунаву и Ријеку на Јадрану. „Већ је извезено неколико хиљада тона житарица. Највише их је отишло у Италију, остало – у северну Африку“, потврдио је Андреј Пленковић.
Председник Црне Горе Ј. Милатовић рекао је да ће његова земља доставити Украјини пакет војне подршке вредан 10 милиона евра и придружити се безбедносним гаранцијама које су Украјини дале земље „Г7”. Делимично признато Косово придружило се и декларацији Г7 о „безбедносним гаранцијама“ за Украјину, написао је премијер земље Аљбин Курти. Косовски премијер је рекао да ће та земља помоћи Украјини да приближи пораз Русије и да приведе руско руководство правди за ратне злочине.
Може се приметити да већина земаља Западног Балкана не стоји по страни у погледу пружања подршке Украјини, укључујући и војну. Кијев је својевремено добијао значајну помоћ од Северне Македоније, укључујући совјетске јуришне и борбене авионе. Босна и Херцеговина производи значајан број војне муниције совјетског стандарда која се може користити у Украјини, укључујући испоруку преко трећих земаља. Део војне помоћи Кијеву је чак стизао из Србије, а званични Београд се оградио од очигледно директних испорука наоружања украјинској војсци, али амерички извори су тачно указивали које врсте наоружања и муниције Украјина добија. Москва покушава да натера своје лобисте у Србији и Босни и Херцеговини да раскину директне уговоре, што није тако лако у погледу набавке оружја и муниције ако је из трећих земаља.
- Алтернативни гасовод Србија – Бугарска могао би да буде изграђен већ на јесен 2023. године
Изградња другог гасовода између Србије и Бугарске биће завршена већ у октобру ове године. Ово мишљење је изнела министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Џедовић. „Ово је стратешки важан пројекат не само за гасни сектор, већ и за српску енергетику у целини, јер ће обезбедити додатни извор снабдевања гасом и високу сигурност добијања овог енергента“, рекала је Џедовић гостујући на једном градилишту. Вреди напоменути да је између Србије и Бугарске већ изграђен магистрални гасовод „Балкански ток“ – крак гасовода „Турски ток“, којим руски природни гас тече из Турске у Србију и даље у Европу. Гасовод је пуштен у рад 1. јануара 2021. године. Изградња новог гасовода, према речима саме Џедовићеве, има за циљ смањење зависности од снабдевања руским гасом диверзификацијом извора његове производње. Диверзификација је један од захтева Европске уније према Србији. У октобру 2022. године, на састанку са председником Србије Александром Вучићем, шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен отворено је позвала Србију да диверзификује своје изворе снабдевања гасом, јер „превише фокусирања на Русију није добро“. Бриселски званичници су тада недвосмислено наговестили Београду да ће алтернативни интерконектор довести Србију корак ближе ЕУ. Осврћући се на изградњу нове гасне везе, министарка Џедовић је изразила наду да ће Србија ускоро моћи да добија природни гас из Азербејџана и Каспијског региона, као и течни природни гас са терминала у Грчкој. „У будућности ће овај правац (гасовод Србија-Бугарска) постати још значајнији због диверзификације извора снабдевања гасом широм Европе и могућности куповине гаса од различитих добављача. Захваљујући овом интерконектору, Србија ће имати велику енергетску сигурност, а играће и улогу транзитне земље за цео регион, као у случају гасовода Балкански ток, рекла је Дубравка Џедовић. Заузврат, извођачи радова су известили да су у овом тренутку добили 100% цеви за будући цевовод. 70% ових цеви је већ постављено. Такође, подигнуто је 45% свих земаљских објеката интерконектора Србија-Бугарска.
Тако Србија изградњом новог крака гасовода који ће допремати плаво гориво из Азербејџана и течни гас из грчких лука јача своју енергетску независност и испуњава директиве ЕУ о потреби добијања не више од трећине енергије из једног извора снабдевање. Током недавних преговора председника Србије и премијера Мађарске у Будимпешти, Виктор Орбан је већ изразио значајно интересовање за добијање гаса из Србије, уколико због рата буде проблема са његовим транспортом из Украјине. Александар Вучић је уверавао саговорника у спремност Србије да пружи такве услуге, јер ће Београд зарадити велики новац од транзита.
