- Učešće predsjedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine Komšića i člana Predsjedništva BiH Bećirovića na sastanku Krimske platforme u Kijevu
Rusija je prisustvo članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine na samitu Krimske platforme u Kijevu nazvala “neprijateljskim činom” na koji može odgovoriti. Ovu reakciju je na svojoj stranici objavila Ambasada Rusije u BiH. Rusko diplomatsko predstavništvo je u saopštenju objavilo da prisustvo predstavnika BiH na samitu doživljava kao “iskreno neprijateljski čin” i napad na teritorijalni integritet Ruske Federacije, a Moskva “zadržava pravo da odgovori na neprijateljske akcije”. BiH su na samitu predstavljali predsjedavajući Predsjedništva Željko Komšić, kao i član Predsjedništva Denis Bečirović. Tokom posjete Kijevu sastali su se s predsjednikom Volodimirom Zelenskim, komemorirali civile koje su ubili ruski okupatori u Buči. Ž. Komšić je u svom govoru naglasio da je Krim teritorija Ukrajine i da ne može biti kompromisa po pitanju nepovredivosti granica. Član predsjedništva BiH D. Bečirović rekao je da su nadležni organi države BiH osudili brutalnu agresiju Rusije na Ukrajinu kao čin kršenja međunarodnog prava. Bosna i Hercegovina je do danas glasala ukupno 86 puta, kao i EU, za osudu ruske agresije na Ukrajinu. Više od 60 najutjecajnijih svjetskih lidera prisustvovalo je Trećem samitu Krimske platforme, a kako je napomenuo D. Bečirović, “glas Bosne i Hercegovine čuo se na svim meridijanima i paralelama”. On je prokomentarisao izjavu predsjednika Republike Srpske M. Dodika, koji je rekao da su članovi Predsjedništva BiH iznosili privatne stavove u Ukrajini. “Mogu samo konstatirati da je on niži predstavnik vlasti u BiH i da kao takav nema apsolutno nikakvu nadležnost da govori o vanjskoj politici. To je isključiva nadležnost države Bosne i Hercegovine“, naglasio je Bećirović. “U ovim teškim trenucima podržavati Ukrajinu znači biti na pravoj strani istorije i dijeliti principe na kojima počiva civilizirani svijet. Podrška Ukrajini znači imati svjetonazor, pravno, moralno, politički i istorijski ispravan stav. A većina građana BiH snažno podržava Ukrajinu“, zaključio je D. Bečirović.
Uprkos kritikama posjete Kijevu od strane Ž. Komšića i D. Bečirovića od strane predstavnika Republike Srpske i najmoćnije hrvatske stranke u BiH – HDZ, ova dva člana Predsjedništva pokazala su odlučnost u potrebi pružanja pomoći Ukrajini u suprotstavljanju ruskoj agresiji i osiguranju njenog teritorijalnog integriteta, kao i njihovu zrelost u pristupima rješavanju pitanja rata i mira, utvrđivanju ko je agresor, a ko žrtva vojnog napada. Nije pitanje koliko BiH zaista može pomoći Ukrajini, već hoće li imati snage da jasno utvrdi da je na pravoj strani historijskih procesa. Ukrajina danas prolazi kroz ono kroz šta je BiH prolazila 1992.-95., a većina predstavnika zvaničnog Sarajeva dokazuje svoju pripadnost evropskom taboru boraca za trijumf međunarodnog prava, evropskih vrijednosti i slobode Ukrajine.
- Odnosi Kijeva i Beograda. Učešće Srbije na sastanku Krimske platforme
Tokom poslednjeg sastanka u Atini između predsednika Ukrajine i Srbije, Volodimir Zelenski je pozvao Aleksandra Vučića i srpsku stranu da se pridruži Trećem samitu Krimske platforme. Anna Brnabić imala je govor uputila video apel. Premijerka je navela da Srbija nikada nije bila za vrednosnu neutralnost i da u potpunosti poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. A. Brnabić je napomenula da Srbija žali zbog patnje koju su doživeli Ukrajina i njen narod. “Nastavićemo da poklanjamo posebnu pažnju humanitarnoj situaciji u Ukrajini i pružamo joj pomoć, o čemu svjedoči i naša odluka da doniramo robu i lijekove za ublažavanje humanitarnih patnji”, rekla je Brnabić. „Srbija je pravi prijatelj Ukrajine“, dodala je ona. U međuvremenu, šef srpske diplomatije Ivica Dačić sutradan se sastao sa ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu Aleksandrom Bocanom Harčenkom, navodeći da se Srbija nije pridružila saopštenju samita Krimske platforme, jer ono, prema njegovim rečima, prelazi granice koje su nama prihvatljive.
A upravo u ovo vreme u Beogradu su se okupili građani i ambasadori evropskih zemalja na Maršu mira povodom 32. godišnjice Dana nezavisnosti Ukrajine. Ambasadori su bili odjeveni u detalje boja ukrajinske zastave – plave i žute, poput kravate ili šala, a imali su i ukrajinske zastave, dok su građani nosili transparent “Ukrajina će pobijediti”. Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao je da će Sjedinjene Države podržavati Ukrajinu sve dok bude potrebno. Hil je takođe prokomentarisao samit u Atini i napomenuo da je došlo do uspešnog susreta predsednika Srbije i Ukrajine, što pokazuje da su Beograd i Kijev sve bliži, a napomenuo je i da je dobro što je premijer Srbije učestvovala u Krimskom forumu. Šef predstavništva Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre istakao je da učesnici Marša mira žele da pokažu solidarnost, ali i divljenje hrabrosti ukrajinskog naroda. Prema njegovim rečima, Srbija će nastaviti da podržava slanje humanitarne pomoći Ukrajini. “Potrebna nam je ujedinjena Evropa u ovim teškim okolnostima”, zaključio je Žofre.
Ovonedeljni susret predsednika Ukrajine i Srbije tokom samita u Atini imao je značajan odjek ne samo u društvima dve zemlje, već i u svim državama regiona Balkana. Unapređenje odnosa na pruzi Beograd-Kijev je važno i značajno. To potvrđuje onlajn učešće predsednice Vlade Srbije A. Brnabić na Trećem samitu Krimske platforme i njen sadržajan govor. U međuvremenu, proruske snage u Vladi Srbije, koje zauzimaju poseban stav, to su izrazile u izjavi lidera Socijalističke partije i ministra spoljnih poslova I. Dačića. Da ne bi bio pod ozbiljnim kritikama Moskve, Beograd je pribegao takvom manevru stavljajući ispred Kremlja političara naklonjenog Moskvi. Srbija nastavlja da manevriše između Brisela i Moskve, ali u poslednje vreme proevropske note zvuče mnogo glasnije od proruskih.
- Proces formiranja nove Vlade Crne Gore
Lider pokreta “Evropa sada” (PES) Milojko Spajić, koji je dobio mandat za formiranje nove vlade, rekao je da je zaključak Glavnog saveta PES-a da su za formiranje vlade dogovorili skupštinsku većinu. On je rekao da će za novog predsjednika Skupštine biti predložen lider stranke Demokratska Crna Gora Aleksa Bečić. “Očekujemo podršku 44 poslanika (od ukupno 81 člana) u parlamentu prilikom usvajanja nove vlade”, rekao je Spajić. Na pitanje da li prosrpski blok “Za budućnost Crne Gore” definitivno neće biti dio naredne Vlade Crne Gore, on je odgovorio da jeste. “Ne možemo vjerovati u njihovu iskrenost”, rekao je lider PES-a. Glavni savjet pokreta “Evropa sada” održao je sastanak na kojem se razgovaralo o principima formiranja nove, 44. vlade. U Vladi će biti i predstavnici bošnjačke manjine u zemlji, koji su dali ultimatum da neće biti zajedno u izvršnoj vlasti sa prosrpskim poslanicima. Vladu podržavaju i lokalni albanski poslanici.
Dakle, čini se da će konfiguracija nove crnogorske vlasti imati isključivo proevropski prizvuk uz učešće svih predstavnika nacionalnih manjina koji su dobili poslaničke mandate na izborima, osim srpske. Očigledno je da su nastojanja zvaničnog Beograda da izvrši pritisak na Crnu Goru imali suprotan efekat. Pored bloka “Za budućnost Crne Gore”, u vladinu koaliciju nije pozvana ni Demokratska partija socijalista, koja je bila dugo na vlasti i sa njom neki povezuju niz korupcionaških afera.
- Sastanak specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan sa političkim vrhom Sjeverne Makedonije
Zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan G. Escobar održao je sastanke sa predsjednikom Sjeverne Makedonije Stevom Pendarovskim i šefom makedonske diplomatije Bujarom Osmanijem. Na sastancima je potvrđena podrška SAD evropskim aspiracijama te zemlje, a zvanični Washington je izrazio očekivanje da će Sjeverna Makedonija nastaviti svoj put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Razmijenjena su mišljenja o aktuelnim političkim dešavanjima, sa akcentom na evropski dosije Sjeverne Makedonije, kao i na potrebu nastavka pregovaračkog procesa sa EU kroz implementaciju ustavnih amandmana.
Nakon sastanka premijera Kovačevskog sa Escobarom, ocijenjeno je da bilo koji drugi rezultat osim nastavka evropskog puta ne odgovara državnim i strateškim interesima Sjeverne Makedonije da ostvari cilj evropskih integracija, što ima nedvosmislenu podršku makedonskih državljana i, kao nikada do sada, iz inostranstva, od međunarodnih partnera. S EU je postignut dogovoreni okvir sa punom zaštitom makedonskog jezika i identiteta, a očekuje se napredak u odlukama države o priznavanju novih nacionalnih manjina, uključujući bugarsku. Premijer Kovačevski je rekao da ima dovoljno vremena za usvajanje ustavnih promena i da je važno da se taj proces sprovede kroz debatu. On smatra da opoziciona VMRO-DPMNE ima dovoljno evropskog potencijala i da to može, jer je u suprotnom alternativa blokada i izolacija zemlje. U međuvremenu, opozicija je drugačijeg mišljenja da neće podržati ustavne promjene pod diktatom i traži vanredne izbore. U izvještaju o sastanku lidera VMRO-DPMNE Mickoskog sa Eskobarom navodi se da je aktuelna vlast dezinformisala međunarodnu zajednicu, a posebno SAD, o mnogim unutrašnjepolitičkim pitanjima. Potvrđeno je da su glavno opredjeljenje i prioritet VMRO-DPMNE EU i evroatlantske vrijednosti. Istovremeno, Mickoski je istakao da je jedini izlaz iz ovako izuzetno teške situacije održavanje vanrednih parlamentarnih izbora na kojima će građani izabrati legitimnu vlast.
Dakle, dolazak američkog specijalnog predstavnika nije puno doprinjio interesima vlade Severne Makedonije. Opozicija tvrdoglavo ostaje na svom stavu – prvo prijevremeni izbori, na kojima očekuje pobjedu, pa tek onda unošenje promjena u ustav. Briselu i Washingtonu biće teško da promene mišljenje opozicione VMRO-DPMNE. Ona je vješto izgradila svoju odbrambenu poziciju i postepeno pomjera zemlju na prijevremene izbore. Jedina opcija zvaničnog Skoplja biće da održi prevremene izbore i pobedi na njima, promovišući podršku od strane Washingtona i Brisela i razotkrivajući dvostruku poziciju opozicije. Ali da li će to uspjeti ostaje pod velikim znakom pitanja.
- Vojna pomoć Ukrajini od strane zemalja Zapadnog Balkana
Nakon sastanka s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim u Atini, hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da je pripremio novi paket pomoći od 30 miliona eura, kojim će ukupan iznos podrške od Zagreba prema Kijevu povećati na 200 miliona eura. Prije toga, Hrvatska je Ukrajini prebacila 9 helikoptera Mi-8. Zagreb je Ukrajini također predao malokalibarsko oružje i vojnu odbrambenu opremu, 15 sovjetskih topova 130 mm M-46. Hrvatska i Ukrajina nedavno su dogovorile isporuku žitarica kroz hrvatske luke Vukovar na Dunavu i Rijeku na Jadranu. “Već je izvezeno nekoliko hiljada tona žitarica. Većina je otišla u Italiju, ostatak – na sjever Afrike”, potvrdio je Andrej Plenković.
Predsjednik Crne Gore J.Milatović je rekao da će njegova zemlja uručiti paket vojne podrške Ukrajini vrijedan 10 miliona eura i pridružiti se bezbjednosnim garancijama koje Ukrajini daju zemlje “G7”. Djelimično priznato Kosovo takođe pridružilo se deklaraciji G7 o “sigurnosnim garancijama” za Ukrajinu, napisao je premijer te zemlje Albin Kurti. Kosovski premijer je rekao da će ta zemlja pomoći Ukrajini da se približi pobjedi nad Rusijom i privesti rusko rukovodstvo pravdi za ratne zločine.
Može se primijetiti da većina zemalja Zapadnog Balkana ne stoji po strani u pogledu pružanja podrške Ukrajini, uključujući i vojnu podršku. Svojevremeno je Kijevu stigla značajna pomoć iz Sjeverne Makedonije, uključujući jurišne i borbene avione sovjetske proizvodnje. BiH proizvodi značajan broj vojne municije sovjetskog standarda koja se može koristiti u Ukrajini, uključujući i isporuku preko trećih zemalja. Određena vojna pomoć Kijevu stigla je čak i iz Srbije, a zvanični Beograd se ogradio od očigledno direktnih isporuka oružja ukrajinskoj vojsci, ali američki izvori su tačno naznačili koje vrste naoružanja i municije Ukrajina dobija. Moskva pokušava da progura svoje lobiste u Srbiji i Bosni i Hercegovini da raskinu direktne ugovore, a to nije tako lako u pogledu kupovine oružja i municije ako ide od strane trećih zemalja.
- Alternativni gasovod Srbija – Bugarska mogao bi da bude izgrađen već na jesen 2023. godine
Izgradnja drugog gasovoda između Srbije i Bugarske biće završena već u oktobru ove godine. Ovo mišljenje je iznela ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Džedović. “Ovo je strateški važan projekat ne samo za gasni sektor, već i za srpsku energetiku u celini, jer će obezbediti dodatni izvor snabdevanja gasom i visoku sigurnost dobijanja ovog energenta”, rekla je Džedović gostujući na jednom od gradilišta. Vredi napomenuti da je između Srbije i Bugarske već izgrađen magistralni gasovod „Balkanski tok“ – krak gasovoda „Turski tok“, kojim ruski prirodni gas iz Turske teče ka Srbiji i dalje ka Evropi. Gasovod je pušten u rad 1. januara 2021. godine. Izgradnja novog gasovoda, prema riječima same Džedović, ima za cilj smanjenje ovisnosti o isporuci ruskog plina diverzifikacijom izvora njegove proizvodnje. Diverzifikacija je jedan od zahteva Evropske unije prema Srbiji. U oktobru 2022. godine, tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvoreno je pozvala Srbiju da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja gasom, jer „previše fokusiranja na Rusiju nije dobro“. Briselski zvaničnici su tada nedvosmisleno nagovestili Beogradu da će alternativni interkonektor dovesti Srbiju korak bliže EU. Osvrćući se na izgradnju novog gasnog priključka, ministarka Džedović je izrazila nadu da će Srbija uskoro moći da dobija prirodni gas iz Azerbejdžana i kaspijskog regiona, kao i tečni prirodni gas sa terminala u Grčkoj. „U budućnosti će ovaj pravac (gasovod Srbija-Bugarska) postati još značajniji zbog diverzifikacije izvora snabdevanja gasom širom Evrope i mogućnosti kupovine gasa od različitih snabdevača. Zahvaljujući ovom interkonektoru, Srbija će imati veliku energetsku sigurnost, a igraće i ulogu tranzitne zemlje za ceo region, kao u slučaju gasovoda Balkanski tok, rekla je Dubravka Džedović. Zauzvrat, građevinski izvođači su izvijestili da su u ovom trenutku dobili 100% cijevi za budući gasovod. 70% ovih cijevi je već postavljeno. Takođe, podignuto je 45% svih zemaljskih objekata interkonektora Srbija-Bugarska.
Tako Srbija izgradnjom novog kraka gasovoda koji će dopremati plavo gorivo iz Azerbejdžana i tečni gas iz grčkih luka jača svoju energetsku nezavisnost i ispunjava direktive EU o potrebi dobijanja ne više od trećine energije iz jednog izvora snabdevanja. Tokom nedavnih pregovora predsednika Srbije i premijera Mađarske u Budimpešti, Viktor Orban je već izrazio značajan interes za dobijanje gasa iz Srbije, ukoliko zbog rata bude problema sa njegovim transportom iz Ukrajine. Aleksandar Vučić je sagovornika uverio u spremnosti Srbije da pruži takve usluge, jer će Beograd zaraditi dosta novca od tranzita.
