- Пресуда у случају „Бањска“
Основни суд у Приштини донео је првостепену пресуду у случају „Бањска“, осудивши двојицу оптужених – Благоја Спасојевића и Владимира Толића – на доживотни затвор, а Душана Максимовића на 30 година затвора. Спасојевић, Толић и Максимовић оптужени су за кривично дело против уставног поретка и безбедности Републике Косово. „Уз помоћ добро организованог плана, покушали су да одвоје северни део територије Косова и припоје га Србији“, изјавио је судија приликом објављивања пресуде.
Случај „Бањска“ односи се на оружани сукоб између групе Срба и косовске полиције у близини села Бањска у општини Звечан на северу Косова 24. септембра 2023. године, када су убијени један косовски полицајац и тројица српских нападача. Током операције у Бањској, полиција је ухапсила Душана Максимовића, Благоја Спасојевића и Владимира Толића, и од тада се налазе у притвору.
Тројица оптужених су део групе од 45 особа, међу којима је и Милан Радоичић, тадашњи потпредседник „Српске листе“, највеће српске странке на Косову, који је у оптужници именован као „шеф терористичке групе“. Радоичић се тренутно налази у Србији.
Након објављивања пресуде, Специјални тужилац Косова изјавио је да је одлука непотпуна, јер не обухвата преостале оптужене, укључујући Милана Радоичића, али је додао да тужилаштво чини све напоре да их изведе пред лице правде.
„Српска листа“ је описала одлуку суда у Приштини као одлуку донету без пружања значајних доказа и као „освету“, „која додатно угрожава безбедност и права српског народа“.
Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије описала је пресуду у случају „Бањска“ као „драконску“ и донету под „директним политичким притиском Албина Куртија и антисрпског режима у Приштини“.
Адвокати осуђених су већ најавили припрему жалбе.
ЕУ почиње рад на Уговору о приступању Црне Горе
Амбасадори земаља чланица Европске уније одобрили су 22. априла оснивање посебне радне групе за израду Уговора о приступању са Црном Гором. Ово ће бити први Уговор о приступању након 13 година од последњег проширења Европске уније, када се Хрватска придружила ЕУ.
Министарка за европске послове Црне Горе, Маида Горчевић, изјавила је да је ово „историјски тренутак и последњи корак ка пуноправном чланству Црне Горе у ЕУ“. „Оснивање радне групе за припрему Уговора о приступању Црне Горе ЕУ је додатна потврда да смо на правом путу да Црна Гора постане 28. чланица Европске уније до 2028. године“, изјавила је Горчевић.
Задатак радне групе биће координација финалне правне и техничке припреме Уговора, укључујући одређивање прелазних периода и заштитних механизама, са циљем обезбеђивања постепене и одрживе интеграције Црне Горе у правни и институционални оквир Европске уније.
Уговор о приступању се технички припрема паралелно са завршном фазом преговарачког процеса, али се његово коначно прилагођавање врши тек након затварања свих преговарачких поглавља.
Црна Гора је тренутно затворила 14 од 33 преговарачка поглавља са ЕУ.
- Делфи декларација о европској интеграцији Западног Балкана
На маргинама Делфи економског форума, 22. априла, усвојена је Делфи декларација о европској интеграцији Западног Балкана. Документ наглашава одлучност земаља региона да се крећу ка чланству у ЕУ и да постигну конкретне резултате током предстојећег грчког председавања Саветом ЕУ.
Делфи декларацију потписали су грчки министар спољних послова Јоргос Герапетритис, заменик министра спољних послова и спољне трговине Северне Македоније Зоран Димитровски, министар за Европу и спољне послове Албаније Ферит Хоџа, министар дијаспоре Косова Глаук Коњуфца, министар европских интеграција Србије Немања Старовић, заменик министра за послове ЕУ Црне Горе Иван Иванишевић и амбасадор Босне и Херцеговине у Грчкој Драган Вуковић.
Декларација се позива на „Солунску агенду“, усвојену 2003. године на Самиту ЕУ и Западног Балкана у Солуну, „која је поставила темеље за европску перспективу Западног Балкана“, и наглашава да будућност Западног Балкана лежи у Европској унији. Потписници Декларације поздрављају „поновну пажњу ЕУ посвећену процесу проширења и интеграције Западног Балкана у ЕУ“ и позивају на „обнову посвећености“ европским интеграцијама на основу заслуга самих кандидата у испуњавању критеријума за приступање.
Аналитичари Декларацију оцењују као покушај Грчке да, још једном, као и пре 23 године у Солуну, покаже вођство у промоцији приступања земаља Западног Балкана ЕУ. У Декларацији је наглашено да ће проширење ЕУ на Западни Балкан бити приоритет за Атину током грчког председавања Саветом ЕУ у другој половини следеће године.
- Делегација Министарства спољних послова Русије посетила Бањалуку и Београд
Заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко боравио је у вишедневној посети Републици Српској (Босни и Херцеговини) и Србији, чији је циљ био да истакне важност балканског правца спољне политике за руске власти и још једном потврди намеру Москве да развија везе са Бањалуком и Београдом, да ојача своје присуство у економској, енергетској, безбедносној и хуманитарној сфери, уз истовремено спречавање јачања западног утицаја у овом региону.
***
У Бањалуци су одржани преговори између руске делегације и руководства Републике Српске, као и форум посвећен актуелним геополитичким догађајима у Европи. Руска делегација, коју је предводио заменик министра, посетила је и Српско-руски храм Преображења Господњег у Бањалуци.
Са стране Републике Српске, преговорима су присуствовали председник Републике Српске Синиша Каран, премијер Републике Српске Саво Минић, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и лидер СНСД-а Милорад Додик.
***
У Београду, заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко учествовао је на 21. седници Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, састао се са потпредседником Владе и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и министром без портфеља задуженим за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству Ненадом Поповићем.
Међу темама о којима се разговарало на састанцима били су „развој свеобухватне сарадње између Русије и Србије“ на основу „принципијелног и доследног“ одбијања Србије да се придружи режиму санкција Европске уније, као и даље коришћење потенцијала Српско-руског хуманитарног центра у граду Нишу.
Заменик шефа Министарства спољних послова Руске Федерације учествовао је и на церемонији отварања почасног конзулата Руске Федерације у Новом Саду. Генерални директор компаније Србијагас, Душан Бајатовић, именован је за почасног конзула Русије. Према Бајатовићевим речима, у оквиру активности конзулата планирано је отварање руске школе и проширење образовне и културне размене између две земље.
- Република Српска повећава зависност Босне и Херцеговине од руског гаса
Влада Републике Српске (Босна и Херцеговина) 1. априла је одобрила доделу нешто више од милијарду марака за изградњу гасовода кроз Републику Српску. У Бањалуци је 17. априла потписан уговор са конзорцијумом из Србије за пројектовање и изградњу магистралног гасовода Шепак–Нови Град вредног милијарду и 29 милиона конвертибилних марака (приближно 530 милиона евра).
Недељко Елек, директор компаније „Сарајево-гас“ из Источног Сарајева, изјавио је да је ово највећи енергетски пројекат у историји Републике Српске. Изградњом новог гасовода биће гасификовано више од 65 одсто територије Републике Српске, нагласио је.
Нови гасовод ће бити дужине 500 километара са 18 гасних станица. Биће повезан гасном интерконекцијом Босне и Херцеговине са Србијом, преко које се руски гас испоручује Босни и Херцеговини.
Европска комисија је раније упозорила да планирани гасовод неће допринети смањењу зависности Босне и Херцеговине од руског гаса, већ ће је додатно продубити.
Босна и Херцеговина је тренутно у потпуности зависна од руског гаса, који се путем „Турског тока/Балканског тока“ допрема до Србије, а затим транспортује до Босне и Херцеговине.
- У Србији је основана нова мађарска организација
У Србији је 18. априла основана нова организација — „Војвођански мађарски нови почетак“, која је окупила неколико постојећих мађарских удружења у Србији, укључујући „Тиса острва“ — мрежу грађанских ћелија коју су створиле присталице мађарске странке ТИСА, коју предводи Петер Мађар.
Учесници покрета „Војвођански мађарски нови почетак“ објавили су и манифест у којем оштро критикују тренутно водећу странку мађарске мањине у Србији, „Савез војвођанских Мађара“ (СВМ), који је савезник Фидеса Виктора Орбана и Српске напредне странке Александра Вучића. Напомиње се да је руководство СВМ-а „манипулисало мађарским бирачима у Војводини, обмањивало их и служило ауторитарној политици током протекле две деценије и у Будимпешти и у Београду“.
Одређене тачке документа тичу се захтева за обезбеђивањем независности мађарских медија у Србији, деполитизације културних, образовних и академских институција и спровођења ревизије Фондације Просперитати, која је годинама била кључни канал за финансирање мађарских пројеката у Србији.
Аутори манифеста такође захтевају оставку руководства „Савеза војвођанских Мађара“.
СВМ, на челу са Балинтом Пастором, годинама је одржавао монопол на политичко представљање Мађара у Србији захваљујући подршци Орбанове владе, посебно кроз програме Просперитати и финансирање медија преко Фонда Бетлен Габор. Сада, након промене власти у Будимпешти, мађарски активисти у Војводини надају се да ће стати на крај политички мотивисаној, нетранспарентној расподели средстава мађарске владе намењених дијаспори.
