- Резултати општих избора у Босни и Херцеговини брину стручњаке
У Босни и Херцеговини су 4. октобра одржани општи избори, на којима су грађани бирали носиоце функција и посланике у органима власти на државном нивоу и у два ентитета – Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској. Брчко дистрикт такође у потпуности учествује у изборном процесу.
Према подацима Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, излазност бирача износила је око 42 одсто, што је приближно 10 процентних поена мање него на претходним општим изборима.
У Централни бирачки списак уписано је више од 3,4 милиона бирача, а гласање је организовано на више од 5.500 бирачких места у земљи и у 20 дипломатско-конзуларних представништава у иностранству.
Ово су били први избори на којима су широм земље примењени биометријска идентификација бирача, скенери гласачких листића и електронски пренос резултата. Иновацијама је требало спречити изборне преваре.
На државном нивоу одржани су избори за три члана Председништва Босне и Херцеговине. Према прелиминарном пребројавању гласова, место бошњачког члана Председништва задржао је Денис Бећировић из Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине. Место хрватског члана Председништва освојила је Даријана Филиповић из Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ). Српска представница у Председништву остала је Жељка Цвијановић из Савеза независних социјалдемократа (СНСД).
На државном нивоу гласало се и за 42 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.
У Федерацији Босне и Херцеговине бирано је 98 посланика у Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине, а бирани су и посланици скупштине у 10 кантона који чине тај ентитет. На изборима за Представнички дом Федерације Босне и Херцеговине највише гласова освојила је Странка демократске акције (СДА), коју предводи Бакир Изетбеговић.
У Републици Српској бирачи су гласали за председника Републике Српске и два потпредседника, као и за посланике Народне скупштине Републике Српске (НСРС). У НСРС је водећу позицију задржала владајућа странка, Савез независних социјалдемократа (СНСД), чији је лидер Милорад Додик. Саво Минић, кандидат СНСД-а, актуелни председник Владе Републике Српске и најближи Додиков сарадник, води у трци за председника Републике Српске.
Прелиминарни резултати парламентарних избора показују да су водеће странке које представљају три конститутивна народа БиХ – Бошњаке, Србе и Хрвате – односно СДА, СНСД и ХДЗ БиХ, задржале или чак ојачале своје позиције. С друге стране, мултиетничке грађанске странке, попут Демократског фронта (ДФ) и Наше странке, забележиле су приметан пад.
Резултати избора у БиХ изазвали су забринутост политичких стручњака. Према њиховом мишљењу, садашњи однос снага могао би да доведе до појачане политичке нестабилности. Осим тога, изражавају се сумње у то да ли ће нова власт БиХ на државном нивоу моћи да спроведе неопходне реформе како би се деблокирао пут земље ка ЕУ.
- Скупштина Косова усвојила измене Закона о Специјализованим већима и изабрала нову председницу
Одлуке усвојене касно увече 6. октобра и током ноћи 7. октобра учиниле су да не дође до распуштања Скупштине и расписивања превремених избора, што би био случај да председник није изабран у роковима утврђеним Уставом.
Измене Закона о Специјализованим већима биле су кључни захтев опозиционих странака, које су одбијале да подрже било ког кандидата за председника док закон не буде измењен.
Политичке тензије нагло су порасле након што су Специјализована већа у септембру изрекла првостепене пресуде четворици бивших лидера Ослободилачке војске Косова (ОВК), међу којима су бивши председник Косова Хашим Тачи, бивши председници Скупштине Косова Кадри Весељи и Јакуп Краснићи и бивши посланик Реџеп Сељими, прогласивши их кривим за ратне злочине. Укупна казна за четворицу оптужених износила је 81 годину.
Пресуде су изазвале талас протеста. Ветеранске организације захтевале су од Скупштине да заштити част ослободилачке борбе и ограничи овлашћења суда који, према њиховом мишљењу, криминализује историју Косова. Уочи гласања у Приштини дошло је до сукоба демонстраната и полиције, што је додатно појачало притисак на посланике.
Амандмани које је усвојила Скупштина знатно ће сузити јурисдикцију Специјализованих већа Косова у Хагу, дајући им надлежност над случајевима наводне трговине органима и злочина непосредно повезаних са оптужбама изнетим у извештају Дика Мартија за Парламентарну скупштину Савета Европе из 2011. године. Њихова јурисдикција, такође, биће ограничена на злочине почињене искључиво у периоду од 1. јула 1999. до 31. децембра 2000. године. Измене закона предвиђају пренос предмета који више нису у надлежности Специјализованих већа на институције Косова.
Посланици су такође ограничили казну затвора коју изричу Специјализована већа и то на 15 година. Предвидели су издржавање казне на Косову, могућност председничког помиловања и међународни надзор над радом већа.
Одмах након коначног гласања о амандманима на Закон о Специјализованим већима, посланици су приступили избору председника.
Компромисна кандидаткиња била је 72-годишња Јустина Широка Пула, коју је премијер Аљбин Курти предложио као личност способну да уједини различите политичке таборе. Широка Пула има дугу каријеру у државним институцијама, била је на челу Академије наука и уметности Косова и позната је по истраживањима економског развоја земље. Њену кандидатуру подржао је 81 од 120 посланика, и из владајуће странке и из дела опозиције, чиме је обезбеђен потребан број гласова.
Политички компромис и усвајање две одлуке – о изменама Закона о Специјализованим већима и о избору председника – омогућили су да се избегну превремени избори, али су изазвали нову кризу у односима Приштине са западним партнерима. Европска служба за спољне послове саопштила је да су измене и допуне Закона о Специјализованим већима у супротности са међународним обавезама Косова према ЕУ.
- Србија ће сарађивати са Казахстаном у области производње оружја
Курултај (парламент) Казахстана ратификовао је Споразум о војнотехничкој сарадњи са Србијом, потписан 29. новембра 2023. године.
Споразум предвиђа узајамне испоруке производа за војну намену, укључујући наоружање и војну опрему, као и размену информација у војнотехничкој области.
Предузећа одбрамбене индустрије двеју земаља већ су започела сарадњу. У фебруару 2026. године, у Астани, одржани су први састанак Казахстанско-србијанског пословног савета и први казахстанско-србијански пословни форум, на којем су, између осталог, казахстанска компанија „Казтехнологије“ и србијански Југоимпорт СДПР потписали споразум о ремонту и модернизацији србијанских артиљеријских система. Југоимпорт је такође потписао оквирни споразум са компанијом Great Sky о преносу технологије и организовању производње високоенергетских материјала.
Како преносе казахстански медији, компанија Great Sky у оквиру националног пројекта ASPAN гради у Казахстану четири нове фабрике за производњу артиљеријских граната и мина које ће испуњавати стандарде НАТО-а. Укупна вредност пројекта износиће око милијарду долара.
