У септембру 2026. године, Албанија се нашла у средишту великог скандала насталог услед сумњи у манипулацију државним тендерима у области информационих технологија (ИТ), веза са организованим криминалом и цурења поверљивих информација. Истрага је обухватила две кључне безбедносне институције у земљи – Државну полицију и цивилну обавештајну службу, односно Државну обавештајну службу (SHISH).
Специјално тужилаштво за борбу против корупције и организованог криминала (SPAK) објавило је 22. септембра 2026. године одлуку Специјалног суда за борбу против корупције и организованог криминала (GJKKO) донету претходног дана. Према тој одлуци, директорка SHISH-а, Влора Хисени суспендована је са дужности и одређен јој је кућни притвор. Највиша званичница обавештајне службе осумњичена је за два кривична дела: помагање особи која је починила кривично дело и одавање тајних аката или података.
У тренутку доношења одлуке, Хисени се налазила у Бакуу, где је присуствовала међународном форуму о борби против тероризма. Након што је сазнала за изречену меру, вратила се преко Приштине увече 22. септембра и предала албанским властима на граничном прелазу Вермица–Морина. Истог дана увече, председник Бајрам Бегај је, на предлог премијера Едија Раме, потписао указ о њеном разрешењу са дужности. Дужност вршиоца дужности директора SHISH-а поверена је директору Оперативног одељења, Елвису Лили.
Ови догађаји представљали су кулминацију истраге о „случају AKSHI”, која је започела као испитивање манипулација ИТ тендерима, али је на крају прерасла у откривање широке мреже у коју су били укључени представници пословног сектора, државних институција, органа за спровођење закона и обавештајних служби, ангажовани у незаконитим активностима.
Шеме са тендерима
Национална агенција за информационо друштво (AKSHI) управља целокупном дигиталном инфраструктуром Албаније и владиним порталом „e-Albania”. Због статуса критичне инфраструктуре, поједини тендери ове агенције били су означени као поверљиви из безбедносних разлога. Како је истрага утврдила, то је створило погодно тло за корупцију.
Јавна фаза истраге започела је у децембру 2025. године. Директорка агенције AKSHI, Мирлинда Карчанај, и њена заменица Хава Делибаши стављене су у кућни притвор због сумње да су, као део организоване криминалне групе, нарушиле равноправност учесника на тендерима (у пролеће 2026. мере су ублажене на обавезу јављања полицији и забрану напуштања места боравка).
Према наводима Специјалног тужилаштва (SPAK), руководство агенције је готово сасвим препустило контролу над својим буџетима групи повезаној са бизнисменима Ергисом Агасијем и Ермалом Бећиријем. Документација случаја односи се на 19 тендера укупне вредности од приближно 59 милиона евра. Агасијева компанија, „EA Solution”, примила је око 29 милиона евра од победника тендера у периоду између децембра 2024. и септембра 2025. године. Докази, између осталог, укључују и снимке са скривене камере из Агасијеве канцеларије, на којима се разговарало о тендерским процедурама.
Међу победницима се посебно истицала компанија „Soft & Solution”, повезана са Бећиријем. Истовремено, та фирма је показивала знаке да је реч о фиктивној компанији: пословала је из Бећиријеве приватне куће, док запослени нису ни знали да су формално регистровани као радници Агасијеве компаније.
У априлу 2026. године, SPAK је запленио имовину особа умешаних у случај, чија вредност премашује 40 милиона евра. Сам Бећири је ухапшен у Француској 24. јула 2026. након што је управљао лаким авионом изнад нуклеарне електране „Пенли”. Француске власти су откриле да је поседовао дворац, два стана и више од два милиона евра на банковним рачунима.
Везе са полицијом
Међутим, ово нису најскандалознији детаљи случаја. Сумње у постојање организоване криминалне групе појавиле су се након 12. августа 2025. године, када су Геронда Мечеа, сувласника једне технолошке компаније, отеле особе које су се представљале као службеници Националног истражног бироа. Уз претње, укључујући и употребу оружја, захтевали су од њега да повуче притужбе у вези са тендерима агенције AKSHI.
Ова шема се проширила и на органе за спровођење закона.
Централна личност истраге, Ергис Агаси, приведен је у Драчу 26. августа 2026. године — припадници органа реда зауставили су возило којим је управљао бивши заменик директора полиције у Елбасану, Уљан Шпатараку, а у којем се налазио и Агаси. Испоставило се да је Агаси, за којим је Специјално тужилаштво (SPAK) трагало око осам месеци, током тог периода избегавао хапшење скривајући се у приватним вилама у близини Драча, уз помоћ појединих припадника полиције и обавештајних служби.
У оквиру ове истраге, приведен је бивши начелник једног од сектора Форензичке полиције. Он је осумњичен да је одавао истражни материјал и поверљиве податке, чиме је помогао Агасију да дуже време избегне притварање. Такође је приведен и један запослени – главни конобар – у комплексу државних вила код Драча; он је ометао системе видео-надзора и брисао снимке који су документовали посете високих званичника и утицајних појединаца Агасију док се крио од органа гоњења.
Обавештајна служба под сумњом
Прекретница у истрази наступила је претресом Агасијевог аутомобила 22. јула 2026. године, када је пронађено девет страница поверљивих дијаграма службе SHISH.
Поред тога, према подацима прикупљеним са телефона одузетих од особа умешаних у случај, Хисени је обавештавала Агасија о затвореним састанцима владе и састанцима органа за спровођење закона.
Тужилаштво такође испитује наводе да је Агаси користио возила службе SHISH док се крио.
Када је Специјално тужилаштво (SPAK) 18. септембра 2026. саслушало Влору Хисени, она је изјавила да је Агаси наводно био „поверљиви сарадник службе SHISH”. Тужилаштво је одбацило ту верзију, утврдивши да ниједан надлежни орган, ни унутар ни ван службе, није био обавештен о постојању таквог „информатора”.
Још један детаљ је да је Агасијева компанија, „EA Solution”, регистрована 48 сати пре него што је Хисени именована за шефицу службе SHISH у априлу 2023. године.
Оспоравање везе са Србијом
Именовање Хисени 2023. године пратиле су контроверзе. Она је претходно обављала дужност заменице директора Косовске обавештајне агенције (AKI), али је 2021. смењена због „губитка поверења”. Поједини локални стручњаци и медији касније су износили непоткрепљене тврдње и претпоставке о могућем одавању информација Србији, иако је званично наведен разлог био недостатак координације и поверења од стране владе. Упркос томе, Рама ју је именовао за своју саветницу за националну безбедност, а касније и за шефицу службе SHISH.
Поред тога, догађаји из 2026. године поново су актуелизовали оптужбе опозиције и опозиционих медија из маја 2023. да је Хисени, на почетку свог мандата у служби SHISH, наводно тајно посетила Београд. Међутим, 2023. године, независни портал за проверу чињеница *Faktoje* оповргао је тврдњу да је шефица службе SHISH провела 10 дана у Србији: 22. маја 2023. Хисени је била у Тирани на церемонији „Defender Europe 23”. Званични одговор службе SHISH од 6. јуна 2023. такође негира да је Хисени боравила у иностранству након преузимања дужности у пролеће те године.
Закључно са септембром 2026. године, кривични поступак који води SPAK не садржи информације које би указивале на то да су подаци пренети Србији; стога се „српска веза” вероватно може сматрати политичким наративом опозиције.
Закључци
Анализом ситуације у вези са овим скандалозним случајем могу се издвојити три кључне последице по Албанију.
1. Криза поверења од стране НАТО-а
Хисени је 2025. године председавала НАТО Комитетом за цивилне обавештајне послове. Након оптужби које су изазвале велику пажњу јавности, штета по углед албанске обавештајне службе, као и структура НАТО-а, значајна је. Не може се искључити могућност да ће савезници у НАТО-у бити приморани да преиспитају ниво поверења и обим оперативних обавештајних података који се деле са Албанијом.
2. Тест за систем спровођења закона
Овај случај представља озбиљан изазов за албански систем за борбу против корупције, који мора да докаже постојање системске корупције унутар владе, укључујући и безбедносне институције, те да казни одговорне без обзира на њихове положаје и везе.
Обезбеђивање европских стандарда владавине права и испуњавање обавеза у борби против организованог криминала и корупције на високом нивоу такође ће представљати важан тест у контексту процеса европских интеграција.
3. Политичко преиспитивање и кадровске промене
Пре свега, албанска влада ће бити приморана да спроведе темељну ревизију кадровске политике у сектору безбедности. Истовремено, главни закључак који произилази из случаја AKSHI–SHISH јесте да држава мора убедљиво да покаже своју способност да заштити безбедносне институције од продора приватних и криминалних интереса. Уколико власти не одговоре на овај изазов, под знаком питања неће се наћи само даљи напредак земље ка ЕУ, већ и стабилност актуелне владе.
Аналитичка група CWBS-а
