- ЕУ је обуставила исплате Србији у оквиру Плана раста због контроверзних закона о правосуђу
Европска унија је обуставила финансијске транше за Србију у оквиру Плана раста за Западни Балкан. Ово је изјавила европска комесарка за проширење Марта Кос. Разлог за овај корак је назадовање у правосудном систему Србије због усвајања пакета нормативних аката почетком године, познатих као „Мрдићеви закони“.
У јануару је Србија усвојила реформу правосуђа која је изазвала оштре критике како унутар земље, тако и на међународном нивоу. Ове промене дају председницима судова знатно већа овлашћења над редовним судијама и ефикасно укидају гаранције независности тужилаца. Критичари напомињу да су „Мрдићеви закони“ усвојени управо у време када су у току биле истраге корупције високог профила против високих владиних званичника и владајуће странке, што може указивати на покушај политичке контроле над истрагама.
Саветодавно тело Савета Европе — Венецијанска комисија — објавило је мишљење у којем се јасно указује на недостатке реформе. Наведене су главне забринутости стручњака: реформа је спроведена брзоплето, без одговарајуће демократске дискусије; усвојеним законима ризикује се независност правосуђа. Комисија је дала пакет препорука за отклањање ових недостатака, чија је примена сада обавезан услов за добијање новца од ЕУ.
„Тренутно смо обуставили сва плаћања у оквиру Плана раста јер је правосудни систем назадовао. Док се то не реши, Србија неће моћи да добије европску финансијску подршку“, нагласила је Марта Кос.
Из средстава Плана раста, Србија има право на укупан износ од 1,588 милијарди евра за период између 2024. и 2027. године.
Иако српски званичници наглашавају да није донета званична одлука о замрзавању средстава из Плана раста Европске уније, истовремено потврђују да Европска комисија чека спровођење препорука Венецијанске комисије у вези са контроверзним правосудним законима. Према речима комесарке Марте Кос, док се ситуација у правосудном систему не „поправи“, неће бити даљих плаћања према Србији.
Како је 2. маја изјавио министар за европске интеграције Немања Старовић, Србија је у јулу 2025. године поднела захтев за исплату друге транше из Плана раста, али одлука о овом захтеву још увек чека разматрање Европске комисије. Према речима министра, разлог су управо правосудни закони. Старовић је нагласио да ће препоруке Венецијанске комисије у вези са пакетом правосудних закона бити „у потпуности спроведене“, и да ће ово питање парламент разматрати до краја маја. „Интензивно радимо на томе, формирана је радна група, а током маја ће све препоруке Венецијанске комисије бити у потпуности спроведене.“
- Превремени парламентарни избори на Косову заказани за 7. јун
Вршитељка дужности председнице Косова Албулена Хаџију заказала је превремене парламентарне изборе за 7. јун. То ће бити чак трећи парламентарни избори на Косову у последњих годину и по дана.
Одлука о расписивању избора донета је након распуштања парламента јер посланици нису могли да изаберу председника у року предвиђеном Уставом (до 29. априла).
Седнице су сазиване четири пута, до поноћи 28. априла, али ниједном у сали није било 80 посланика, колико је неопходно за обезбеђивање кворума. Опозиционе странке — Демократска партија Косова, Демократски савез Косова и Алијанса за будућност Косова, као и „Српска листа“, одбиле су да учествују у гласању.
Премијер Аљбин Курти оптужио је опозиционе странке да бојкотују седнице за избор председника са циљем намерног блокирања рада институција, називајући такве поступке „неетичним и антиинституционалним“.
С друге стране, представници опозиционих странака током целог процеса тврдили су да је процес избора председника Косова спроведен „једнострано и уз очигледно кршење Устава Косова“.
Према проценама Министарства финансија, превремени избори ће довести до значајних финансијских губитака. Поред 10 милиона евра колико ће коштати организација избора, много већи губици појавиће се због немогућности парламента да одобри реформе предвиђене Планом раста ЕУ. Стога, Косово неће моћи да добије 882 милиона евра од ЕУ предвиђених у оквиру Плана.
- Енергетика у фокусу самита Иницијативе три мора
Годишњи самит Иницијативе три мора (3SI) одржан је 28. и 29. априла у Дубровнику. Форуму је присуствовало 1.500 учесника из више од 40 земаља.
Иницијатива 3SI, коју су пре десет година покренуле Хрватска и Пољска, уједињује 13 земаља чланица ЕУ које се налазе између Балтичког, Црног и Јадранског мора. Иницијатива има подршку међународних партнера, укључујући Сједињене Америчке Државе, Јапан и Италију.
Председник Пољске Карол Навроцки изјавио је на конференцији да је регион Три мора један од најбрже растућих на свету. „Ово је тржиште које годишње генерише укупно две милијарде евра, што је скоро 20% БДП-а Европске уније. Заједно — свих 13 земаља — чине седму највећу економију на свету“, рекао је током заједничке конференције за новинаре са премијером Хрватске Андрејем Пленковићем и председником Словачке Петером Пелегринијем.
Премијер Пленковић је оценио резултате самита као успешне, напомињући да је на маргинама догађаја потписано девет споразума. Најважнији је, рекао је, споразум између Хрватске и Босне и Херцеговине о изградњи гасовода „Јужни интерконектор“, који ће повезати гасну инфраструктуру две земље.
Документ су потписали премијер Пленковић и председница Савета министара БиХ Борјана Кришто. Пројекат омогућава БиХ приступ ЛНГ терминалу на хрватском острву Крк и очекује се да ће постати кључни елемент диверзификације снабдевања гасом за земљу, која је од 1979. године у потпуности зависна од руског увоза.
На церемонији потписивања у Дубровнику, присуствовао је и амерички министар енергетике Крис Рајт. Америчка компанија ААФС Инфрастракчeр енд Енерџи, за коју се верује да је повезана са тимом Доналда Трампа, требало би да обезбеди финансирање пројекта и постане оператер дела гасовода који ће пролазити кроз територију БиХ.
Током самита, влада САД и америчке компаније најавиле су милијарде долара нових америчких инвестиција у Хрватској и региону. Како је напоменуто, ово ће ојачати енергетску безбедност, проширити дигиталну инфраструктуру и отворити нове могућности за америчке компаније.
Највећи од планираних пројеката је америчка инвестиција у центар за обраду података следеће генерације (пројекат Пантеон) вредан више од 50 милијарди долара, за који се очекује да ће Хрватску довести на водеће позиције у дигиталној инфраструктури у региону Три мора.
„Председник Трамп покреће нову еру сарадње за Централну и Источну Европу. Ова партнерства се заснивају на нашој међусобној подршци агенди повећања снабдевања енергијом, стварања више радних места, ширих могућности и већих инвестиција — све то потврђују споразуми вредни више милијарди долара који су данас потписани“, нагласио је министар Рајт.
- Албанија са САД и Грчком потписала споразум о снабдевању течним природним гасом вредан 6 милијарди долара
Албанија је 28. априла потписала дугорочни енергетски споразум вредан шест милијарди долара са Сједињеним Државама и Грчком, који предвиђа снабдевање америчким течним природним гасом (ТПГ) и стварање великог регионалног енергетског чворишта у Валони. Потписивање се одржало 28. априла у присуству премијера Едија Раме и амбасадорке САД у Грчкој Кимберли Гилфојл, који су посебно допутовали у Тирану због овог догађаја.
Споразум су закључили државна компанија Албгаз, амерички Венчер Глобал ЛНГ и грчки Актор ЛНГ УСА.
Потписани споразум предвиђа стварање комплетног инфраструктурног комплекса за пријем и регасификацију ЛНГ-а у Валони, модернизацију постојеће термоелектране и изградњу додатних производних капацитета. Такође ће бити изграђен гасовод Фијер–Влора, који ће повезати нови терминал са националном и регионалном мрежом за пренос гаса.
Према албанској влади, уговор је осмишљен на 20 година и може претворити Валону у стратешки енергетски центар Западног Балкана, пружајући приступ америчком ЛНГ-у на тржишта југоисточне и централне Европе.
Премијер Еди Рама изјавио је да је партнерство са Сједињеним Државама „посебно снажно због своје свеобухватне природе, која комбинује дугорочну сигурност снабдевања, развој критичне инфраструктуре, стручност приватног сектора и заједничку геополитичку посвећеност енергетској отпорности“.
Амбасадорка Гилфојл је нагласила да споразум „унапређује енергетску агенду председника Доналда Трампа“ и „јача енергетску и националну безбедност региона“.
