Недавно истицање руских застава од стране навијача Црвене звезде из Београда на утакмици српске лиге превазилази пуки спортски ентузијазам, откривајући занимљиву интеракцију фудбалских навијача, политичког утицаја и историјских токова у Србији. Овај чин није само изоловани исказ геополитичке симпатије, већ значајно поглавље у текућем наративу о умешаности српских фудбалских навијачких група у политичке и националистичке демонстрације, потенцијално оркестриране од стране српских обавештајних служби.
Овај инцидент је само један пример проруског активизма међу српским хулиганима. Њихова кореографија, која приказује гробље у бојама украјинске заставе пре руске инвазије, заједно са њиховом подршком контроверзним националним личностима, наглашава дугогодишњу склоност Русији.
Култура фудбалских навијача у Србији, посебно међу групама као што су „Делије“ Црвене звезде и београдски „Гробари“ Партизана, оличава шири друштвено-политички феномен дубоко криминализованог друштва. Ове групе су историјски превазишле своју улогу пуких навијача фудбалских клубова и репрезентације Србије. Они имају веома важно место у српским обавештајним стратегијама.
Корени овог сложеног односа могу се пратити још од распада социјалистичке Југославије, када су фудбалски стадиони постали позорнице за изражавање и јачање насталих националистичких осећања и међуетничких тензија, посебно током утакмица између тимова из различитих југословенских република. Злогласна утакмица 1990. Године у Загребу између Црвене звезде из Београда и загребачког Динама, која је прерасла у насиље, симболизује испреплетеност фудбала са политичким и друштвеним немирима који су довели до ратова у Југославији. Џејмс Монтегју је у свом тексту за CNN ову утакмицу уврстио међу пет фудбалских утакмица које су значајно утицале на свет.
Учешће фудбалских навијачких група у уследелим ратовима, укључујући њихове везе са паравојним јединицама које су предводили појединци попут Аркана, наглашава степен преклапања између фудбалских навијача и политичког активизма. Арканов напредак од вођења „Делија” до командовања паравојном јединицом умешаном у почињење ратних злочина илуструје како се навијачке групе могу мобилисати за шире политичке и војне циљеве, често уз имплицитну или експлицитну сагласност државних органа.
Чини се да се историја понавља на Балкану, као што се види на недавном суђењу Вељку Беливуку, фудбалском хулигану који је постао вођа банде. Ово суђење је додатно разоткрило злокобне везе између највишег руководства Србије и насилних нарко-банди, бацивши додатну сенку на сарадњу државе са криминалним елементима, као што је недавно приказано у чланку Њујорк тајмса. Беливукове тврдње да је деловао по наређењима председника Александра Вучића истичу дубоке везе између политичке моћи, организованог криминала и фудбалских навијачких група у Србији.
Беливукова трансформација од фудбалског ентузијасте у криминалног генија, заједно са његовим везама са утицајним политичким личностима и наводним активностима његове банде коју подржава држава, подсећа на пут којим је Аркан кренуо касних 80-их и раних 90-их.
Ово приказује мрачно преплитање културе фудбалских навијача са криминалним подземљем и политичким шемама. Ова фузија се не односи само на криминалне активности, већ одражава и ширу тему руског утицаја у Србији, где фудбалске навијачке групе, традиционално ангажоване на националистичким циљевима, сада такође делују као канали за изражавање геополитичке привржености, посебно према Русији.
Недавно оркестрирани искази подршке Русији од стране навијача Црвене звезде, усред глобалних геополитичких тензија, постављају питања о потенцијалном умешању или координацији државе. Добра организација ових активности сугерише ниво оркестрације који указује на умешаност српских обавештајних служби, са циљем да се ове навијачке групе искористе за политичке поруке, вероватно да сигнализирају геополитички став и лојалност Србије.
Штавише, повезаност српских фудбалских навијачких група са организованим криминалом и њихова улога у политичким протестима наглашава њихов значај као друштвено-политичких актера. Извештај Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала о фудбалским навијачким групама на Западном Балкану баца светло на овај аспект.
Историјско регрутовање фудбалских навијача од стране југословенских и српских обавештајних служби за тајне операције у иностранству, укључујући политичка убиства, додаје још једну димензију овом сложеном наративу. Ова историја указује на дугогодишњу везу између навијачких група, државних агенди и тајних операција, узимајући догађаје као што је истицање руских застава као део континуума интеракција између државе и навијачких група које служе ширим политичким циљевима.
Импликације овако оркестрираних активности унутар српске фудбалске културе су значајне, наглашавајући потребу за нијансираним разумевањем фактора који обликују јавно изражавање политичког сентимента и националног идентитета. Ово захтева дубинско испитивање етичких питања у вези са употребом навијачких група у политичке сврхе и дугорочним утицајем таквих стратегија на ткиво друштва.
Интеракција између српских фудбалских навијачких група, политичких покрета и државе, како је истакнуто недавним догађајима и укорењено у историјским преседанима, представља убедљиву причу о сложеној динамици која се дешава у српском друштву. Случај српских фудбалскоих навијача, са својим дубоко укорењеним везама са организованим криминалом и службама државне безбедности, пружа јединствену перспективу на ширу тему спорта, политике и друштва на Балкану.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
Љубомир Филиповић. Црногорски политиколог
