- Србија учествовала на оснивачком самиту „Карпатске осморке“
Од 18. до 20. септембра у Ивано-Франковској области, на Прикарпатју, на западу Украјине, одржан је Carpathian 8 Summit – оснивачки самит „Карпатске осморке“ (C8) – регионалног формата који окупља Украјину, Србију, Румунију, Пољску, Словачку, Чешку и Аустрију, а којем би се, како се наводи, у каснијим фазама могла придружити Мађарска. Циљ иницијативе је јачање регионалне сарадње и повезивање земаља кроз заједничке пројекте у областима инфраструктуре, енергетике, трговине, логистике и инвестиција.
Отварању форума присуствовали су председник Украјине Володимир Зеленски и премијер Украјине Серхиј Корецки, председници Румуније и Србије Никушор Дан и Александар Вучић, премијер Пољске Доналд Туск и председница Савезног већа Аустрије Кристин Шварц-Фукс.
У оквиру самита одржан је Карпатски економски форум, на којем је Србија представљена заједничком поставком Развојне агенције Србије (РАС), Привредне коморе Србије (ПКС) и Организационог одбора „EXPO 2027 Београд“.
Један од кључних резултата самита било је оснивање Карпатске инвестиционе коалиције – нове добровољне платформе за практичну инвестициону сарадњу у оквиру Карпатског макрорегиона и ширег економског простора Централне и Источне Европе. Њено оснивање најавиле су институције за привлачење инвестиција из Украјине, Аустрије, Чешке, Пољске, Румуније, Србије и Словачке, укључујући Развојну агенцију Србије (РАС) и Привредну комору Србије (ПКС).
Председник Вучић, који је учествовао на самиту, посебан акценат ставио је на могућности које се Србији отварају у оквиру новог формата кроз заједничке инфраструктурне пројекте, пре свега транспортне и енергетске, као и кроз могућности привлачења инвестиција и средстава из европских фондова за регионалне иницијативе.
Вучић је такође одржао билатерални састанак са Зеленским, током којег су, између осталог, разматрана питања европских интеграција.
- У Албанији ухапшена директорка обавештајне службе
Директорка Државне обавештајне службе Албаније (Shërbimi Informativ i Shtetit, SHISH) Влора Хисени ухапшена је 22. септембра након повратка са службеног пута из иностранства. Дан раније Специјално тужилаштво за борбу против корупције и организованог криминала (SPAK) издало је налог за њено хапшење. Истог дана, председник Албаније Бајрам Бегај, на предлог премијера Едија Раме, донео је одлуку о разрешењу Хисени са места директорке SHISH-а. „Сви се сматрају невиним до доношења коначне одлуке, али нико није изнад закона – ни под којим околностима и ни из ког разлога“, написао је Рама на мрежи X.
Хисени се сумњичи за одавање тајних информација трећим лицима у оквиру корупцијског случаја који се односи на Националну агенцију за информационо друштво (AKSHI).
Сумње у вези са Влором Хисени повезане су са њеним односима са Ергисом Агасијем – утицајним бизнисменом који је раније већ био ухапшен у случају AKSHI. Он се, између осталог, сумњичи да је био кључна фигура мреже умешане у неправилности током спровођења јавних тендера агенције. Према наводима истраге, Хисени је Агасију достављала поверљиве службене информације.
Ова ситуација постала је још један ударац за Рамину владу. Раније, у фебруару 2026. године, премијер је већ био приморан да се растане са својом заменицом Белиндом Балуку, против које је SPAK водио истрагу због сумње на злоупотребе приликом закључивања државних уговора.
- Северна Македонија саопштила да је спремна да деблокира европске интеграције
Северна Македонија наставиће пут ка Европској унији, тражећи излаз из садашњег ћорсокака. То је премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски рекао током Concordia Summit-а у Њујорку, одржаног на маргинама Генералне скупштине УН.
„Спремни смо да идемо напред и да пронађемо излаз из ове ситуације“, нагласио је.
Према речима Мицкоског, разочарање међу грађанима Северне Македоније је велико, јер је земља у прошлости направила превише уступака. За његову генерацију, како је навео, преговори са ЕУ посматрани су као начин да се мењају институције, а не идентитет, али „нажалост, постоје неке државе чланице које покушавају да реше билатерална питања и промене македонски идентитет“. „Променили смо заставу, неколико пута мењали Устав и чак променили службено име, и све то делује као прича без краја. Ипак, верујемо у европске вредности и наставићемо овим путем како бисмо коначно пронашли излаз из ћорсокака у којем се сада налазимо“, нагласио је премијер.
Као што је познато, деблокада приступних преговора тренутно зависи од измена Устава Северне Македоније којима би Бугари били уврштени у преамбулу Устава. Скопље се противи новим уступцима појединим чланицама ЕУ без додатних гаранција Европске уније.
- У Москви разговарано о будућности Републике Српске
Представници Републике Српске учествовали су на округлом столу „Будућност Републике Српске: перспективе сарадње“, посвећеном могућностима унапређења сарадње између Републике Српске и Руске Федерације, који је одржан 22. септембра у Москви у организацији Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу.
Округли сто окупио је више од 30 представника образовног сектора, дипломатског кора, привредне коморе, пословне заједнице, јавних организација и медија, а организатори су јачање пословне, друштвене и хуманитарне сарадње између Републике Српске и Руске Федерације навели као један од главних циљева скупа.
Руководилац Одељења за балканска истраживања Института земаља ЗНД Павел Бушујев, који је учествовао у дискусији, констатовао је да у актуелним геополитичким околностима управо сарадња са Републиком Српском отвара Русији прозор могућности за ширење њеног економског, културног и хуманитарног присуства на Балкану.
Републику Српску су на скупу представљали министар за научнотехнолошки развој и високо образовање РС Драга Мастиловић, руководилац Одељења за европске интеграције Министарства енергетике РС Милован Пеулић и председник Удружења новинара Републике Српске Данијел Симић.
Министар Мастиловић је у свом излагању нагласио да постоји потенцијал за даље унапређење сарадње између универзитета и научних установа, посебно кроз заједничке истраживачке пројекте, размену наставног и научног кадра, сарадњу у области високог образовања, као и успостављање контаката између студената и младих истраживача РС и РФ, укључујући студентске размене.
Представник Министарства енергетике РС Милован Пеулић представио је извештај о јединственом положају Републике Српске, који РС омогућава да гради сарадњу у енергетском сектору са европским земљама, уз истовремено очување високог нивоа сарадње са Русијом. При томе је навео да је, поред стабилног снабдевања гасом и функционисања капацитета за прераду нафте, у новом геополитичком контексту неопходно тражити нове, савремене и прагматичне облике сарадње са Русијом.
