- Босна и Херцеговина ће спровести амерички пројекат диверзификације снабдевања гасом
Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине, 15. априла, на ванредној седници, усвојио је кључне амандмане на закон о Јужној интерконекцији (гасној интерконекцији) Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. Реч је о гасоводу који ће повезати Босну и Херцеговину са хрватском гасном мрежом и терминалом за течни природни гас (ТПГ) на острву Крк у Хрватској, што ће омогућити диверзификацију извора снабдевања гасом, елиминишући зависност од испорука из Русије.
Тренутно, Босна и Херцеговина добија искључиво руски гас, који стиже путем „Турског/Балканског тока“ преко Србије.
Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине усвојио је исти закон 8. априла, чиме гласање у Дому народа означава завршетак законодавног процеса. Следећи корак је потписивање међувладиног споразума између Босне и Херцеговине и Хрватске, које је заказано за крај месеца у Дубровнику, као и закључивање Споразума између Владе Федерације Босне и Херцеговине и инвеститора. Усвојеним изменама закона укинута је претходна одредба према којој је пројекат требало да реализује босанска компанија БХ Гас. Према новој верзији закона, инвеститор и руководилац пројекта дефинисан је као ААФС Инфраструктура и Енерџи д.о.о. у Сарајеву, која је у потпуном власништву америчке компаније AAFS Infrastructure and Energy LLC.
Раније ове године, појединци повезани са Трамповим окружењем посетили су Босну и Херцеговину како би разговарали о пројекту у име ААФС-а, промовишући га као корак ка јачању енергетске безбедности и смањењу регионалне зависности од руског гаса.
Амерички партнери су већ изразили спремност да одмах започну финансирање и реализацију пројекта. Процењени трошкови изградње пројекта крећу се од 405 милиона до 810 милиона евра, у зависности од конфигурације терена, материјала и техничких решења.
Влада Федерације Босне и Херцеговине изјавила је да је Јужна интерконекција један од најважнијих инфраструктурних и енергетских пројеката за Федерацију Босне и Херцеговине и државу Босну и Херцеговину, јер директно утиче на сигурност снабдевања гасом, стабилност енергетског система и економски развој.
- Вучић покреће роботизацију и дигитализацију војске
Председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић састао се 15. априла у војној бази у Београду са руководством Министарства одбране и Оружаних снага Србије, са којима је разговарао о тренутној безбедносној ситуацији и будућим плановима за унапређење оперативних и функционалних способности Оружаних снага Србије. Састанку су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Оружаних снага Србије генерал Милан Мојсиловић, као и представници Републике Српске — чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, руководство РС и лидер СНСД-а Милорад Додик.
У свом обраћању на састанку, Вучић је најавио да ће у наредним данима бити потписани „велики и веома важни уговори за даљу набавку наоружања и војне опреме“. Према његовим речима, Војска Србије „имаће изузетно моћан вишеслојни систем противваздушне одбране“.
Председник Србије је такође изјавио да очекује значајно повећање производње дронова у земљи ове године. Поред тога, према његовим речима, планирана је значајна роботизација и дигитализација војске, те је он, као врховни командант Оружаних снага Србије, „предложио израду и усвајање Стратегије роботизације“.
По Вучићевом мишљењу, безбедносна ситуација је нешто сложенија него почетком године, пре свега због активности војног савеза Приштине, Тиране и Загреба.
- Хрватска и Албанија су се договориле о даљем развоју одбрамбене сарадње
Заменик премијера и министар одбране Хрватске Иван Анушић састао се 15. априла у Загребу са својим албанским колегом Ермалом Нуфијем. Фокус њихових разговора био је на јачању трилатералне сарадње између Хрватске, Албаније и Косова, могућностима за даљи развој одбрамбене сарадње, као и актуелној безбедносној ситуацији у Југоисточној Европи, Украјини и на Блиском истоку.
Министарство одбране Албаније је на својој званичној веб страници нагласило да је састанак у Загребу „још једном потврдио зближавање две земље као савезника у оквиру НАТО-а“.
„Што се тиче конкретних пројеката о којима смо разговарали, они се првенствено односе на беспилотне летелице, дронове и друге системе који се користе у савременом ратовању“, рекао је министар Анушић новинарима након састанка.
Хрватски министар је такође коментарисао изјаве председника Србије Александра Вучића да ће се Србија наставити наоружавати као одговор на оно што Вучић назива претњом и савезом против Србије. „Не забрињава ме оно што ради Вучић. То је његова држава, он је председник у тој држави, он има легитимитет да тамо ради шта мисли да треба да ради и не видим никакав проблем у смислу да бисмо ми требали да будемо забринути. Имамо своје стратегије, визије и пројекте у нјих реализујемо. На крају крајева, држимо се онога што смо пуно пута рекли, а то је стабилност овог дела Европе, рекао је Анушић.
- Расправа у Савету безбедности УН о Мисији УН на Косову
Састанак Савета безбедности УН о Косову 9. априла поново је забележио разлике у ставовима о будућности Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову (УНМИК).
Питер Ду, нови специјални представник и шеф УНМИК-а, изјавио је да, вођен резолуцијом 1244 (1999), усмерава напоре Мисије на подршку дијалогу и изградњу поверења између заједница, као и између заједница и институција. Ду је инсистирао да, упркос смањењу броја запослених у УНМИК-у за скоро 30 процената због финансијске кризе у УН, активности Мисије у промоцији културе мира остају виталне.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић нагласио је да УНМИК наставља да служи као „кључна гаранција мира, стабилности и заштите основних људских права Срба на Косову и Метохији“. По његовом мишљењу, присуство треба ојачати и „свака дискусија о његовој будућности мора бити строго вођена ситуацијом на терену“.
Овај став су подржали представници Русије и Кине.
Представник Руске Федерације изјавио је да Мисија УН наставља да обавља свој „основни задатак — да доприноси одржавању стабилности“, стога је „неприхватљиво“ смањивати буџет или број запослених у УНМИК-у. Нагласио је да ће Москва „прихватити само одлуку која ће бити прихватљива самим Србима“.
Представник Кине се сложио, подсећајући на „важну улогу“ Мисије УН у одржавању стабилности на Косову и промоцији националног помирења, и позвао Савет да Мисији пружи одговарајућу политичку и буџетску подршку.
Истовремено, министар спољних послова Косова Глаук Коњуфца изјавио је да је мандат УНМИК-а „испуњен“. Позвао је Србију да „прихвати реалност“, призна Косово као суверену, независну државу и „престане да држи своје друштво — и цео регион — као таоца тежњи да се обнови регионална хегемонија“. Наглашавајући да је мандат УНМИК-а „завршен“, рекао је: „Фокус не би требало да буде на присуству Уједињених нација на Косову преко УНМИК-а, већ на пријему Косова у УН.“
Представница Сједињених Држава такође се изјаснила у прилог окончања Мисије УН на Косову. Она је изјавила да „нема разлога да се Косово 2026. године третира као да је још увек Косово 1999. године“. Према њеним речима, УНМИК више не игра значајну административну, војну или посредничку улогу и представља „преоптерећену, превише финансирану мировну мисију без мировњака“. Поздрављајући предложено смањење буџета Мисије УН на Косову од стране генералног секретара као корак у правом смеру, закључила је: „УНМИК је стигао до краја пута“.
- Одобрен програм развоја контроверзног „Српско-руског хуманитарног центра“
„Српско-руски хуманитарни центар“ у Нишу добиће модерну опрему за гашење пожара и нови симулатор за обуку на полигону, према програму развоја Центра за период 2025–2027. Ово је договорено 16. априла у Београду од стране званичника Министарства унутрашњих послова Србије и Министарства цивилне одбране и ванредних ситуација Русије.
Центар је основан пре 14 година у складу са међувладиним споразумом како би се обезбедио „низ хуманитарних задатака на територији Србије и других земаља балканског региона“. Недавно су новинари открили да је Србија током протеклих десет година издвојила око 2,3 милиона евра државних средстава за финансирање Центра. Годишњи износи варирају. Према извештајима медија, они су нагло порасли 2024. године, када је из буџета Србије Центру исплаћено око 55 милиона динара (470 хиљада евра). У наредној години, 2025, Центар је примио 48 милиона динара (410.000 евра). Намене плаћања наведене су као „трговина робом и услугама“, „други капитални грантови међународним организацијама“ или „друге операције“. Међутим, нема података о томе на шта су тачно потрошена државна средства.
Западне обавештајне службе су више пута изражавале став да је објекат у Нишу заправо руско „шпијунско гнездо“ и хибридна руска база.
Посланици опозиције у српском парламенту крајем прошле године поднели су иницијативу за прекид активности „Српско-руског хуманитарног центра“.
- Груевски може бити изручен Северној Македонији
Победник парламентарних избора у Мађарској, Петер Мађар, не искључује изручење Северној Македонији бившег премијера те земље, Николе Груевског, коме је 2018. године одобрен политички азил у Мађарској.
На конференцији за новинаре дан након изборне победе, Мађар је изјавио да Мађарска неће постати уточиште за криминалце који су на међународној потрази. „Ово се не односи само на бивше пољске министре, већ и на Николу Груевског. На крају крајева, он је бивши премијер Северне Македоније и тражени криминалац који је у бекству“, рекао је Мађар.
Груевски, који је био премијер Македоније од 2006. до 2016. године, осуђен је на затворску казну због корупције и прања новца. У новембру 2018. године, Груевски је побегао из Северне Македоније и, након што је прошао кроз неколико балканских земаља, стигао је у Мађарску, где му је влада Виктора Орбана одобрила азил. Северна Македонија је исте године, а потом и 2019. године, безуспешно тражила његово изручење од Мађарске.
Лидер опозиције и председник странке СДСМ Венко Филипче већ је апеловао на владу да одмах пошаље захтев за изручење бившег премијера Николе Груевског Мађарској.
Министарство правде Северне Македоније је 14. априла објавило да ће од правосудних органа и тужилаштва затражити потребна документа из свих случајева везаних за Николу Груевског. „Након што прими потребна документа од надлежних органа, Министарство правде ће поступати у складу са важећим законодавством“, саопштило је министарство.
Актуелни премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски, који сада предводи ВМРО-ДПМНЕ, странку Груевског, а био је саветник у његовој влади, изјавио је да „ако се Никола Груевски појави у Македонији, за њега постоји правоснажна пресуда, и одмах по појављивању у Македонији органи за спровођење закона, по правилу, притварају га и шаљу на издржавање казне у затвору у складу са правоснажном одлуком“.
- Трамп млађи посетио Републику Српску
Доналд Трамп млађи, најстарији син председника Сједињених Држава, посетио је Републику Српску (Босну и Херцеговину) 7. априла. Посета је имала приватни статус и одржана је на позив Игора Додика, функционера владајуће странке СНСД и сина лидера СНСД-а Милорада Додика.
Програм боравка Трампа млађег у Бањалуци укључивао је пословни панел са учешћем водећих представника политичких и пословних кругова РС, на којем је разматрана могућност привлачења америчких инвестиција у Републику Српску и економска сарадња између Сједињених Држава и РС.
Стејт департмент САД и Амбасада САД у Босни и Херцеговини дистанцирали су се од догађаја, истичући да Доналд Трамп млађи путује као приватно лице и не представља званичну владу земље. Међутим, за локално руководство ова посета је била потврда исправности њиховог курса ка јачању веза са владајућим круговима у Вашингтону и окружењем председника Трампа.
