Apsolutna većina stručnjaka smatra da raspad Bosne i Hercegovine nije na vidiku. Iako čelnici Republike Srpske govore o pripremama za otcjepljenje, vjeruje se da je njihov stvarni cilj samo veća ‘de facto’ nezavisnost ovog entiteta u okviru BiH, a ne stvarni raspad zemlje.
Ali da li je to zaista tako?
“Miran razvod”
Podsjetimo se na to u kojoj se fazi trenutno nalazi proces secesije RS.
Krajem maja, predsjednik RS Milorad Dodik rekao je da srpski narod više ne može da živi u Bosni i Hercegovini zbog onoga što su “Bosanci uradili sa Rezolucijom o Srebrenici”. On je rekao da će “u narednih 30 dana” biti predložen sporazum o mirnom povlačenju. “Danas počinjemo sa zvaničnom odlukom o zahtjevu za mirno razdruživanje. Predložićemo da se prvo razjasne političke nadležnosti vezano za entitete, a da sačuvamo i ostavimo sadašnji model funkcionisanja privrede i u roku od nekoliko godina da to prilagodimo modelu mirnog razgraničenja“, rekao je tada Dodik.
Vlada Republike Srpske formirala je 30. maja Radnu grupu za pripremu Nacrta Sporazuma o mirnom otcjepljenju Republike Srpske od Federacije Bosne i Hercegovine. U grupi su bili ministar pravde i potpredsjednik Vlade Republike Srpske, ministar unutrašnjih poslova, generalni tužilac, direktor Republičke uprave za geodetska i imovinsko-pravna pitanja, načelnik Poreske uprave i drugi funkcioneri iz entiteta. Grupa je imala zadatak da izradi prijedlog Sporazuma o mirnom otcjepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, koji će Vlada RS-a potom proslijediti Narodnoj skupštini RS-a.
Formiranje Radne grupe postalo je ključni stvarni korak u posljednjem periodu na putu ka razdruživanju BiH.
Sljedeći potez, koji treba pokazati odlučnost bosanskih Srba, trebalo bi da bude objavljivanje nacrta Sporazuma o mirnoj secesiji i podnošenje dokumenta u Parlament (Narodnu skupštinu) Republike Srpske. Dodik tvrdi da će tekst biti usaglašen do kraja juna.
Međutim, paralelno, rukovodstvo RS može pokrenuti i druge procese secesije.
Prije nekoliko dana, u intervjuu ruskoj agenciji TASS, na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Milorad Dodik je najavio referendum o nezavisnosti RS, iako nije naveo datum – čak ni okvirni.
U istom intervjuu, lider RS je najavio i strateški cilj. Ovo nije samo izlazak iz BiH, već i eventualno priključenje Srbiji. „Da, najvjerovatnije, naravno, bilo bi apsolutno istorijski opravdano da se zemlje u kojima većinu stanovništva čini srpski narod ujedine u jedinstvenu strukturu i zajednicu, ali to je zadatak budućih generacija i političkih odluka obje zemlje”, rekao je on.
S obzirom na Dodikov apel “narednim generacijama” i izostanak bilo kakvih konkretnih prijedloga za ujedinjenje Republike Srpske i Srbije u jedinstvenu državu, ne treba skoro očekivati praktičnu implementaciju ideje.
No, to se ne može reći i za ideju povlačenja RS iz BiH, koja je već počela da se pretvara u konkretan akcioni plan, gdje je prva tačka priprema Sporazuma o mirnom otcjepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine.
S obzirom na sve ove okolnosti, tekst najavljenog sporazuma će zapravo biti vrlo brzo izrađen. Ali šta dalje?
Tri scenarija
Postoji nekoliko scenarija za dalji razvoj događaja.
1. Nacrt Sporazuma o mirnoj secesiji, koji je izradila Radna grupa, biće najviše istaknut.
1.1. Dokument će bosanski Srbi koristiti u političkoj retorici da izvrše pritisak na međunarodnu zajednicu i vlast u Sarajevu. Iako će deklarisani cilj nastojanja biti povlačenje RS iz BiH i razbijanje države, zapravo će se RS cjenkati za proširenje svojih prava, oduzimanje vlasti centralnim vlastima u BiH i ukidanje pozicije visokog predstavnika međunarodne zajednice. Dakle, ovo će biti borba bosanskih Srba za reviziju takozvanog “pravog” Dejtonskog mirovnog sporazuma i implementaciju njegovih odredbi u njihovoj doslovnoj, prvobitnoj verziji, ne uzimajući u obzir tumačenja i dodatne sporazume koji su uslijedili.
1.2. Istovremeno će biti pokrenut i pregovarački proces sa čelnicima Federacije Bosne i Hercegovine oko “mirne podjele BiH”.
2. Nacrt Sporazuma o mirnoj secesiji usvojiće Narodna skupština Republike Srpske. Scenario br. 1 će se nastaviti, ali u slučaju da klauzula 1.1. stupi na snagu, to više neće biti puki pritisak, već stvarni ultimatum. Ako klauzula 1.2. zaživi, ne mogu se isključiti kontakti bosanskih Srba sa pojedinim predstavnicima bosanskih Hrvata iz Federacije BiH.
U oba scenarija će se povećati broj oblasti u kojima Republika Srpska neće sarađivati sa centralnim vlastima BiH. To uključuje održavanje izbora, upravljanje nekretninama entiteta, porezima i snagama bezbjednosti…
3. Nacrt Sporazuma o mirnoj secesiji usvojiće Narodna skupština Republike Srpske. Zatim će RS zvanično pokrenuti proces podjele BiH na RS i FBiH.
Mehanizam ovog razdvajanja trenutno je nejasan. Vjeruje se da će u ovom slučaju biti riječ o reviziji ili čak raskidu Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.
Shodno tome, iako Republika Srpska stalno insistira na tome da se zalaže za mir i da ne traži nikakvu nestabilnost, početak procesa PRAVOG, legitimnog odvajanja Bosne i Hercegovine (scenarij 3) podrazumijevaće sve osim trajnog mira ili zagarantovane stabilnosti.
Istovremeno, prethodna dva scenarija, iako povećavaju regionalne turbulencije i destabilišu BiH, zadržaće situaciju u okviru političkih i pravnih rasprava i sporova, bez prelaska na više nivoe destabilizacije.
Kako igra Moskva
Koliko je vjerovatan svaki od tri scenarija?
Da bi se predvidio dalji razvoj događaja, potrebno je gledati dalje od onoga što se dešava upravo u Republici Srpskoj i onoga što izjavljuju njeni lideri. Poenta je da se pomno prati šta govore i rade najbliži saveznici bosanskih Srba, Dodikovi “prijatelji”.
Radi se o liderima Rusije i Srbije.
S obzirom na posljednje izjave u javnosti, ni Moskva ni Beograd trenutno nisu spremni da nedvosmisleno i otvoreno podrže izlazak Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine i konačni raspad posljednje pomenute.
Ovo je rekao Vladimir Putin na sastanku sa Miloradom Dodikom u Sankt Peterburgu prije nekoliko dana: „Znate, naš stav u vezi sa Dejtonskim sporazumom, on ostaje nepromijenjen: ona ovlašćenja koja su zapisana u ovim međunarodnopravnim dokumentima su osnov ne samo da očuvamo stanje kakvo jeste, već i da ga razvijamo i jačamo. Mi ćemo na svaki mogući način doprinijeti tome.”
Tako ruski lider jasno ističe trenutni interes Rusije – veću nezavisnost i veći značaj Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine.
Motivacija Kremlja je jasna – RS bi trebala blokirati evroatlantske integracije BiH, spriječiti uvođenje punopravnih sankcija Rusiji i generalno se suprotstaviti bilo kakvim antiruskim potezima na nivou Bosne i Hercegovine.
Vrijedi napomenuti da je Milorad Dodik prilikom posljednje posjete Rusiji naglasio: “Dok postoji Republika Srpska, Bosna i Hercegovina neće u NATO”. “Ako Vlada BiH poštuje svoje propise i procedure, shvatiće da nema legitimnu priliku da se pridruži NATO-u”, rekao je on na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Kako igra Beograd
Politika Srbije prema Republici Srpskoj zasniva se na sasvim drugoj premisi.
Za Beograd je sada prioritet br. 1 da okupi sve Srbe – ne u jednu državu, kao što je to bilo u vrijeme Miloševića, već u jednu prekograničnu zajednicu, „Srpski svet“. Političko, humanitarno i mentalno jedinstvo srpskog naroda, bez obzira na državu u kojoj živi, kritičan je zadatak za Vladu Srbije, na kojem intenzivno radi.
Svesrpski sabor dokazuje da se ova politika aktivno sprovodi.
Deklaracija koju je usvojio Parlament mnogo govori o značaju poštovanja Dejtonskog sporazuma i spriječavanja njegovog kršenja; naglašava široka ovlašćenja – “visok nivo autonomije” – Republike Srpske zagarantovane Dejtonom; i kritikuje imenovanje visokog predstavnika, što je navodno bilo kršenje Dejtonskog sporazuma. Posebno je naglašena podrška vojnoj neutralnosti Republike Srpske. Ali dokument koji je usvojio Svesrpski sabor, koji u roku od tri mjeseca moraju da odobre Narodne skupštine RS i Srbije, ne izražava podršku povlačenju Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine.
Aleksandar Vučić je zainteresovan za izgradnju „Srpskog sveta“, ali istovremeno ne želi da preduzima drastične korake koje bi međunarodna zajednica doživljavala kao podršku separatistima. Dakle, Beograd kaže „da“ što većoj nezavisnosti Republike Srpske u sastavu Bosne i Hercegovine i jedinstvu Srba sa obje obale Drine, ali ne pokazuje podršku dezintegraciji BiH.
Dezintegracija BiH nije opcija
Po ugledu na poziciju Beograda i Moskve, djelovaće i Banjaluka. Stoga se najrealnijim mogu smatrati scenariji koji predviđaju borbu za povećanje prava RS unutar BiH, političku konfrontaciju bosanskih Srba, s jedne strane, i zvaničnog Sarajeva i kolektivnog Zapada, s druge strane. Odnosno scenariji br. 1 i broj 2, ako govorimo u smislu ovog teksta.
Uprkos Dodikovim izjavama, stvarni raspad Bosne i Hercegovine sada nije opcija.
Međutim, današnji svijet je toliko nepredvidiv da se niko ne usuđuje garantovati da će dalji razvoj u zemlji ići “glatkim” putem.
