- Лидери земаља Западног Балкана осуђују напад Хамаса на Израел
Председник Србије Александар Вучић осудио је стравичне нападе на Израел, рекавши да су свету потребни Израелци и Палестинци да заједно зауставе насиље. Јеврејски народ је кроз историју доживео велика страдања и зато Израел заслужује миран и безбедан живот, рекао је Вучић.
Црногорски председник Јаков Милатович осудио је напад Хамаса на Израел и изразио саучешће породицама жртава. Према његовим речима, Црна Гора је солидарна са Израелом.
Члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић саопштио је да са дубоком забринутошћу прати ескалацију сукоба на Блиском истоку и најоштрије осуђује сваки вид насиља, посебно када страдају невини цивили. Босна и Херцеговина остаје посвећена борби против тероризма, насилног екстремизма и радикализације у свим његовим облицима.
Шефица Савјета министара БиХ Борјана Кришто осудила је изненадни напад палестинске групе Хамас на Израел у којем је страдало много људи.
Лидери земаља турбулентног региона Западног Балкана готово су једногласно осудили напад милитаната Хамаса на Израел. Сви они схватају опасност од провокативних акција радикалних група, које под маском борбе за национална права врше злочине над недужним цивилним становништвом.
Вреди напоменути да је геополитичка турбуленција настала као резултат још једног палестинско-израелског сукоба несумњиво корисна за Москву. Русију и Палестину повезују блиски односи још од совјетских времена. Заинтересован да промовише свој утицај међу земљама арапског света, СССР је директно осудио Израел као „помоћника западног империјализма“, а активности Палестинаца као „националноослободилачког покрета“. За разлику од Хезболаха, Хамас није 100% под утицајем Ирана. Хамас има дугогодишње и вишестране везе са Руском Федерацијом. Представници групе су примљени на високом нивоу, укључујући министра спољних послова Руске Федерације у Москви. Последња таква посета одржана је већ након почетка руско-украјинског рата у септембру 2022. Од 2015. до 2020. године одржано је 7 званичних састанака највишег руководства Министарства спољних послова Руске Федерације и Хамаса. Осим тога, Русија буквално пуни појас Газе свим врстама наоружања, снабдевајући преко Сирије, Ирана и Хезболаха.
- Етнички Срби се регрутују у редове руске војске
Русија регрутује српске плаћенике и смешта их у студентски дом у предграђу Москве, планирајући да формирају свесрпску бригаду. Руски сервис Би-Би-Си саопштио је да су српски плаћеници били у саставу 106. падобранске дивизије. Конкретно, српски командант Давор Савичић, који се бори на истоку Украјине од 2014. године; Александар „Хирург“ Залдостанов, вођа „Ноћних вукова“; и син бившег председника Југославије Марка Милошевића, који живи у Русији, баве се регрутацијом. Руска служба Би-Би-Сија проучила је снимак једног од састанака на којем је учествовао Давор Савичић, на којем је изјавио да ће до јесени 2023. формирати пуноправну српску бригаду у саставу 106. тулске падобранске дивизије РФ, укључујући и до хиљаду грађана Србије. За овај пројекат развијен је читав систем у Московској области: странци који долазе у Русију смештени су у привремене студентске зграде поред стадиона у Красногорску. Постоји чак и списак имена Срба који су регрутовани у руску војску. Међу њима је био и српски држављанин Вукашин Стевановић. Он је негирао да је потписао уговор и сада служи у 106. падобранској дивизији. Вукашин Стевановић тврди да у Русији ради као обичан грађевински радник. Али на неколико фотографија на својим друштвеним мрежама позира са оружјем у војној униформи.
Да српски плаћеници учествују у рату у Украјини, потврдили су крајем августа прошле године. Давор Савичић и српски снајпериста Дејан Берић у руској пропагандној емисији Соловјев уживо. Савичић је рекао да се на почетку рата његов батаљон налазио у рејону аеродрома Гостомел код Кијева, након чега су пребачени у Харковску област, а затим у село Богородично, Краматорског округа, Доњецке области.
Треба напоменути да је плаћеничка служба у Србији кривично дело, па Срби регрутовани у руску војску у домовини могу добити и до 10 година затвора. Међутим, у односу на оне који су се против украјинске војске у Донбасу борили на страни руских снага од 2014. године, односно пре велике војне инвазије руске војске на Украјину, српски правосудни органи применили су најлакше облике кривичног гоњења. Очигледно је да су ови плаћеници својевремено предали председнику Републике Српске Милораду Додику православну икону украдену из једног од Луганских музеја. Још као члан Председништва Босне и Херцеговине поклонио ју је министру иностраних послова Руске Федерације С. Лаврову, али је њену фотографију неопрезно објавио на друштвеним мрежама на којој је видљив печат украјинског музеја. М. Додик се оправдао да су му ову икону поклонили људи који никада нису били у Донбасу, што, међутим, не отклања сумњу да су је украли српски плаћеници из музејске збирке украјинског града који је био под привременом руском окупацијом. Тада је С.Лавров био принуђен да врати украдену икону М.Додику.
- Након европских санкција руској нафти, Република Српска је била принуђена да промијени власника своје рафинерије у Броду
Рафинерија нафте у Босанском Броду (Република Српска, Босна и Херцеговина), која тренутно припада Русији, требало би да пређе у власништво Азербејџана. Закључивање овог аранжмана требало би да буде у Москви, где М. Додик, према сопственој изјави, крајем октобра ове године одлази на састанак са В. Путином и руководством Руске Федерације. Овакав развој догађаја могао би се предвидјети из изјаве Милорада Додика током посјете Будимпешти 20. августа 2023. године, где се састао са председником Азербејџана Илхамом Алијевим. Додик је тада рекао да је „Азербејџан заинтересован за улагање у енергетске пројекте у Републици Српској“. Додик је прије тога у мају ове године истим поводом посетио Азербејџан гдје се састао са тамошњим премијером Алијем Асадовим.
Руска нафта, због санкција ЕУ тој земљи, која је узрок војне агресије на Украјину, више не може да се испоручује на нафтни терминал и погон за прераду у Броду у Републици Српској, БиХ, већ би легално могла да иде преко Азербејџана. Други важан разлог за овакву „економску акцију“ је продаја производње битумена у рафинерији Брод. Залихе овог производа које су биле у рафинерији су распродате, потражња за њим је велика, посебно из Албаније. Исти „пакет“ укључује и продају мреже бензинских пумпи „Нестро петрол“, која се налази на територији Републике Српске, која такође припада Русији, али би је требало да апсорбује не Азербејџан, већ мађарски енергетски гигант „МОЛ“. Истовремено, Додик је у Будимпешти водио преговоре са мађарским премијером В. Орбаном, који је пристао да преузме све инвестиционе пројекте које је Њемачка одбила на територији РС у знак осуде сепаратистичког и политичког дјеловања М. Додика.
Тако проруски политичари из РС, уз дозволу Москве, преоријентишу власништво над својом главном рафинеријом као највећем ентитетском компанијом. Појава Азербејџана је донекле разумљива, будући да су се Баку и Сарајево договорили о могућности испоруке азербејџанског гаса Јадранско-јонским гасоводом, који се гради од Албаније до Италије дуж обала два мора, укључујући и територију Босне и Херцеговине. Ово је снабдевање гасом, које често иде руку под руку са нафтним пословима. Мађарска је, пак, одлучила да са својим улагањима оде у Републику Српску, спасивши је од банкрота. Додик је заузврат обећао не само продају мреже бензинских пумпи МОЛ-у, већ и увођење изучавања мађарског језика у све школе и високошколске установе РС. Не чуди што проруски Орбан помаже проруском Додику, јер се све то ради уз политички и финансијски благослов Кремља.
- Самит министара иностраних послова Западног Балкана у Тирани у оквиру Берлинског процеса
У главном граду Албаније, Тирани, одржан је састанак министара спољних послова земаља Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса. Током састанка, актуелна геополитичка ситуација, безбедност региона, значај и изазови регионалне сарадње, европска перспектива Западног Балкана, достигнућа у оквиру Берлинског процеса, алати за убрзани процес економског развоја региона у контексту новог плана раста који је Европска комисија представила у мају, а разговарало се о активностима на имплементацији Заједничког регионалног тржишта.
Састанци попут оног у Тирани јачају колективну одлучност земаља Западног Балкана да остваре пуноправно чланство у ЕУ. Када је реч о политици ширења Европске уније према Западном Балкану у последње две године, она се одвијала у позадини дубоких геополитичких промена не само у Европи, већ и на светској сцени. Земље Западног Балкана заједнички настоје да одрже стабилност, демократске вредности и суверенитет у региону и обезбеде сигурну и просперитетну будућност за све. Тежња грађана земаља Западног Балкана је постизање бољег квалитета живота и политичког амбијента који осигурава будућност без страха од сутра. Земље региона такође настоје да имплементирају Заједничко регионално тржиште, посебно у контексту предложене убрзане интеграције ЕУ у Јединствено тржиште. Заједничко регионално тржиште које добро функционише побољшава економску сарадњу између земаља Западног Балкана и усклађује привреду са стандардима и праксом ЕУ.
Треба разумети да је Берлински процес одиграо кључну улогу у промовисању дијалога, унапређењу инфраструктуре, јачању економске сарадње и решавању регионалних проблема у земљама Западног Балкана. Ово показује посвећеност ЕУ да подржи Западни Балкан на путу земаља региона ка чланству у Европској унији. Берлински процес је регионална иницијатива покренута 2014. године са циљем убрзања европских интеграција земаља Западног Балкана, економског и инфраструктурног развоја и унапређења регионалне сарадње.
Ипак, није прошло без инцидената. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић није учествовао на заједничкој фото сесији министара спољних послова Западног Балкана и Европске уније по завршетку самита. Српски министар је напоменуо да није дошао на заједничко фотографисање јер је, између осталог, иза министара била застава Косова. Дакле, Београд, из очигледних разлога, не признаје косовску државност и игнорише њено постојање, иако, ако жели у ЕУ, мора то учинити у неком облику.
- Мирослав Лајчак се залаже за укидање санкција ЕУ Косову
Специјални представник Европске уније за дијалог Косова и Србије Мирослав Лајчак најавио је могуће укидање санкција ЕУ Косову због недавних дешавања на северу земље. Он је поновио европски став да се нормализација мора постићи дијалогом и да је то једино могуће решење. Према његовом мишљењу, провокација 24. септембра текуће године на северу Косова није била случајна. То је била страшна ствар која се догодила и то треба добро истражити. Чињеница је да су се многе ствари промениле и да ће утицати на наставак дијалога на много начина, али постоји једна ствар која се није променила и неће се променити, а то је да је за нормализацију односа Косова и Србије договор потребан, што значи компромис који можемо постићи само дијалогом, сматра М. Лајчак. Он сматра да ко год каже да је дијалог мртав, говори да је европска будућност мртва, јер је пут Косова и Србије у Европу само кроз нормализацију. У садашњим околностима није баш добро што је Косово под негативним мерама ЕУ и да се ово питање решава, сугерисао је М. Лајчак.
Подсетимо, Европска унија је увела санкције Косову још у јуну ове године, позивајући се на то да Косово „није узело у обзир захтев Брисела да предузме хитне мере за смањење тензија на северу током маја”.
Међутим, сада специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак сматра да је неопходно нормализовати односе Београда и Приштине, док још једном одбацује изјаве косовског премијера Аљбина Куртија да је стао на страну Србије. Председници земаља чланица Савета безбедности УН, са којима је М. Лајчак разговарао у Њујорку, веома су забринути за односе Србије и Косова, рекао је специјални изасланик ЕУ на регионалном форуму у Будви (Црна Гора). Није узалуд напоменуо да нема нормалне будућности две стране без нормализације односа, до које треба доћи искључиво дијалогом. Косово и Србија имају велики утицај на ситуацију свих земаља Западног Балкана и то је већ реалност.
- Заменик генералног секретара НАТО-а о ситуацији на Западном Балкану
Заменик генералног секретара НАТО Мирчеа Џоане рекао је да је ова година била тешка за регион Западног Балкана, посебно на Косову, где су у мају рањена 93 војника Кфора, а насиље је у последње време појачано. Затим, 24. септембра, дошло је до напада на патролу косовске полиције, при чему је један полицајац погинуо, а двојица су рањена. Потоњи сукоб у манастиру Бањска довео је до погибије неколико нападача. Зато ово насиље мора престати, рекао је М. Јоане током говора на конференцији „Бити безбедан“ у Будви.
Он је подсетио да је НАТО распоредио стотине додатних војника на Косову као одговор на повећане тензије. Само прошле недеље, Уједињено Краљевство је распоредило још 600 војника, а Алијанса је спремна да изврши даље промене у ставу КФОР-а ако буде потребно. КФОР наставља помно да прати ситуацију и сви су спремни да одговоре, а неутралност и непристрасност су кључни за успех мисије КФОР-а.
М. Јоане је подсетио да је командант НАТО снага на Косову у сталном контакту са свим својим главним саговорницима, укључујући косовске безбедносне структуре и лидере српских снага. Истовремено, Кфор ће предузети све неопходне мере за испуњење мисије у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, односно очување безбедног окружења и слободе кретања за све грађане Косова.
Стога НАТО снажно подржава дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ. Контроверзна питања, према званичном Бриселу, могу се решити само политичким договором. То захтева искреност, стрпљење, упорност и компромис. Стога је време за деескалацију. Говорећи о ситуацији у БиХ, М. Јоане сматра да „сепаратистичка реторика и акције изазивају озбиљну забринутост. НАТО ће одлучно подржати суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине и напоре земље ка евроатлантским реформама. Исто тако, званични Брисел подржава Европске и евроатлантске интеграције свих земаља Западног Балкана, као и операцију под водством ЕУ у оквиру споразума „Берлин плус“ и обнављање мандата ЕУФОР-а.
Званични Брисел верује да је политика отворених врата НАТО-а добро послужила многим земљама Западног Балкана. Од када су Црна Гора и Северна Македонија постале чланице НАТО-а, већина земаља у региону сада су савезници Алијансе, чиме је цели регион много безбеднији.
