- Именован вршилац дужности високог представника у Босни и Херцеговини
Европске земље и Сједињене Државе нису успеле да се договоре о кандидату за високог представника у Босни и Херцеговини. На састанку 30. јуна, амбасадори Управног одбора Савета за спровођење мира (PIC) у Сарајеву именовали су вршиоца дужности високог представника. Ту функцију преузео је досадашњи први заменик високог представника и супервизор за Дистрикт Брчко, амерички дипломата Луис Кришок. Кришок је дужност вршиоца дужности високог представника преузео 1. јула, када је оставка његовог претходника, немачког дипломате Кристијана Шмита, ступила на снагу.
Кристијан Шмит је поднео оставку на функцију високог представника и о својој одлуци обавестио Управни одбор PIC-а у мају 2026. године, затраживши да се покрене процедура избора његовог наследника.
Управни одбор PIC-а обавезао се да ће што је могуће брже постићи договор о именовању новог високог представника, с циљем да именовање буде завршено најкасније до 14. јула 2026. године. Према писању босанскохерцеговачких медија, европске чланице PIC-а не подржавају кандидатуру италијанског дипломате Антонија Занардија Ландија, коју су предложиле Сједињене Државе и Италија. Са своје стране, Сједињене Државе нису спремне да подрже кандидатуру француског дипломате Ренеа Троказа, коју су предложиле Немачка и Француска.
Према оценама стручњака, пошто ниједан од два предлога нема неопходну подршку, чланицама PIC-а не преостаје ништа друго него да траже компромисно решење. Према писању Klix.ba, тренутно се разматра и трећи кандидат, такође италијански дипломата.
- Србија најављује наставак куповине кинеских ракета
Председник Србије Александар Вучић најавио је нову куповину кинеских квазибалистичких ракета CM-400. „CM-400 је страшна ракета… Повећаћемо број“, обећао је током посете војним вежбама и приказу наоружања Војске Србије 28. јуна.
У марту је први пут постало познато да је Србија купила квазибалистичке ракете од Кине. Међутим, још нема информација о томе колико је тих ракета купљено нити по којој цени.
Медији наводе да је, према међународно доступним регистрима наоружања, Србија једина земља у Европи која поседује ове ракете.
Европска унија и Сједињене Државе више пута су упозоравале Србију да не продубљује војну сарадњу са Кином.
У јуну је Одбор Европског парламента за спољне послове (AFET) оштро осудио куповину кинеских ракета CM-400, наводећи да је таква набавка у супротности са заједничком европском политиком. Према усвојеном документу, она „покреће озбиљна питања у вези са геополитичком оријентацијом Србије“.
- Безвизни режими у појединим земљама Западног Балкана представљају претњу безбедности ЕУ
Држављани Кине, Русије, Турске, као и „носиоци јорданских пасоша палестинског порекла“, злоупотребљавају безвизне режиме на Западном Балкану тако што најпре путују у земље региона, а затим покушавају да наставе пут ка Европској унији, упозорава Frontex у својој Годишњој анализи ризика за 2026–2027. годину.
У извештају се наглашава да непотпуно усклађивање визних политика појединих земаља региона — Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе — са визном политиком ЕУ и даље омогућава коришћење Западног Балкана као упоришта за незаконит улазак у ЕУ. Европска комисија већ неколико година позива земље Западног Балкана да ускладе своје визне политике са правилима ЕУ како би се смањио ризик од нерегуларних миграција.
Поред тога, стручњаци истичу да се морају узети у обзир и безбедносни ризици повезани са задржавањем безвизног уласка, посебно за руске држављане.
„Познато је да су руски држављани учествовали у одређеним хибридним активностима и ван ЕУ, у земљама Западног Балкана, али и унутар ЕУ. Док је у ЕУ изузетно тешко проћи безбедносне провере, било приликом издавања виза или уласка у земљу, ситуација је другачија на Балкану, нарочито ако постоји либерализован режим за руске држављане“, каже Денис Авдагић, спољнополитички аналитичар Института за нове медијске стратегије (INMS) из Загреба.
Црна Гора се припрема да у блиској будућности усклади свој визни режим са режимом Европске уније, јер планира да у року од годину дана заврши приступне преговоре и да се придружи ЕУ 2028. године. Очекује се да ће визе за руске држављане бити уведене у септембру 2026. године. Министарство спољних послова Црне Горе је 2. јуна покренуло процес подношења захтева за визе преко VFS Global у више градова широм Руске Федерације.
Србија категорички одбија да укине безвизни режим за руске држављане. У Босни и Херцеговини исти став заузима Република Српска, чиме фактички блокира увођење виза за држављане Руске Федерације на државном нивоу.
- Србија је од почетка рата у Украјини издала пасоше рекордном броју Руса
У периоду 2025–2026. године, Влада Србије доделила је држављанство рекордном броју руских држављана, показује истраживање Балканског сервиса Радија Слободна Европа. Број руских држављана који су добили српске пасоше био је четири пута већи од броја свих осталих странаца који су их добили, заједно. Србија није чланица ЕУ нити Шенгенског простора, али њен пасош омогућава безвизно путовање широм Шенгенског простора.
Само у првих пет месеци 2026. године, по убрзаној процедури „у националном интересу“, Влада Србије доделила је српско држављанство 44 руским држављанима. Од почетка 2022. године, више од 300 Руса добило је српско држављанство по овој процедури. Знатно већи број руских држављана стекао је српско држављанство кроз редовну процедуру натурализације.
Како наводе новинари, међу новим носиоцима српских пасоша налазе се и Руси који су под међународним санкцијама због подршке рату Русије против Украјине.
Марко Тодоровић из београдског Центра за европске политике сматра да Србија, додељивањем држављанства лицима под санкцијама, угрожава сопствене изгледе за европске интеграције и подрива кредибилитет ЕУ, којој настоји да се придружи. „То указује на постојање руског утицаја на одређене делове политичког и безбедносног апарата Србије, који пружају такве ‘услуге’ у нади да ће проћи незапажено — или чак уз потпуно занемаривање могућих политичких последица“, сматра Тодоровић.
У недавном неформалном документу Европске комисије за расправу наводи се упозорење да убрзано стицање безвизног приступа Европској унији све већег броја Руса путем српског држављанства представља потенцијалну претњу безбедности Европске уније.
