- Војне вежбе са НАТО-ом први пут у Србији
Прве заједничке војне вежбе Србије и НАТО-а (НСЕ26) одржавају се у војној бази „Југ“ и на полигону „Боровац“ код Бујановца. У вежбама учествују војници Војске Србије и шест земаља НАТО-а: Италије, Румуније, Турске, као и Француске, Црне Горе и Сједињених Америчких Држава.
Прва фаза вежби трајала је од 13. до 17. маја и обухватала је тактичке обуке у подршци стварним мировним операцијама. Друга фаза, од 18. до 22. маја, предвиђа увежбавање сценарија фиктивне операције подршке миру.
НСЕ26 су прве заједничке војне вежбе НАТО-а и Србије, које организују Војска Србије и Команда савезничких здружених снага Напуљ са циљем унапређења нивоа оперативне интероперабилности између трупа учесница, интензивирања практичне сарадње између НАТО-а и Србије, као и доприноса јачању регионалне стабилности.
Вежбе се спроводе на основу одлуке Владе Србије и представљају наставак сарадње између Србије и НАТО-а у оквиру програма „Партнерство за мир“, „уз поштовање“ војне неутралности земље, нагласило је Министарство одбране Републике Србије. „Учешће у међународним вежбама побољшава способност команди и јединица Војске Србије да обављају широк спектар задатака, укључујући учешће у мировним операцијама, а истовремено потврђује одлучност Републике Србије да сарађује са свим партнерима и очува мир и стабилност“, нагласило је Министарство.
- Савет ЕУ издвојио 15 милиона евра за јачање војске Босне и Херцеговине
Савет Европске уније одобрио је 12. маја меру помоћи вредну 15 милиона евра за Оружане снаге Босне и Херцеговине. Финансирање се додељује у оквиру Европског фонда за мир (ЕФМ).
Главна сврха овог корака је јачање војног и одбрамбеног потенцијала Босне и Херцеговине. Нова одлука ће употпунити подршку коју је Европска унија већ пружила Босни и Херцеговини у оквиру билатералних мера помоћи 2021. и 2022. године.
Користећи средства из Европског фонда за мир, босанска војска ће набавити личну заштитну опрему; опрему за радиолошку, хемијску, биолошку и нуклеарну одбрану (ХБН); уређаје за ноћно гледање; и возила за превоз терета.
„Ако је потребно, финансирање ће покрити и сродну робу и услуге, укључујући оперативну обуку војног особља“, напоменуо је Савет ЕУ.
Европска унија наглашава да ће ова помоћ повећати оперативну спремност и интероперабилност Оружаних снага Босне и Херцеговине.
Поред одбране сопствене земље, ово ће ојачати њихов потенцијал за учешће у мисијама Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ (ЗБОП), као и у међународним коалицијама.
„ЕУ остаје веома поуздан партнер Босне и Херцеговине и даје највећи финансијски допринос сектору безбедности“, изјавио је 13. маја Луиђи Сорека, специјални представник Европске уније и шеф Делегације ЕУ у Босни и Херцеговини, током округлог стола који је организовао командант ЕУФОР-а. Шеф Делегације ЕУ је нагласио: „Тек јуче је ЕУ одобрила 15 милиона евра за Оружане снаге Босне и Херцеговине, а од 2021. године ова подршка ће достићи 50 милиона евра, што је јасан сигнал стратешког значаја који ЕУ придаје ангажовању у Босни и Херцеговини.“
- Србија и Северна Македонија придружиле су се Вертикалном гасном коридору
Ово је објављено на састанку шефова министарстава енергетике Грчке, Србије, Северне Македоније и Бугарске у Атини.
„Договорили смо се о проширењу Вертикалног гасног коридора са Северном Македонијом и Србијом, као и о институционализацији сарадње између четири земље“, рекао је грчки министар за животну средину и енергетику Ставрос Папаставру.
Састанку су присуствовали министар за животну средину и енергетику Грчке Ставрос Папаставру, министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка енергетике, рударства и минералних ресурса Северне Македоније Сања Божиновска, заменик министра енергетике Бугарске Кирил Темелков, као и руководиоци оператера система за пренос електричне енергије и природног гаса Грчке, Србије, Северне Македоније и Бугарске.
Вертикални гасни коридор обједињује инфраструктуру земаља Југоисточне Европе, обезбеђујући транспорт гаса из извора алтернативних руским. Приступање Србије и Северне Македоније ствара могућност за потпуни проток гаса од југа ка северу, што омогућава земљама региона да добијају веће количине гаса који не стиже из Русије.
Главна тема састанка високих енергетских званичника из Србије, Грчке, Северне Македоније и Бугарске у Атини били су пројекти гасних интерконектора Грчка-Северна Македонија и Северна Македонија-Србија. Први гасовод је у изградњи, а његов завршетак је планиран за ову годину. Омогућиће снабдевање природним гасом ка северу из грчких терминала за течни природни гас (ТПГ), као и гасом из цевовода, на пример из Азербејџана.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић нагласила је да је планирано да изградња гасовода између Србије и Северне Македоније буде завршена до краја 2027. године. Деоница ће имати капацитет од милијарду и по кубних метара.
Министарка енергетике, рударства и минералних ресурса Сања Божиновска нагласила је да Северна Македонија, са своје стране, ради на повезивању са Грчком. „До краја следеће године бићемо спремни, а веза Грчка-Северна Македонија-Србија ће постати оперативна“, напоменула је.
- Самит процеса Брдо-Бриони одржаће се у Северној Македонији
Годишњи самит процеса Брдо-Бриони, који је требало да се одржи у Хрватској у мају, када је отказан због погоршања односа између Загреба и Београда, премештен је у Северну Македонију и заказан је за октобар. Ово је изјавила председница Словеније Наташа Пирц Мусар током заједничке конференције за новинаре са председницом Северне Македоније Горданом Сиљановском-Давковом.
Процес Брдо-Бриони покренуле су Словенија и Хрватска 2013. године као платформу за промоцију европских интеграција земаља Западног Балкана и подршку регионалној сарадњи. Учесници су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Косово, Северна Македонија и Албанија, као и иницијатори — Словенија и Хрватска.
Хрватски председник Зоран Милановић крајем марта је отказао самит који је требало да се одржи у Хрватској због „политичких изјава и поступака председника Србије“, који су „у потпуној супротности са процеса Брдо-Бриони, погоршавају међудржавне односе и угрожавају стабилност региона“. Пре тога, Александар Вучић је дуже од годину дана оптуживао Хрватску да се меша у унутрашње послове Србије, а Загреб да планира напад на Србију.
Одржавање самита у Северној Македонији омогућиће Скопљу да још једном скрене пажњу на проблем недостатка напретка земље на свом европском путу због захтева суседне Бугарске.
- ЕУ поставља услове у вези са европским интеграцијама Косова
У Приштини се сматра да Косово треба да добије званични статус кандидата за приступање ЕУ и започне преговоре о приступању. „након што смо пре 41 месец поднели захтев за чланство у ЕУ, време је да Косово добије статус кандидата и отвори преговоре о приступању“, написао је вршилац дужности премијера Албин Курти на друштвеним мрежама након састанака са комесарком ЕУ за проширење Мартом Кос.
Косово је прогласило независност од Србије 2008. године, поднело захтев за чланство у ЕУ 2022. године и тренутно има статус потенцијалног кандидата.
Током своје прве званичне посете Косову, Кос је изјавила да ће напредак Косова у преговорима о приступању Европској унији зависити од спровођења реформи, напретка у преговорима о нормализацији односа са Србијом и политичке стабилности. „За Косово постоји место у Европској унији и у процесу приступања“, рекла је Кос, али је напоменула да „Косово хитно мора да сустигне приоритете везане за ЕУ“ и да „Косову требају стабилне институције и ефикасна влада“.
Посета Марте Кос догодила се уочи превремених избора (заказаних за 7. јун), који су расписани након што је парламент распуштен јер није изгласан председник. Ово ће већ бити трећи парламентарни избори у последњих годину и по дана и други превремени избори за шест месеци. Одсуство политичке стабилности и потпуно функционалних институција, између осталог, стоји на путу усвајања одлука неопходних за европске интеграције.
Друге значајне препреке на путу Косова ка ЕУ су недостатак напретка у дијалогу са Београдом и чињеница да пет земаља ЕУ — Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар — још увек не признају Косово као државу.
- Једна црногорска општина „повукла“ признање Косова
Одборници локалног већа (Скупштине) општине Зета, код Подгорице, усвојили су Декларацију о повлачењу признања независности Косова на територији ове административне јединице. Одлуку су подржали представници Демократске народне партије (ДНП), Нове српске демократије, један представник Демократа и три независна посланика. Представници опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС) нису учествовали на седници, а два посланика Демократа су напустила салу пре гласања.
Лидер Демократске народне партије Црне Горе, посланик Милан Кнежевић, поздравио је корак који је предузела општина Зета, истичући историјски контекст ове одлуке.
Начелник општине, Михаило Асановић (ДНП), изјавио је да све недемократске одлуке треба исправити, не само на локалном већ и на државном нивоу. Напоменуо је да би и друге општине требало да усвоје такву декларацију.
Демократска народна партија, позната по својој лојалности званичном Београду, донедавно је била део владајуће коалиције.
Црна Гора је признала Косово 2008. године. Стручњаци су указали на то да овакви акти локалних самоуправа немају правни утицај на међународне обавезе државе, јер општинама није дато уставно право да потврђују или опозивају признање страних држава, будући да су та питања по закону у надлежности централне владе и Министарства спољних послова Црне Горе.
Локални огранак опозиционе Демократске партије социјалиста назвао је овај чин апсурдном и политички мотивисаном одлуком.
Црногорски министар јавне управе Мараш Дукај, који је члан Албанске алтернативе, назвао је одлуку Скупштине општине Зета политичким чином који нема правну снагу и представља корак уназад у процесу интеграције Црне Горе у Европску унију.
