- У Београду покренут нови формат сарадње међу земљама кандидатима за ЕУ – Конференција председника парламената
Дана 7. јула у Београду је почела дводневна Конференција председника парламената земаља кандидата за Европску унију. Конференција је заједничка иницијатива Народне скупштине Републике Србије и Врховне раде Украјине.
Обраћајући се учесницима, председница Народне скупштине Ана Брнабић нагласила је да је „ово први пут да су председници парламената земаља кандидата за Европску унију покренули заједничку иницијативу за успостављање редовне сарадње“. Према речима Брнабић, парламенти треба да имају активнију улогу у јачању сарадње међу земљама кандидатима.
Главни циљ конференције јесте успостављање сталног оквира сарадње међу председницима парламената земаља кандидата за Европску унију, заснованог на редовном дијалогу, размени искустава и заједничким иницијативама. Како је нагласила Брнабић, земље учеснице налазе се у различитим фазама европских интеграција и суочавају се са различитим изазовима, због чега је размена искустава посебно важна.
Конференција је окупила највише парламентарне званичнике земаља кандидата за Европску унију.
За председника Врховне раде Украјине ово је била прва званична посета Србији у последњих 15 година. У обраћању учесницима конференције председник украјинског парламента Руслан Стефанчук обавестио је присутне о разорним последицама најновијих руских ракетних напада на Кијев и изразио захвалност српској страни на подршци Украјини.
Уочи конференције, у интервјуу за Euronews, Ана Брнабић изјавила је да је Србија од почетка пуног руског рата против Украјине пружила Украјини више од 60 милиона евра директне финансијске и хуманитарне помоћи, али не и војну подршку.
У оквиру посете председника украјинског парламента Београду, Руслан Стефанчук одржао је билатерални састанак са председником Србије Александром Вучићем, током којег су две стране разговарале о тренутном стању билатералних односа и европским перспективама обе земље.
- Скупштина Црне Горе изгласала покретање поступка за измену Устава
Уставне измене односе се на Судски и Тужилачки савет и Централну банку Црне Горе, што је од суштинског значаја за затварање једног од кључних преговарачких поглавља у процесу европских интеграција — Поглавља 23: Правосуђе и основна права.
На седници парламента 7. јула за је гласало 74 од 77 посланика, док су три посланика била против.
Након одлуке о покретању поступка за измену Устава — за коју је била потребна подршка најмање 54 посланика — скупштински Уставни одбор припремиће нацрт амандмана, који ће поново бити упућен на гласање. Затим следи јавна расправа у трајању од најмање месец дана, после чега ће бити припремљен коначни текст амандмана и достављен Скупштини на коначно одлучивање.
Раније су представници парламентарне већине и дела опозиције постигли договор о подршци уставним амандманима. Према том договору, најкасније до 31. јула биће усвојене измене раније донетих спорних закона о унутрашњим пословима и о Агенцији за националну безбедност (АНБ). До истог рока биће формирано посебно радно тело које ће пратити спровођење ових одредаба.
Посланици Демократске народне партије (ДНП) нису подржали покретање поступка за измену Устава. Лидер ДНП-а Милан Кнежевић нагласио је да се његова партија не слаже са „неоправданим“ изостављањем из списка планираних уставних измена одредбе којом би српски језик добио статус службеног језика, и најавио да ће партија наставити политичку борбу.
Раније ове године Демократска народна партија поднела је Скупштини иницијативу за уставне измене којима би српски језик добио статус службеног језика уз црногорски. Иницијатива није обезбедила довољну подршку, јер су за њу гласали само посланици Кнежевићеве партије и Нове српске демократије, странке председника Скупштине Андрије Мандића. Након тога ДНП се повукао из владајуће коалиције и на државном нивоу и у Подгорици.
- Народна скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о заштити виталних националних интереса српског народа у Босни и Херцеговини
Документ позива на враћање надлежности Републике Српске предвиђених Дејтонским споразумом и Уставом Босне и Херцеговине, затварање Канцеларије високог представника, заштиту српског националног идентитета и јачање веза са Србијом.
У Декларацији се наглашава да надлежности институција Републике Српске морају бити заштићене од преноса на ниво Босне и Херцеговине и да су такви преноси супротни Дејтонском споразуму и уставном поретку Босне и Херцеговине. Народна скупштина Републике Српске сматра да је потребно „вратити Републици Српској, кроз парламентарне процедуре на нивоу Босне и Херцеговине, укључујући укидање низа одлука високих представника, дејтонске надлежности које су јој одузете супротно Уставу и закону, уз свесрдну подршку дела међународне заједнице и унитаристичких снага у Босни и Херцеговини“. То „укључује окончање мандата Канцеларије високог представника и високог представника, те прелазак на дијалог и политички договор свих релевантних политичких актера о будућности Босне и Херцеговине“.
Декларација наглашава важност спречавања свих покушаја да се одузме имовина Републике Српске и да се право својине пренесе на ниво Босне и Херцеговине. У документу се истиче да је у том погледу потребно ојачати правни оквир и кажњавати све злоупотребе повезане с овим виталним националним питањем.
Документ такође позива на даље продубљивање сарадње са Републиком Србијом у економији, култури, образовању, инфраструктури, безбедности и свим другим областима. Наглашава се да сарадња Републике Српске и Србије није усмерена против других народа или суседних земаља, већ има за циљ јачање српског националног идентитета и допринос миру и стабилности.
Декларација такође истиче значај заштите културног и историјског наслеђа, српског језика, ћириличког писма, верских објеката и других симбола српског идентитета.
Документ није правно обавезујући.
Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине, нагласила је да Декларација има за циљ подизање свести о положају и правима српског народа, као и о механизмима којима се та права могу заштитити.
„Све што Републици Српској треба наведено је у овој Декларацији. Она (Република Српска) жели то да постигне кроз Народну скупштину, као што је Скупштина учинила 9. јануара“, рекао је премијер Саво Минић, позивајући се на одлуку од 9. јануара 1992. године, када је Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини усвојила Декларацију о проглашењу Републике Српске.
- Званичници Републике Српске настављају контакте са руским званичницима упркос упозорењима ЕУ
Европска унија је одлучно одбацила дестабилизујуће активности Русије на Западном Балкану и нагласила да нормални односи са Москвом нису могући све док режим Владимира Путина наставља агресорски рат против Украјине. То је саопштила Европска комисија као одговор на потписивање меморандума о сарадњи између полиције Републике Српске и Министарства унутрашњих послова Руске Федерације у Москви.
Дана 23. јуна, током посете Москви, министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир потписао је документ о проширењу сарадње са Олегом Барановом, начелником Главне управе Министарства унутрашњих послова Руске Федерације за град Москву. Сарадња две институције траје више од деценије; међутим, према званичницима Републике Српске, нови меморандум „додатно прецизира облике стручног усавршавања, размене искустава и организовања заједничких вежби“. Пуни текст документа није објављен.
Олег Баранов је под индивидуалним санкцијама Европске уније од 20. јула 2023. године. Санкције обухватају замрзавање имовине и забрану уласка у државе чланице ЕУ. Брисел сматра Баранова и институцију којом руководи одговорнима за озбиљна кршења људских права у Русији.
Европска комисија је нагласила да, иако ентитети Босне и Херцеговине имају право да развијају међународну сарадњу у оквиру својих надлежности, обавезни су да у потпуности поштују Устав земље и одлуке државних институција. „Спољна политика у БиХ спада у искључиву надлежност државе, док ентитети имају уставну обавезу да помажу државним институцијама у испуњавању њихових обавеза“, саопштила је Европска комисија.
Раније је Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој су посебно осуђени контакти руководства Републике Српске са руским званичницима који су под међународним санкцијама. Европски парламент је упозорио да такви поступци представљају директну претњу безбедности и стабилности региона.
Ипак, упркос упозорењима ЕУ, званичници Републике Српске нису прекинули контакте са руским званичницима.
Почетком јула министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић боравио је у радној посети Јекатеринбургу у Русији. Главни циљ путовања био је јачање економских веза и учешће на међународном индустријском сајму.
Током посете Ђокић је одржао званични састанак са Вјачеславом Јарином, министром међународних и спољноекономских веза Свердловске области, на којем су разговарали о проширењу сарадње у индустријском, економском и образовном сектору. Поред тога, Ђокић је посетио компанију Лабораторија будућности, која се бави развојем беспилотних ваздухопловних система и роботике.
- Министар Владе Србије присуствовао церемонији опроштаја од Хамнеија у Техерану
Као изасланик Владе Србије, министар информисања и телекомуникација Борис Братина присуствовао је церемонији опроштаја од врховног вође Исламске Републике Иран, ајатолаха Алија Хамнеија, који је убијен крајем фебруара у америчко-израелском нападу.
Јавност је за пут министра информисања и телекомуникација сазнала преко објаве члана иранске владе, као и са Инстаграм налога српског министарства и министра Братине.
Братинина посета Ирану изазвала је оштре критике опозиције и јавности. Опозициона Странка слободе и правде упитала је да ли је председник Србије Александар Вучић обавестио америчку администрацију да шаље министра у Техеран и нагласила да је после ове посете „јасно да од координације и усклађивања спољне политике са Европском унијом неће бити ништа, иако је то један од кључних услова за ‘одмрзавање’ процеса европских интеграција“.
Министар информисања и телекомуникација изјавио је да не види разлог због којег би његова посета Ирану требало да се сматра проблематичном. Аналитичари, међутим, наглашавају да ће посета министра Владе Србије Техерану имати негативне последице по односе Србије са Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом.
- Албанија подржава оснивање Банке за одбрану, безбедност и отпорност
Иницијативу за оснивање Банке за одбрану, безбедност и отпорност, нове мултилатералне финансијске институције за финансирање улагања у одбрану и безбедност, представио је канадски премијер Марк Карни током самита НАТО-а у Анкари.
Белгија, Грчка, Летонија, Луксембург, Румунија, Турска и Украјина такође ће учествовати у изради почетних политика и правила Банке.
Према Влади Канаде, Банка ће мобилисати приватни капитал за финансирање пројеката у области одбране, безбедности и отпорности, подржавајући и владе и мала и средња предузећа која послују у одбрамбеној индустрији.
Институција ће обезбеђивати дугорочно финансирање по ниским трошковима, финансијске гаранције и зајмове за приоритетна улагања усмерена на јачање производних капацитета држава чланица и ланаца снабдевања у сектору одбране.
Влада Канаде наглашава да је иницијатива одговор на нове безбедносне изазове, нарочито оне који произлазе из рата у Украјини, и да има за циљ повећање улагања у одбрамбене технологије и индустријску сарадњу међу савезничким земљама.
Канада је већ позвала партнерске земље да окончају домаће процедуре ратификације како би Банка за одбрану, безбедност и отпорност могла да почне с радом 2027. године.
